Šta je PROLEĆNI UMOR i kako ga se osloboditi?

Pospanost, malaksalost, nedostatak koncentracije i energije, bolovi u mišićima, vrtoglavica i otoci na člancima, simptomi su prolećnog umora koji ovih dana muči mnoge. Njega uzrokuje smena godišnjih doba, a poznat je i pod nazivom prolećni sindrom, budući da nije bolest već samo skup različitih fizioloških i psiholoških simptoma

Nije poznat razlog zbog kog se javlja, ali se u poslednjih nekoliko godina sve više pominju hormoni kao uzročnici ove vrste umora.

Kako nastaje?

Tokom zime dani su kraći, nema mnogo sunčeve energije i proizvodnja hormona serotonina, odgovornog za osećaj zadovoljstva i sreće je smanjena. Kada ovog hormona nema u dovoljnoj količini, na scenu stupa melatonin - hormon zadužen za spavanje. Dolaskom proleća njihov balans se menja i telu treba vremena da se prilagodi.
Za oscilacije u krvnom pritisku posebno su odgovorne česte promene spoljnih temperatura koje negativno utiču na organizam, te dovode do letargičnosti i pospanosti, kao vrlo prepoznatljivih simptoma prolećnog umora.
Ovoj listi treba pridodati i vrtoglavice, glavobolje, migrene, ali i probleme sa snom, a dobra stvar je da prolećni umor ne traje dugo i prestaje da nam zadaje muke čim se nivo serotonina u organizmu stabilizuje.

Foto: Shutterstock

Oporavak

Najbolji i najefikasniji lek je umerena i kontinuirana fizička aktivnost, a preporuka lekara je da svako prilagodi vežbe stanju organizma i zdravlja. Nikako se ne treba nepripremljeno zaletati sa vežbama, recimo odmah igrati fudbal, jer takvim ponašanjem može da se postigne kontraefekat i da se izazovu čak i neke neželjene posledice. Pola sata laganog trčanja, šetnje ili vežbanja u prirodi sasvim je dovoljno da pokrenete organizam i poboljšate cirkulaciju.
Stručnjaci takođe preporučuju da bar 15 minuta u toku dana provedete na suncu kako biste telu obezbedili dovoljne količine vitamina D.
I dobar san je veoma važan, jer obezbeđuje oporavak organizma koji se u toku dana intenzivno "troši" na adaptaciju.

Iće i piće

Kada je reč o ishrani, najčešće se predlaže pojačan unos mladih izdanaka povrća kao što su mladi luk, vrhovi koprive, blitva, zelje ili bebi spanać. Na meniju treba da se nađu salate i variva od mladog povrća obogaćena integralnim žitaricama. Recimo, kelj, kupus ili brokoli mogu da budu osnov čorbe kojoj možete da dodate ječam, ovas, proso ili heljdu, a ne zaboravite ni kvalitetne masnoće poput hladno ceđenog maslinovog ulja.
Pritom treba piti i dovoljno vode, a posebno treba obratiti pažnju da osećaj žeđi slabi kod ljudi iznad 70 godina. Izvor tečnosti može da bude mineralna voda koja nije jako gazirana, ali sadrži veće količine minerala poput magnezijuma.
Pomažu i čajevi i biljni ekstrakti. Standardizovani ekstrakti se dodaju u vodu, sok, čaj i jelo, a onaj od korena maslačka je najbolji prolećni detoks, jer čisti organizam i ujedno je probiotik. Pomažu i ekstrakti koprive, rastavića ili breze, koji su pravo osveženje za bubrege.

BONUS VIDEO: