• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: ljubav&zdravlje/N.L.

28.11.2021

16:00 >> 21:54

Da li ste čuli za ATELOFOBIJU? Kako da pobedite STRAH od NESAVRŠENSTVA!

Freepik.com

Ljubav

Da li ste čuli za ATELOFOBIJU? Kako da pobedite STRAH od NESAVRŠENSTVA!

Podeli vest

Kao i svaka druga, i ova fobija je oblik iracionalnog, intenzivnog i upornog straha, a u uskoj je vezi sa perfekcionizmom - osobe kod kojih je prisutna crta perfekcionizma u većem su riziku da pređu granicu zdravog, produktivnog, motivišućeg perfekcionizma i odu u drugu krajnost

Neprijatan osećaj da nam stvari ne idu od ruke, da ništa ne možemo da uradimo kako treba, da u nečemu nismo dovoljno dobri, da smo neuspešni... nešto je sa čime se većina ljudi susrela u nekom trenutku svog života. Osećaj je uglavnom bio kratkotrajan i prolazan, određen situacijom i nestajao kada se situacija prevaziđe. Ipak, kod određenog broja ljudi strah od nesavršenstva je stalan, prožima različite oblasti života i značajno se odražava na celokupno funkcionisanje, kaže mr Anđela Zlatković, specijalni pedagog i porodični psihoterapeut savetovališta "Moj psiholog". Za ove osobe kažemo da imaju razvijenu atelofobiju.

- Kao i svaka druga, i ova fobija je oblik iracionalnog, intenzivnog i upornog straha i pripada spektru anksioznih poremećaja ili se javlja u komorbiditetu sa nekim od njih. U uskoj je vezi sa perfekcionizmom - osobe kod kojih je prisutna crta perfekcionizma u većem su riziku da pređu granicu zdravog, produktivnog, motivišućeg perfekcionizma i odu u drugu krajnost. Perfekcionizam, dakle, ne mora sam po sebi da ometa osobu koja postavlja sebi realne ciljeve, ali kada on postane prenaglašen, kada osoba postavlja sebi nerealne zahteve, ne oprašta greške i neuspehe i poistovećuje svoju vrednost sa njima, onda biva okidač različitih psihičkih otpora, blokada, anksioznih i depresivnih stanja. Tako nastaje atelofobija - osoba počinje da se plaši da napravi bilo kakvu grešku - objašnjava mr Anđela Zlatković.

Kako ti se sviđa moj dečko?

Razmišljanje o greškama koje bi mogle da se dese u bližoj ili daljoj budućnosti uvodi osobu u preplavljujuću anksioznost i panične napade, nastavlja naša sagovornica.

Foto: Shutterstock

Prošlost ostavite u prošlosti

Za osobe sa razvijenom atelofobijom karakteristično je i razmišljanje o prošlosti koje može da postane i opsesivno.
- Razmišljaju o greškama koje su nekada napravili, da li su nekim svojim postupkom nekoga povredili, kakvo mišljenje na osnovu toga sada neko ima o njima. Preterano analizirajući prošle događaje, zapravo često nađu greške koje u realnosti nisu ni postojale ili ih niko nije ni uočio. Sve to se uglavnom završi preplavljujućim osećajem bezrazložne krivice, što dalje osobu vodi u začarani krug anksioznosti i/ili depresivnosti - poremećaje sna i apetita, nagomilavanje obaveza, zapostavljanje svakodnevnih aktivnosti - objašnjava mr Anđela Zlatković.

- To dalje vodi ka tome da ona počinje da izbegava svaku situaciju za koju proceni da može da bude potencijalni izvor neuspeha. Možda će početi da izbegava čak i one situacije gde zna da će biti dobra, ali ipak ne "dovoljno" dobra - recimo, izbegava da izađe na ispit za koji smatra da ne može da položi sa većom ocenom od osam - sugeriše psihoterapeut i dodaje:

- Kod osoba sa atelofobijom prisutna su uverenja poput: "Bolje da i ne pokušam nego da pogrešim", ili još ekstremnije: "Bolje i da ne pokušam nego da budem prosečan/na". Neuspeh, dakle, posmatraju kao nešto užasno, nepodnošljivo i neoprostivo, kao nešto što će prouzrokovati toliko jake neprijatne emocije, sa kojima neće moći da izađu na kraj. Jasno je koliko ova uverenja mogu da ograničavaju osobu i utiču na kvalitet života, s obzirom na to da osoba konstantno, u startu, samu sebe eliminiše - naglašava mr Zlatković.

Foto: Shutterstock

Ponašanja koja proizilaze iz ovih uverenja najčešće su odlaganje (nečeg neprijatnog), izbegavanje, veoma izražena neodlučnost...

- Upečatljivo je, recimo, da osobe sa atelofobijom preterano proveravaju svoje radove, izveštaje, mejlove, SMS poruke pre nego što ih pošalju nekome. U vezi sa tim često je prisutno traženje razuveravanja. Stalno od bliskih osoba iz okruženja očekuju i zahtevaju da one procene da li je nešto dovoljno dobro urađeno, da one provere da li im je negde promakla neka greška, da one donesu neku odluku. Nije retkost da traženje razuveravanja bude izraženo i kada su u pitanju partnerski odnosi, pa da osoba od okruženja traži potvrdu da li je napravila dobar izbor partnera, da li okruženje smatra da je veza sa tom osobom dobra, i slično - pojašnjava naša sagovornica.

Uzroci i rešenja

Koren atelofobije i samog nezdravog perfekcionizma može imati biološku osnovu u visokoj senzitivnosti, smatra psihoterapeut.

Foto: Shutterstock

- Osobe koje su visokosenzitivne generalno se teže nose sa nauspesima i pritiscima, a kritike od strane značajnih osoba mogu da dožive i kao traumu. Rigidno i prezahtevno vaspitanje, sa mnogobrojnim pravilima, očekivanjima, kritikama, poređenjem sa drugima, sa grdnjom kada se napravi greška i stavom da su greške nedopustive može značajno da utiče na to da se kod osetljivih osoba kroz odrastanje razvije atelofobija - sugeriše naša sagovornica.

Pokretači ovog mehanizma mogu da budu i vršnjačka grupa u kojoj se osoba oseća kao da nije dovoljno dobra da bi bila prihvaćena, strogi i odbacujući učitelji, nastavnici ili treneri ili preterano kritički nastrojeni partner.

Foto: Shutterstock

- Tako se, zapravo, kod osoba koje su po svojoj strukturi visokoosetljive, usled poruka koje se dobijaju od njima značajnih osoba, formira uverenje da je samo savršeno prihvatljivo, a, s druge strane, tu je i veoma glasan unutrašnji kritičar koji ih stalno na to opominje - navodi mr Zlatković.

Svi mi volimo da budemo uspešni i što bliži savršenstvu, ali prihvatamo i činjenicu da su greške, neuspesi, nesavršenstvo i prosečnost sastavni deo života, dodaje naša sagovornica.

- Za osobe sa atelofobijom nepodnošljiva je i sama pomisao da dopuste sebi da naprave grešku, dožive neuspeh, budu nesavršene ili prosečne. Međutim, na ovom problemu se uspešno može raditi kroz psihoterapiju, a kao i svaki drugi, i rad na prevazilaženju ovog problema zahteva vreme i upornost. Takozvana kognitivno-bihevioralna terapija, recimo, daje dobre rezultate jer, s jedne strane, osoba radi na preoblikovanju disfunkcionalnih, blokirajućih uverenja i usvajanju novih, racionalnih alternativa (kognitivni deo), a s druge strane, planski se izlaže stresnim situacijama, što ima za cilj da vremenom dovede do tolerisanja nesavršenstva, i osvešćivanja da se ono može prihvatiti i preživeti (bihevioralni deo) - sugeriše mr Anđela Zlatković.
 

 

 

 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

JOŠ Hronika VESTI

Društvo

Sport

Planeta

Zabava

Nakon rasprodatih koncerata širom sveta, Laura Pausini nastavila svoju turneju koncertom u Londonu – Spektakl stiže i u Beogradsku Arenu 18. decembra
Kultura

Nakon rasprodatih koncerata širom sveta, Laura Pausini nastavila svoju turneju koncertom u Londonu – Spektakl stiže i u Beogradsku Arenu 18. decembra

Sinoć, u ponedeljak, 4. novembra, Laura Pausini zapalila je binu londonskog O2 Shepherd's Bush Empire sa prvim od dva rasprodata koncerta, čime je još jednom potvrdila svoj status zvezde svetske muzičke scene! Domaća publika imaće priliku da najnagrađivaniju italijansku kantautorku vidi u Beogradskoj areni 18. decembra u okviru njene Winter 2024 turneje.

05.11.2024

16:58

JOŠ Zabava VESTI

Džet set