KAKO SE ZAŠTITITI NAPADA KRPELJA i šta preduzeti AKO DOĐE DO UBODA?

Krpelja u prirodi najviše ima u periodu od ranog proleća do kasne jeseni, baš kada ljudi najviše vremena i provode na otvorenom. Te sitne napasti vrebaju u svakom kutku okruženom travom i drvećem, a obično su zakačene za visoke vlati trave. Sam ujed opasan je zbog toga što je svaki četvrti zaražen bakterijom, uzročnikom lajmske bolesti, koja napada srce, zglobove i centralni nervni sistem

Kako se zaštititi od napada ovih neželjenih gostiju i šta preduzeti ako do uboda ipak dođe?

Od artritisa do paralize

U Evropi se za lajmsku bolest znalo još pre sto godina, ali su na nju ozbiljnije počeli da obraćaju pažnju tek od 1974. godine. Tada je u oblasti Lajm američke države Konektikat opisana epidemija artritisa kod mališana, za koji se prvobitno mislilo da je karakterističan za dečiji uzrast. Kasnije je dokazano da se radi o infektivnom artritisu, čiji je uzročnik bakterija borelija burgdorferi iz krpelja.

U prvim stručnim i naučnim objašnjenjima govorilo se da je bolest blaga, gotovo spontano izlečiva. Neki stručnjaci su čak tvrdili da terapija nije ni potrebna. Međutim, s vremenom su klinička iskustva pokazala da je lajmska bolest veoma ozbiljna i da ostavlja posledice ukoliko se na pravi način ne leči, pre svega antibioticima.

Bolest se, inače, javlja u tri faze - prva se manifestuje crvenilom u okolini uboda krpelja, dok druga može da dovede do većih komplikacija, poput bolova u zglobovima, promena u ritmu srca i promena u centralnom nervnom sistemu, od zapaljenja mozga do paralize nerava. Ovi simptomi su tipični i za treću fazu, ali su daleko izraženiji.

Foto: Shutterstock

Mere prevencije

Da do svega ovoga ne bi došlo, kada ste u prirodi, pobrinite se da imate prikladnu odeću i obuću, što podrazumeva duge rukave, nogavice uvučene u čarape i zatvorene cipele. Izbegavajte odeću tamnih boja na kojoj se krpelj teže uočava i materijale poput vune, flanela, jer se na njih krpelji lakše zakače. Na gole i izloženije delove tela i eventualno na odeću možete da nanesete repelent za odbijanje krpelja, vodeći pritom računa o uputstvu proizvođača. Osim toga, uvek hodajte obeleženim stazama i izbegavajte provlačenje kroz grmlje, ležanje na tlu, odlaganje odevnih predmeta na grmlje i tlo.

Nakon povratka iz prirode pregledajte se i proverite da li na koži ili odeći imate krpelja, kako biste ga što pre odstranili. Za to obično ima dovoljno vremena jer krpelj, nakon što dospe na domaćina, dosta dugo (i nekoliko sati) "šeta" tražeći pogodno mesto za ugriz. Pažljivo pregledajte CELO telo pomoću ogledala ili druge osobe, da biste mogli da ih uočite na manje pristupačnim delovima tela. Posebno obratite pažnju na mesta sa nežnijom kožom, iza ušiju, na potiljak, vrat, prepone, dojke, pazuh, područje iza kolena, pupak... Kod dece će se krpelji često naći na glavi, jer su niža i više se igraju u travi nego odrasli, pa lakše "pokupe" krpelja glavom, odnosno gornjim delom tela. Takođe ne zaboravite da se istuširate po povratku iz prirode.

Operacija "pinceta"

Ako ste i pored svih mera zaštite ipak "zakačili" krpelja, važno je da ga što pre uklonite - rizik od infekcije je veći što je duže pričvršćen, a smatra se da je u prvih 36 sati malo verovatno da će se osoba zaraziti. Krpelja izvadite pincetom, ali pre toga operite ruke, a pincetu prebrišite antiseptikom. Zahvatite ga što bliže glavi, uz kožu, i laganim povlačenjem izvucite ga iz kože. Nemojte ga premazivati alkoholom, kremom, uljem, lakom za nokte, petrolejem niti "paliti" plamenom. Ne povlačite ga naglo (pokidaćete ga), ne stiskajte niti gnječite, jer se time uzrokuje grčenje krpelja i pojačano izlučivanje veće količine sekreta i, ako je krpelj zaražen, uzročnika bolesti.

Ukoliko smatrate da ćete nešto zabrljati prilikom vađenja krpelja ili jednostavno nemate iskustva ili ste preplašeni, obratite se najbližoj zdravstvenoj ustanovi - ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti.

Foto: Shutterstock

Šta posle uboda

Mesto ujeda treba pratiti nekoliko nedelja, a svaka pojava crvenila na koži, malaksalost, otok limfnih žlezda ili povišena temperatura upozorenje su da je insekt bio zaražen i da treba započeti lečenje - odmah!
Crvenilo, koje je prvi simptom, može da bude različite veličine i intenziteta i postepeno menja izgled - središnji deo bledi, a crveni rub promene se udaljava. Ipak, postoje i situacije kada do infekcije dođe, ali se crvenilo ne javlja. U takvim slučajevima veoma je važno da lekar insistira na subjektivnim tegobama koje pacijent oseća, bez obzira na to da li su one blage.
S obzirom na to da je izazivač bakterija koja dobro reaguje na lečenje antibioticima, lečenje ne bi trebalo da zadaje problem, ali se zbog nespecifičnog toka i neprepoznatog ujeda dešava da se, nažalost, ne razmišlja o lajmskoj bolesti.

BONUS VIDEO: 

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.