4 VRSTE NAMIRNICA koje stvaraju još veću GLAD

Da li ste znali da postoje namirnice koje aktiviraju delove našeg mozga i creva koji podstiču glad?

Zbog toga, ako ste gladni, treba da vodite računa kakvu hranu konzumirate.

Foto: Pixabay

Čips, pomfrit i hleb

Grickalice poput čipsa i pomfrit su samo prerađeni ugljeni hidrati s puno masti. Kada jedete prerađene ugljene hidrate, nivo šećera u vašoj krvi naglo raste gde se oslobađa velika količina insulina. Ukoliko ste uneli veliku količinu grickalica pa i hleba, insulin će višak šećera skladištiti u rezervu pa zbog toga ćete i dalje osećati glad.

Kolači i poslastice

Neki nutricionisti tvrde da organizam prvobitno ne razlikuje rafinisani šećer od meda. Šećer aktivira puteve nagrađivanja i apetita u vašem mozgu drugačije nego drugi izvori energije. Kada pojedete neki slatkiš, mozak šalje informaciju telu da niste siti.

Foto: Shutterstock

Jogurt s niskim udelom masti

Istraživanja su pokazala da je važno koliko dugo ćete provesti vremena prilikom žvakanja. Što duže žvačete, telo će se duže osećati sitim. Stoga, kada pijete jogurt, vi ne žvačete i to može uticati da se pre osećate gladnim. Pritom i jogurt s nižom količinom masti takođe ima dosta ugljenih hidrata i šećera pa i zbog toga treba izbegavati.

Foto: Shutterstock

Dijetalna gazirana pića i veštački zaslađeni slatkiši

Iako mnogi smatraju da su dijetalna gazirana pića i slatkiši s veštačkim zaslađivačima odličan način da smanjite unos kalorija, zapravo nisu toliko dobre. Kada vam veštački zaslađivači dođu na jezik, centri za nagrađivanje u vašem mozgu se upale i signaliziraju vašim crevima da očekuju dolazak kalorija. Kada se kalorije ne pojave, mozak traži da se uspostavi ravnoteža tako što ćete jesti, piše Klix.ba

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.