Druga strana ljubavi! PSIHOLOG savetuje kako da se MANJE LJUTITE udvoje!

Sama pojava negativnih emocija nije neprirodna, ali načini na koje se par sa njima nosi mogu da doprinesu da postanu njihovi stalni saputnici, opominje psiholog...

Nijednom ljubavnom paru nije prijatno dok se raspravlja. Prašina i perje koje možemo podići samo jednom rečju, u stanju su da se kovitlaju u vazduhu toliko dugo, da imamo utisak da se nikada neće sleći. Čak i kada mir zameni svađu, reči izgovorene u ljutnji zauvek ostaju u našem sećanju. Sama pojava negativnih emocija nije neprirodna, ali načini na koje se par sa njima nosi mogu da doprinesu da postanu njihovi stalni saputnici, kaže mr Anđelka Jelčić, porodični psihoterapeut iz savetovališta “Vaš psiholog” i daje savete za prevazilaženje ljutnje i sprečavanje besa u ljubavnim odnosima.

Šta se krije iza ljutnje?

- Osobe koje su često ljute imaju doživljaj sveta kao mesta koje nije fer, nije sigurno i koje je nepravedno prema njima. Posmatrano na ovaj način, sebe zapravo doživljavaju kao žrtve nepravde. Usmeravajući se na greške drugih, od kojih je svaki pokušaj komunikacije doživljen kao napad, ostaju osiromašeni za sopstvenu sliku. Ne posmatrajući sopstveni odraz, sopstvenu odgovornost, razvijaju specifičan ponašajni obrazac kojim se štite od ranjivosti – drugi su krivi za sve loše, uključujući i to kako se oni osećaju – objašanjava mr Anđelka Jelčić.

Ljutnja može biti i nekoristan vid zaštite od tuge ili straha, dodaje porodični psihoterapeut, a na mesto ranjivosti smešta se lažno samopouzdanje koje se iznova hrani novom ljutnjom…

Šta možete da učinite?

* Preispitajte nerealna očekivanja od partnera – ukoliko u određenoj situaciji od partnera ne dobijate ono što je vaša potreba, napravite procenu da li su vaša očekivanja realna u datoj situaciji.

Foto: Shutterstock

* Ne etiketirajte tokom ljutnje – ponašanja partnera ne tumačite kao deo njegove ličnosti (on je takav tip osobe), pre posmatrajte širu sliku i identifikujte kontekst, situaciju koja je možda uticala na ponašanje partnera. Korisno je postaviti sebi pitanje “Šta je moj udeo, moja odgovornost u ovoj situaciji?”.

* Izbegavajte emocionalno rezonovanje – kao što greške u mišljenju mogu da izazovu negativne emocije, negativne emocije mogu da vode ka greškama u mišljenju. Emocionalno rezonovanje dešava se kada se emocije poistovete sa realnošću. Na primer: “Situacija je beznadežna” – zaključak koji se donosi samo zato što se osoba tako oseća.

* Preuzmite odgovornost za sopstvena osećanja – zaboravite na rečenice “Ti činiš da se ja osećam ljuto, tužno…”. Daleko je iskrenije reći: “Ja činim samog sebe ljutim”. Fokus na sebe, umesto na druge, omogućava povratak kontrole nad sopstvenim emocijama i ponašanjima. Optuživanje drugih za emocionalno stanje u kom se nalazite, jednako je predavanju kontrole drugima.

Foto: Shutterstock

* Ne pokušavajte da kontrolišete druge osobe – ljutnja je obično povezana sa pokušajima da se uspostavi kontrola nad drugom osobom, da se ponaša ili da govori na željeni način. Učite da ostavite odgovornost drugima za njihove postupke. Radije se fokusirajte na kontrolisanje sebe.

* Primetite rane znake rastuće ljutnje – osobe koje brzo “planu”, obično ne primećuju rane znake ljutnje jer ih ni ne traže. Većina ljudi, pre nego što planu, pokazuju znake kao što su ugriz za usnu, okretanje očima, lomljenje prstiju, škriputanje zubima, cupkanje nogom. Kada primetite ovakve znake, dajete sebi priliku da reagujete, da umirite svoje telo, osećanja i misli. Brojanje do 10 odlaže mogućnost da kažete nešto nepromišljeno. Čak i kada ste sigurni šta ćete reći, izbrojte do 10 ili do 100. To će vam omogućiti da se odvojite od ljutnje.

* Naučite da slušate – dobre komunikacione veštine podrazumevaju 90 odsto slušanja. Ne možemo i pričati i slušati u isto vreme, takođe ne slušamo kada se pripremamo šta ćemo sledeće reći.

* Izbegavajte pitanja “Zašto?” – ovakva pitanja ljudi obično shvataju kao optuživanje. Samo pitanje zašto ne daje nikakav odgovor, do zato. Umesto toga, mnogo je bolje pitati kako se nešto dogodilo, što druga osoba tumači kao poziv na dalju komunikaciju i zainteresovanost.

Foto: Shutterstock

* Izbegavajte rečenice koje počinju sa “Ti” – ovakve rečenice se takođe tumače kao optuživanje. Umesto toga, započnite rečenicu sa “Ja se osećam… kada ti…”.

* Izbegavajte unošenje prošlosti – ostanite u ovde i sada.

* Prihvatite kritiku – nemojte da se opirete kritici koja vam je upućena, probajte da je prihvatite i da se povežete sa osećanjem prijatnosti koja se javlja kada je kritika istinita, jer je to put promene.

* Uzmite pauzu - razdvojjite se od partnera dok se ne “ohladite”. Nekada se problem ne može razrešiti kada smo previše pod emocijama i rizikujemo da nanesemo povredu odnosu ili voljenoj osobi.

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.