UTIČE NA NERVNI SISTEM, ZGLOBOVE, KOŽU... Ovu bolest ima skoro 15 ODSTO ljudi na celom svetu, a mnogi je ne shvataju ozbiljno!

Ujed krpelja i lajmsku bolest mnogi ljudi ne smatraju velikim problemom, ne znajući koliko može da utiče na zdravlje

Prema novim procenama, jedan čovek od sedam ljudi širom sveta je najverovatnije imao lajmsku bolest.

Decenijama istraživači nisu znali koliko je tačno bolest koju prenose krpelji bila rasprostranjena.

Nova otkrića mogla bi da otvore puteve za borbu protiv bakterijske infekcije, koja može da izazove simptome kao što su glavobolja, bol u mišićima i zglobovima i umor koji mogu da traju godinama.

Pevač Džastin Biber i manekenka Bela Hadid samo su dve poznate ličnosti koje su progovorile o svojoj nevolji sa ovom bolešću.

Kineski akademici su ispitali podatke o uzorcima krvi iz studija koje su uključivale 150.000 ljudi.

Rezultati su pokazali da 14,5 odsto ima antitela koja ukazuju na lajmsku bolest.

Stope su, međutim, bile nešto više od 20 odsto u srednjoj Evropi, oblasti koja obično obuhvata Nemačku i Poljsku.

Istraživači su rekli da bi "preciznija" brojka o globalnoj distribuciji lajmske bolesti "identifikovala faktore rizika. Ovo, kako su rekli, može "dati informacije o razvoju javnog zdravlja i programa kontrole bolesti".

Krpelji su drugi, posle komaraca, po broju štetnih mikroba koje nose, a u nekima se nalazi bakterija koja je odgovorna za lajmsku bolest.

Infekcija izaziva kružni osip ovalnog oblika, oko uboda krpelja, koji se može pojaviti do tri meseca nakon ujeda.

Foto: Shutterstock

Bakterije se takođe mogu proširiti na druga tkiva i organe i potencijalno godinama uticati na nervni sistem, zglobove, srce i kožu.

Međutim, nije jasno zašto neki pate od stalnih simptoma i ne postoji usaglašeni tretman za bolest.

Istraživači sa Medicinskog univerziteta Kunming u Kini ispitali su 89 studija lajmske bolesti, koje su uključivale 158.287 ljudi, sprovedenih između 1984. i 2021. godine.

Svaka studija je posmatrala stope lajmske bolesti na osnovu rezultata testova krvi, jer izaziva antitela na isti način kao i kovid.

To znači da uzorak krvi može potvrditi da li je osoba trenutno zaražena ili je bila u prošlosti.

Tim je napisao da su njihovi nalazi, u "BMJ Global Health", "najsveobuhvatniji i najsavremeniji sistematski pregled rasprostranjenosti lajmske bolesti širom sveta".

Petina ljudi u centralnoj Evropi bila je pozitivna, a zatim slede istočna Azija (15,9 odsto) i zapadna Evropa (13,5 odsto).

Poređenja radi, stope su bile najniže na Karibima (2 procenta), južnoj Aziji (3 procenta) i Okeaniji (5,3 procenta).

Istraživači su primetili da su se bolesti koje prenose krpelji, udvostručile u poslednjih 12 godina. Takvi patogeni predstavljaju "značajan i rastući problem javnog zdravlja" i "glavni su uzrok bolesti i smrti širom sveta", rekli su oni.

Krpelji su se poslednjih godina proširili širom sveta, "značajno povećavajući rizik od izlaganja ljudi", navodi se u studiji. To bi moglo biti zbog dužih leta i toplijih zima, migracije životinja i povećanog vremena provedenog na otvorenom.

Podanaliza je pokazala da su muškarci stariji od 50 godina i oni koji žive u ruralnim područjima najverovatnije imali lajmsku bolest. Veća je verovatnoća da muškarci rade na poslovima koji ih čine izloženijim krpeljima, kao što su farmeri, policajci i vojnici.

Tim je rekao da je "od suštinskog značaja" da se razviju novi tretmani i metode prevencije.

Međutim, primetili su da je trećina studija koristila samo jednu vrstu testa za potvrdu infekcije lajmskom bolešću. Ove studije su prijavile više slučajeva od onih koje koriste drugi test za potvrdu slučaja. Ovo može biti zbog toga što su bakterije lajma slične drugim virusima, kao što je Epštajn-Bar.

I rekli su da su neke od studija sprovedene u regionima gde je lajmska bolest endemska i da su stoga imale mnogo veće stope.

Dakle, cifra od 14,5 odsto može biti "precenjena i nereprezentativna za svetsku populaciju", rekli su istraživači.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.