KAKO HLADNA VODA UTIČE NA NAŠ ORGANIZAM? Evo šta kažu stručnjaci!

Kada su visoke temperature uglavnom posežemo za hladnim napicima, međutim, stručnjaci kažu da treba voditi računa

Hladna voda najčešće je tečnost ili napitak koji se najčešće konzumira na svetu. Jer nema ničeg važnijeg, boljeg i zdravijeg od dobre hidriranosti.

Voda ubrzava metabolizam, snižava visok krvni pritisak, pomaže kod redukcije telesne težine.

Oko 79 odsto ljudi na planeti Zemlji koristi hladnu vodu u toplim danima, ali smatra se ipak da i pored dobrih strana hladna voda ima i neke nedostatke – dodatno slabi već oslabljen imunosistem, sužava krvne sudove, agresivno deluje na osetljivu zubnu gleđ.

Kako hladna voda deluje na organizam?

Hladna voda uvek ima bolji ukus, jer niska temperatura može da zamaskira loš ukus.

I pored dobrih svojstava vode koja važi za jedno od najzdravijih pića, konzumacija hladne vode može stresno da deluje na organizam, izazove respiratore poteškoće, zgruša i oteža izbacivanje sluzi.

Upotreba hladne vode može da izazove glavobolju, prehladu, probleme sa želucem, gutanjem hrane.

Foto: Shutterstock

Želudačne kontrakcije i hladna voda

Studija iz 2001. Odeljenja za neuronauku u Univerzitetskoj bolnici u Upsali u Švedskoj, otkrila je da je 7,6 odsto žena imalo simptome glavobolje posle konzumacije 150 ml ledeno hladne vode.

Neke studija navode da voda čija je temperatura 2 stepena Celzijusa, posle 10 minuta smanjuje želudačne kontrakcije.

Ahalazija je stanje koje se karakteriše poteškoćama u prelasku hrane iz jednjaka u stomak. Smatra se da konzumacija hladne vode može pogoršati simptome ahalazije kao što su otežano gutanje i bolovi u grudima.

Konzumacija hladne vode u stanju toplotne iscrpljenosti može da aktivira vagusne nerve (u jednjaku i želucu koji kontrolišu nevoljnu aktivnost) i uzrokuje gubitak svesti.

Slabljenje imunološkog sistema

Ispijanje hladne vode može oslabiti imunski sistem i umanjiti mogućnost tela da se izbori sa bakterijama i virusima.

Konzumacija hladne vode deluje na zube, krvni pritisak, grlo, respiratorni sistem, nerve, stomak, digestivni i imuni sistem.

Osetljivost zuba na hladnu vodu često je posledica oštećenja gleđi ili desni, usled agresivnog pranja zuba, taloženja plaka, karijesa kada je osetljivost zuba na hladne ili vruće napitke pojačana.

Umanjuje broj otkucaja srca

Pojedina istraživanja tvrde da hladna voda može umanjiti broj otkucaja srca. Konzumacija hladne vode posle 22 minuta dovodi do povećanja vrednosti krvnog pritiska.

Hladna voda može otežati gutanje hrane i problema sa probavom. Kod osoba koje već imaju stomačne probleme, može doći do aktiviranja problema posle konzumacije hladne vode.

Foto: Shutterstock

Hladna voda i visok krvni pritisak

Nema dovoljno studija koje su izučavale uticaj hladne vode na visok krvni pritisak, ali neka istraživanja ističu da hladna voda sužava krvne sudove, sprečava dotok krvi u ekstremitete i dovodi do povećanja krvnog pritiska.

Ima nalaza koja tvrde da konzumacija 300 ml vode, tempetrature 4 stepena Celzijusa, za 22 minuta kod zdravih osoba uslovljava porast dijastolnog (donjeg) krvnog pritiska za 3 mmHg.

Dijastolni krvni pritisak dovodi se u vezu sa pojačanim rizikom od srčanih oboljenja. Osobama koje su donirale krv, savetuje se da posle intervencije piju vodu kako bi podigle krvni pritisak i sprečile moguću nesvesticu. Ima i studija koje ističu da bi hladna voda ili voda sobne temperature mogla da podigne i reguliše nizak krvni pritisak.

Ko ne bi trebalo da pije hladnu vodu?

Hladna voda preporučuje se sportistima, deci sa prekomernom težinom, osobama sa multiplom sklerozom i pacijentima sa hipotenzijom (niskim krvnim pritiskom).

Fizička ili sportska aktivnost povećava telesnu temperaturu i uzrokuje umor. Konzumacija hladne vode, s druge strane, smanjuje temperaturu tela.

Smatra se da deca sa prekomernom težinom kada piju hladnu vodu, dodatno troše energiju.

Starije osobe i bebe ne bi trebalo da piju hladnu vodu, jer se veruje, da njihov imuni sistem može burnije da reaguje na hladnu vodu.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.