Ova vrstra RAKA je bolest MODERNOG čoveka! ONKOLOG otkriva kako da ga IZBEGNETE!

Smrtnost od oko 55 odsto je visoka jer se mahom otkriva u uznapredovalom stadijumu, kaže hirurg prof. dr Mlađan Protić sa Instituta za onkologiju Vojvodine...

Rak debelog creva (kolorektalni karcinom ili KRK) peti je po učestalosti, ali treći po smrtnosti, odmah posle malignih promena na dojkama i plućima. U svetu godišnje oboli oko dva miliona ljudi, u Srbiji oko 5.000, što je svrstava među 25 najrizičnijih zemalja sa najvećom stopom obolelih. Smrtnost - oko 55 odsto - visoka je jer se mahom otkriva u uznapredovalom stadijumu, kaže hirurg prof. dr Mlađan Protić sa Instituta za onkologiju Vojvodine, što znači da je dijagnostika sprovedena tek kada su nastupile komplikacije. Ipak, i u poslednjoj fazi bolesti ima nade u izlečenje.

- Faktori rizika koji dovode do bolesti mogu da se podele na promenljive i nepromenljive. Oni na koje ne možete da utičete stečeni su i nasledni, od životnog doba do ličnih i porodičnih istorija bolesti - polipoze, zapaljenskih bolesti creva, raka debelog creva... Oni na koje možete da utičete jesu ishrana, prekomerna telesna težina, fizička aktivnost, alkohol i pušenje, određeni medikamenti i hormoni, kao i infektivni faktori - kaže prof. dr Mlađan Protić.

Foto: Shutterstock

Od svih faktora rizika najinteresantnija i najbolje proučena veza je između unosa određene vrste hrane i stepena obolevanja, dodaje doktor. Generalno gledano, zapadnjački način ishrane bogate mastima i kalorijama pogoduje nastanku karcinoma, dok unos hrane bogate vlaknima deluje preventivno.

Koji su najčešći simptomi, šta prvo dovede pacijenta kod lekara?

- Za karcinom debelog creva karakteristična je čitava lepeza nespecifičnih simptoma koji mogu biti opšti, kao slabost i malaksalost, ili u vezi sa digestivnim traktom. Upravo ovo odsustvo specifičnosti dovodi do kasnog otkrivanja kod bolesnika koji se nisu podvrgli skriningu. Velika većina se, nažalost, otkrije tek kada nastupe komplikacije. Ipak, i pored nespecifičnosti postoje razlike u simptomima u odnosu na lokalizaciju bolesti. Za tumor na desnom kolonu karakteristična je anemija, dok ređe sami bolesnici mogu da napipaju promenu u desnoj polovini stomaka. Tumor leve polovine kolona se najčešće manifestuje makroskopskim krvarenjem i prisustvom sluzi u stolici kao i promenama u ritmu pražnjenja creva. To podrazumeva periodično smenjivanje opstipacije i dijareje, osećaj nepotpunog pražnjenja, lažne pozive na stolicu, bol u karlici, stolicu koja je tanka i oskudna.

Foto: Shutterstock

Da li se sprovodi skrining i šta obuhvata taj pregled?

- Iako postoji preporuka da se radi skrining kod svih osoba starijih od 50 godina, u vidu pregleda stolice na skrivena krvarenja, to se u stvarnosti ne radi. Svi koji imaju pozitivan test na krvarenje treba da urade kolonoskopiju. Takođe, svi kojima je neko u familiji oboleo od kolorektalnog karcinoma treba da urade kolonoskopiju 10 godina pre dobi u kojoj je najmlađi član porodice oboleo.

Kako izgledaju dijagnostika i lečenje?

- Dijagnoza se postavlja kolonoskopski sa uzimanjem isečka (biopsijom) i patohistološkom potvrdom o kom je tumoru reč. Potom je neophodno uraditi snimanje pluća, stomaka i karlice da se utvrdi koliko je bolest raširena, odnosno u kom je stadijumu otkrivena. Obavezno se analiziraju i tumorski markeri. Rani stadijumi bolesti se leče hirurški, lokalno uznapredovali i metastatski najčešće se leče prvo hemioterapijom i zračenjem, a potom operacijom, a slučajevi koji se ne mogu operisati leče se hemioterapijom.

Foto: Shutterstock

Kakve su prognoze i od čega najviše zavise?

- Stadijum bolesti je najbitniji prediktivni faktor ishoda za obolele od kolorektalnog karcinoma. Bolesnici u prvom stadijumu bolesti imaju odličnu prognozu i petogodišnje preživljavanje od skoro 95 odsto nakon hirurške intervencije. U drugom stadijumu petogodišnje preživljavanje je između 70 i 80 odsto, a u trećem 40-60 odsto. Bolesnici u četvrtom stadijumu imaju mnogo manje petogodišnje preživljavanje, mada napominjem da i neki bolesnici iz ove grupe mogu biti izlečeni čak i ako postoje metastaze ovog karcinoma. To se posebno odnosi na neke bolesnike koji su bili dovedeni u stadijum da se njihove metastaze mogu hirurški ukloniti nakon lečenja hemiotarapijom.

Šta je donela nova, ciljana terapija i da li postoje lekovi koji nam nedostaju?

- Od pre mesec dana smo izjednačeni sa uslovima za lečenje metastatskog karcinoma sa najrazvijenijim zamljama u svetu. Očekuje se da pomenuta terapija dovede do produženog preživljavanja ovih bolesnika. Naravno da postoje lekovi koji nam nedostaju za određene grupe pacijenata, na primer imunoterapija.

Foto: Shutterstock

Šta je najbolja preventiva?

- Zdrav način života, redovne kontrole i blagovremeno javljanje lekaru na pojavu simptoma. Oboleli treba da slušaju savete svog lekara i da ne odustaju od lečenja, jer ima mnogo mogućnosti da se pomogne ovim bolesnicima, čak i kada su otkriveni u uznapredovalim stadijumima bolesti.