Kako NA VREME otkriti RAK PLUĆA? Savremena medicina u službi ZDRAVLJA!

Verovali ili ne, iznenađujuće je koliko su ovde ljudi otvoreniji za korišćenje digitalnih uređaja u odnosu na svet. To jeste suprotno nekim našim predrasudama, ali Srbi su veoma digitalno pismeni i volimo nove stvari

Savremeno doba iziskuje razvoj tehnologije u svim životnim oblastima i sve više se oslanjanja na nju. Ona nam umnogome olakšava funkcionisanje, a doba pandemije koronavirusa pokazalo je na koje su se sve načine lekari i naučnici dovijali kako bi što pre otkrili uzrok, posledice, ali i lek za pošast koja je paralisala ceo svet. Savremeni uređaji i softveri pokazali su se kao neophodni u oblasti medicine. Upravo takvi postoje i proizvode se u Srbiji. Firma "Visaris", koja proizvodi digitalne rendgene, na pragu je velikih otkrića koja će pomoći lekarima radi postavljanja sigurnijih i tačnijih dijagnoza, posebno u ranim fazama bolesti. U intervjuu za Ljubav i zdravlje o ovoj temi govori Marko Petrović, direktor pomenute porodične kompanije.

Da li su u Srbiji bili skeptični pri prihvatanju digitalnih rendgena u modernoj medicini?
- Verovali ili ne, iznenađujuće je koliko su ovde ljudi otvoreniji za korišćenje digitalnih uređaja u odnosu na svet. To jeste suprotno nekim našim predrasudama, ali Srbi su veoma digitalno pismeni i volimo nove stvari. U digitalnoj tehnologiji rendgena veoma je jasna prednost: manja doza zračenja, bolji kvalitet snimka, koji je ujedno trajan zapis. Tu je ta važnost digitalizacije. Do sada, u analognim uređajima odštampate neki film koji sadrži i otrovne hemikalije, ograničen im je vek trajanja na pet godina. Posle toga se više ne može dijagnostikovati na osnovu njega. Digitalni snimak će biti tu za naša pokoljenja.

Foto: Promo "Visaris"/Foto: Maja Jovanović

Koliko su digitalni snimci pogodni i za dalja istraživanja određenih bolesti koje dijagnostikuju?
- Upravo tako. Imate digitalne snimke i plus doktorske opise lečenja i dijagnoze. Dakle, snimci vaših unutrašnjih organa, plus doktorske opise i istoriju bolesti. To je upravo ta veštačka inteligencija koja koristi velike baze.

Vaš nagrađivani projekat "Vision C" pruža inovativni proces lečenju traumatskih pacijenata. Recite nam nešto više o tome.
- "Vision C" pomaže, pre svega, rendgen tehničarima, koji jedini upravljaju rendgenom. Doktor čita sliku, tehničar upravlja. Sa tim najsavremenijim uređajem postupak je pojednostavljen, jer on postavlja pacijenta u položaj u kom treba da bude i uređaj se automatski pozicionira prema njemu kada je zadata projekcija, nezavisno od toga da li je u pitanju snimanje šake, glave ili drugog dela tela. To čini postupak bezbednijim.

Digitalni rendgeni mogu u ranijoj fazi da otkriju upale pluća. Da li će tek posle pandemije oni dobiti na značaju?
- Lepu ste temu pokrenuli. Mislim da smo tu u dobrim rukama jer su srpski radiolozi na svetskom nivou. Mi računamo na njihovu pomoć u građenju rešenja u veštačkoj inteligenciji koji će pomoći za rano prepoznavanje bolesti, jedna od njih je rak pluća.

Da li sada radite na razvoju uređaja koju upravo otkriva rak pluća u ranoj fazi?
- Da, to je projekat koji sada radimo za Evropsku uniju, sa 25 univerziteta u Evropi. Mi smo jedno od komercijalnih društva koje treba praktično da sprovede tu veštačku inteligenciju. U tom kontekstu angažovaćemo sve više doktora u budućnosti i mislimo da ćemo tako pojačati veze koje imamo sa strukom i iskoristiti njihovo znanje da svetu pokažemo dobre rezultate.

Foto: Promo "Visaris"/Foto: Maja Jovanović

Koliko razvoj uređaja pomaže samim lekarima pri postavljanju dijagnoze?
- I lekari se prilikom postavljanja dijagnoza nađu u nedoumicama. Upravo će u tim situacijama računari njima pomoći. Bio sam i sam skeptičan i govorio bratu da neće kompjuter nikada zameniti doktora. Međutim, onda mi je pomogao jedan lekar iz Japana koji mi je rekao da želi da potpiše prvu dijagnozu koju je računar postavio. Uvek će postojati lekari, ali će biti tu i računari koji će im pomoći da ne pogreše. Na prostom primeru: u bazi podataka rendgen snimaka se nalazi njih nekoliko hiljada. Kada lekar postavi dijagnozu, računar će mu prikazati nekoliko primera snimaka sa istim dijagnozama. To bi trebalo da relaksira doktora da bude hrabriji pri postavljanju dijagnozu.

Da li se na ovaj način mogu umrežiti lekari iz sveta?
- Teleradiologija je već to omogućila i sada ti snimci "putuju svetom". Zapravo, nalaze se u bazama kojima ljudi dobijaju pristup. Ako sedi neki vrhunski radiolog u Kaliforniji ili Sidneju, on bez problema može da pomogne svojim kolegama sa drugog kraja sveta. To je realnost. Praktično rečeno, to će za pacijente značiti da ne moraju da lutaju od lekara do lekara kako bi dobili više mišljenja i bili sigurniji.

Foto: Shutterstock

Osim u medicini, u kojoj se još industriji mogu koristiti vaši uređaji?
- Radimo na razvoju uređaja za NDT, što znači testiranje bez razaranja. On je veoma primenljiv i u prehrambenoj industriji. Pomoću njega se može videti da li su u procesu proizvodnje neki predmeti "zalutali", poput opiljaka ili drugih neželjenih predmeta. Dakle, sve ono što je fizički vidljivo.

Školovali ste se u inostranstvu, a ipak ste posao pokrenuli u Srbiji. Kako ste se odlučili na ovaj potez?
- Prvi i prevashodni motiv je bila želja mog rođenog brata da živi u Srbiji, bez obzira na to što je profesor i radi na istraživačkom institutu u Mančesteru. On je želeo da njegova deca odrastaju ovde. Drugi razlog je taj što se mi bavimo visokotehnološkom oblasti koja je samoograničena ljudskim resursom. Proizvodnja je namenska, nije automatizovana nigde, a razvoj je vrlo važan, tako da bistri i pametni ljudi i fizički prostor koji u Srbiji ne nedostaje, jesu elementi koji govore u prilog tome da ima smisla početi odavde. Imamo veoma dobar zdravstveni sistem sa tradicijom, kao i lekare koji su svetski priznati, te mogu da nam potvrde pravac i kvalitet.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.