Gadili su ga se i smatrali nedostojnim života! Radio je na ulici kada ju je ugledao - švedska aristokratkinja se zaljubila u njega (FOTO)

Ljubavna priča indijskog umetnika Pradjumne Kumara Mahanandije i šveđanske aristokratkinje Šarlot fon Šedvin graniči se sa bajkom i dokaz je da su, ipak, neki susreti u životu jednostavno sudbinski.

Njihova priča jeste i ona koja potkrepljuje verovanje da se za pravu ljubav isplati boriti i da ista ima snagu da prevaziđe sve razlike i prepreke. 

Rođen u porodici nedostojnom života 

Pradjumna je rođen u indijskom selu Kandhapada u okrugu Angul u porodici koja je pripadala kasti Dalita, najnižoj u hijerarhiji kasti na indijskom potkontinentu. Daliti su zapravo toliko nisko u ovoj hijerarhiji, da su čak izbačeni iz kastinskog sastava. Smatrani s nedostojnima života u zajednici zbog poslova koje su obavljali, pa su tako i danas parije osuđene na najteže, "prljave" poslove koji uključuju fizički dodir s krvlju, izmetom i drugim telesnim "nečistoćama"... Često se nazivaju i "nedodirljivima", a na neki način su i izopšteni iz društva i kontinuirano se suočavaju sa diskriminacijom.

I dok se u 2024. godini situacija možda i popravila, 50-ih godina prošlog veka, kada je Pradjumna bio dečak, bilo je u najmanju ruku surovo odrastati u takvim uslovima.

- Bio sam tretiran gore nego psi lutalice i stoka. Kada sam prolazio pored hrama, ljudi su bacali kamenje na mene - priseća se ovaj umetnik.

Foto: profimedia

Zlatne ruke i ljubav sa aristokratkinjom  

No, ovaj Indijac je dobio dar sudbine u vidu velikog talenta - bio je odličan portretista, pa je primljen na studije umetnosti. Njegov portret Indire Gandi koji je nacrtao kao student Fakulteta za umetnost u Delhiju postao je kultan i praktično ga je proslavio. Na krilima novonastale slave zatražio je od vlasti dozvolu da crta portrete ispred svete česme u Radživ Džoku, ili Konot plejsu, kako ga Britanci nazivaju, poznatom finansijskom, poslovnom i šoping kvartu u Nju Delhiju.

- Portret za 10 minuta za 10 rupija - pisalo je na kartonu na kom je Pradjmuna reklamirao svoju umetnost. Sredinom decembra 1975. Šveđanka Šarlot fon Šedvin turistički je posetila Indiju, a šetajući ulicama Nju Delhija za oko joj je zapao upravo ovaj natpis, ali i kovrdžavi umetnik koji je nudio portrete. Poželela je da dobije svoj portret, ali je bila razočarana ishodom, te začuđena činjenicom da su se mladom portretisti tresle ruke dok je radio na svom delu.

Pradjuma je, međutim, imao opravdanje - bio je šokiran ovim susretom i odmah se priseto proročanstva koje mu je majka rekla dok je još bio dečak. Astrolog je ovom Indijcu u ranom detinjstvu predvideo da će se uprkos tradiciji oženiti aristokratkinjom iz daleke zemlje, koja je rođena u znaku Bika, zna da svira flautu i poseduje mnogo pošumljene zemlje. Ovo je bila obična zanimljiva priča, davno zaboravljena u Pradjuminom mozgu, sve dok nije ugledao Šarlot.

- Unutrašnji glas mi je rekao da je ona ta. Tokom našeg prvog susreta bili smo privučeni jedno drugom kao magneti. Bila je to ljubav na prvi pogled - ispričao je on godinama kasnije za BBC.

- Nisam je pitao za ime; prvo što sam je pitao jeste da li je rođena u maju, da li je Bik u horoskopu, da li svira flautu i da li ima neku šumu u svom vlasništvu. Stalno je odgovorala sa "da" na sva ta pitanja. Znao sam da nam je suđeno da se sretnemo. 'Treba da budeš moja žena', rekao sam joj. Onda sam se uplašio da će otići u policijsku stanicu u blizini - priseća se trenutka kada ju je prvi put ugledao.

Foto: profimedia

Vozio biciklom do Švedske kako bi bio sa voljenom 

No, poslednje o čemu je Šarlot u tom trenutku razmišljala bilo je da ga prijavi vlastima, zapravo i ona je bila zaintrigirana i privučena ovim mladim čovekom. Postavljao je čudna pitanja, ali je delovao iskreno i bila je radoznala zašto su ga zanimale te svakodnevne stvari o njoj. Nastavila je da razgovara sa Pradjumom i počeli su da se sastaju iz dana u dan; manje od tri nedelje nakon prvog susreta par se venčao na lokalan, tradicionalan način u Odiši, indijskoj državi u kojoj je on rođen.

Ubrzo je došlo vreme da se Šarlot sa prijateljima vrati kući - insistirala je da Pradjumna krene sa njom i pokušala je da mu ostavi novac za avionsku kartu, ali je on to tvrdoglavo odbijao. Bio je ponosan i želeo je da sam skupi pare kako bi došao u Švedsku, te su se rastali uz obećanje da će doći što pre bude mogao.

Supružnici su ostali u kontaktu putem pisama 16 meseci, a to je bio trenutak kada je Pradjumna shvatio da nikako neće uspeti da skupi novac za avionsku kartu do Švedske. Prodao je sve svoje stvari, kupio bicikl za 60 rupija, pozdravio se sa porodicom i sa 200 rupija u džepu na biciklu se zaputio do daleke nordijske zemlje.

Iz Delhija je put Švedske krenuo 22. januara 1977, prolazeći kroz Pakistan, Avganistan, Iran i Tursku da bi stigao do Evrope. Posle nešto više od puna četiri meseca puta, ovaj neustrašivi mladi čovek stigao je do Venecije, odakle je vozom krenuo za Geteborg gde ga je na stanici čekala Šarlot, ljubav njegovog života.

- Da, bolele su me noge. Ali uzbuđenje zbog toga što ću videti Šarlot i upoznati neka nova mesta ohrabrivalo je. Kada me je Šarlot videla, pritrčala je ka meni. "Izvini što smrdim", rekao sam joj. Ali ona me je čvrsto grlila - ispričao je indijski umetnik.

Foto: profimedia

Ništa nije moglo da ih rastavi 

I od tada su Šarlod i Pradjumna zajedno, uprkos kulturološkim šokovima i problemima sa Šarlotinim roditeljima u početku. Legalno su se venčali, a on se vremenom se prilagodio evropskom načinu života. Šarlot se bavila muzikom, a gospodin Mahanandija umetnost. Par ima dvoje dece, ćerku Emeli i sina Karl-Sidartu, i vole se istom snagom kao 1975, kada su prvi put ugledali jedno drugo. Iako se ovaj Indijac za gotovo pola veka, koliko živi u Evropi, u potpunosti navikao na ovdašnju kulturu, kaže da jedno nikada nije uspeo da razume - ljubav Skandinavaca prema biciklizmu.

- Ja sam uradio šta sam morao, nisam imao novca, ali sam morao da je vidim. Vozio sam bicikl zbog ljubavi, ali nikada nisam voleo biciklizam. Jednostavno je - rekao je on.