Grad kao iz bajke! Od njegove lepote zastaje dah, mnogi koji ga posete požele da se vrate opet - evo po čemu je poseban (FOTO)

Sankt Peterburg je zasigurno jedan od najlepših gradova Evrope koji je nastao u mašti ruskog Cara Petra Velikog, a koga je ruski narod izgradio mukotrpnim radom.

On je u svojoj mladosti putovao kroz Evropu, ali ne kao car, već kao običan čovek, jedno vreme čak radivši i u amsterdamskim brodogradilištima.

Tokom svojih putovanja stvorio je ideju o jednoj novoj Rusiji koja će biti okrenuta ka Evropi. Sankt Peterburg je upravo trebalo da predstavlja prozor carstva ka zapadu. Ovaj grad je mešavina Pariza, Amsterdama i Venecije sa neverovatnim ruskim duhom. Iako ga zbog estetike mnogi nazivaju gradom muzejom, on to nije, jer uz lepotu nudi i neobičnu toplinu. Nijedan čovek nikada neće odrediti koje su njegove najlepše ulice, mostovi, palate, ni zgrade, ali se može odrediti par stvari na kojima se ovaj grad temelji. 

Foto: Shuterstock

Sankt Peterburg je udaljen od Beograda 2.395 km. Za putovanje automobilom potrebno je oko 27 sati vožnje bez usputnih zadržavanja.  Do ovog grada je moguće doputovati železničkim linijama iz Helsinkija, Praga, Budimpešte i dr. Takođe je moguće iz svih evropskih metropola doputovati autobusom do Sankt Peterburga.

Sankt Peterburg spada u hladne i vlažne gradove. U njemu preovladava vlažna kontinentalna klima. Leta su kratka i prohladna, a zime su duge, snežne i ledene.

Reka Neva je u periodu od novembra/decembra do aprila zaleđena. Sankt Peterburg je oblačan grad, ali njegova arhitektura je takva da ne dozvoljava sivilu i depresiji da zavladaju.

Jun i jul mesec su u znaku Belih noći.

Znamenitosti i atrakcije u Sankt Peterburgu

Muzej Ermitaž

Najveći ruski muzej, ali je takođe jedan od najvećih na svetu. Ermitaž svake godine poseti oko 5 miliona turista. Sam muzej je kompleks koji se sastoji od šest zgrada i sedmi je teatar. Muzej sadrži oko 3 miliona istorijskih artefakata i umetničkih predmeta, od kamenog doba pa sve do današnjeg. 

Zimski dvorac

Pripada kompleksu muzeja Ermitaž od 1922. godine. Bio je zvanična rezidencija ruskih careva tokom 18, 19. i početkom 20. veka. Dvorac je sagrađen u duhu rokokoa i broji preko 1.000 spavaćih soba. U Zimskom dvorcu su izloženi antikviteti s područja Evroazije i Dalekog Istoka, ali se takođe nalaze slike i skulpture poznatih evropskih i azijskih umetnika.

Foto: Shuterstock

Petropavlovska tvrđava 

Okružena rekom Nevom i danas predstavlja jedno od najprepoznatljivijih simbola Sankt Peterburga. Nalazi se pod UNESCO-vom zaštitom. Sagrađena početkom 18. veka, Petropavlovska tvrđava nikada nije odigrala zaštitničku i odbrambenu ulogu zbog koje je i nastala. Tvrđava je imala više drugih funkcija vojni garnizon, grobnica za ruske careve, zatvor za političke zarobljenike. 

Park i dvorci kompleksa Peterhof

Nalaze se na 20 kilometara udaljenosti od Sankt Peterburga i pod zaštitom su UNESCO-a. 

Peterhof je poznat pod nazivom "Ruski Versaj" kao i pod imenom "Ruska prestonica velelepnih fontana". Najveća fontana na svetu se nalazi ovde Velika kaskada. Najlepša je fontana Samson i lav. Fontane su uključene od maja do oktobra meseca.

Foto: Shuterstock

Hram Hristovog Vaskrsenja

Najznačajnija ruska pravoslavna crkva je poznata i pod nazivom "Crkva prolivene hristove krvi". Hram je sagrađen na mestu gde je ubijen ruski car Aleksandar II krajem 19. veka. Hram vizuelno podseća na Hram Vasilija Blaženog u Moskvi. Na restauraciji hrama se radilo preko 30 godina.

Nevski prospekt

Najpoznatija, ujedno i glavna ulica u Sankt Peterburgu je Nevski prospekt. Ulica je dobila naziv prema nacionalnom heroju i ruskom pravoslavnom svecu iz 13. veka Aleksandru Nevskom. Larva Aleksandra Nevskog se nalazi u pomenutoj ulici Nevskog, dok se njegovi posmrtni ostaci nalaze u srebrnom sarkofagu izloženom u muzeju Ermitaž. Kasnije je u jednom trenutku ulica bila poznata i pod imenom "Ulica proleterijata". Nakon Oktobarske revolucije zvana je imenom "Avenija 25. oktobra".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.