OTEŽANO GUTANJE ZNAK ZA UZBUNU! Doktor Radovanović otkriva sve što bi trebalo da znate o RAKU JEDNJAKA!

Rak jednjaka nalazi se na devetom mestu prema učestalosti i čini oko jedan odsto svih maligniteta, ali mahom ne daje nikakve simptome, kaže prof. dr Zoran Radovanović...

Karcinom jednjaka, koji omogućava prolazak hrane od usta do želuca, relativno je retko maligno oboljenje. Nalazi se na devetom mestu prema učestalosti, odnosno čini oko jedan odsto svih dijagnostikovanih maligniteta, ali mahom ne daje nikakve simptome, kaže prof. dr Zoran Radovanović, onkolog hirurg i direktor Instituta za onkologiju Vojvodine. U povećanom riziku su osobe koje hronično piju i puše, a lečenje obuhvata kombinaciju hirurgije, zračenja i hemioterapije, kao i imunoterapije.

- Postoje najmanje 23 tipa tumora jednjaka, među kojima su dva najčešća. Na prvom mestu nalazi se takozvani skvamozni karcinom, dok je na drugom adenokarcinom jednjaka. Starenjem rizik od pojave ove bolesti raste, a prosečna dob pacijenata u momentu postavljanja dijagnoze iznosi između 60 i 70 godina. Interesantno je napomenuti da se učestalost javljanja skvamoznog karcinoma jednjaka tokom poslednje dve decenije nije značajno promenila, kao i da tri puta češće obolevaju muškarci, dok je učestalost javljanja adenokarcinoma u stalnom porastu i muškarci pet puta češće obolevaju od žena - navodi prof. dr Zoran Radovanović.

Foto: Shutterstock

Šta spada u faktore rizika?Koji su najčešći simptomi, šta prvo dovede pacijenta kod lekara?
- Nažalost, u početnom stadijumu karcinom jednjaka najčešće ne daje nikakve znakove, a većina pacijenata se javlja lekaru tek nakon njihove pojave. Najčešći simptom, koji se javlja kod 80 do 90 odsto obolelih, jeste otežano gutanje. Kod polovine, uz otežano gutanje, javlja se i gubitak telesne mase kao posledica nemogućnosti uzimanja hrane i znaka uznapredovale bolesti. Bol u grudima, otežano disanje, promuklost i kašalj javljaju se znatno ređe, ali mogu biti znak da je bolest uznapredovala.

- Glavnim faktorom rizika smatra se loš socioekonomski status. Rizik za razvoj bolesti povećan je 25 puta kod onih koji hronično piju žestoka alkoholna pića i 10 puta kod onih koji pretežno piju pivo. Takođe, pušenje duvana i cigareta tesno je povezano sa karcinomom jednjaka. Dokazano je da loša ishrana sa smanjenim unosom voća i povrća, a samim tim i oligoelemenata poput gvožđa, magnezijuma i selena doprinosi razvoju ovog oboljenja. Zanimljiva je činjenica da se porast učestalosti adenokarcinoma objašnjava sve češćom pojavom Baretove bolesti jednjaka. Ova bolest predstavlja prekancerozno stanje uzrokovano prekomernom težinom praćenom pojavom gastroezofagealnog refluksa (vraćanje sadržaja iz želuca u jednjak) i pušenjem.

Foto: Shutterstock

Kako izgleda dijagnoza, lečenje i kakve su prognoze, kod nas i u svetu?
- Dijagnoza se postavlja endoskopskim pregledom (ezofagogastroskopijom), koji omogućava vizuelizaciju sluznice jednjaka, kao i uzimanje isečka za patohistološki pregled. Pored toga, postoji niz radioloških pregleda koji nam omogućavaju procenu raširenosti osnovne bolesti. Time je pacijentima moguće obezbediti adekvatno lečenje, a dužina preživljavanja zavisi od stadijuma bolesti. Petogodišnje preživljavanje manje od pet odsto, kako u svetu, tako i kod nas, govori u prilog asimptomatske bolesti, a samim tim i kasnog obraćanja lekaru. Lečenje ove maligne bolesti sprovodi se kombinacijom hirurgije, zračenja i hemioterapije.

Da li postoje inovativni biološki lekovi za ovu vrstu raka?
- Već nekoliko godina deo protokola kod lečenja raka jednjaka jeste i imunoterapija, koja se koristi kod lokalno uznapredovale faze, kada se kancer vratio nakon operativnog lečenja ili kada se proširio na druge delove tela. Još uvek se ovaj vid terapije koristi kao druga linija terapije nakon sprovođenja operativnog lečenja, zračenja i hemioterapije.
 

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.