Prvi put u istoriji! Kina klonirala tibetanske koze - svi se pitaju šta je sledeće?!

Kina tvrdi da je uspešno klonirala prve tibetanske koze koristeći istu tehniku koja je proizvela prvu kloniranu životinju na svetu, ovcu Doli.

Naučnici su rekli da su klonovi koze stvoreni kloniranjem somatskih ćelija, koje uključuje prenošenje jezgra odrasle ćelije u novu jajnu ćeliju. Jajna ćelija se zatim implantira u surogat majku, koja rađa bebu koja ima nula procenata DNK, ali 100 procenata DNK donatora.

Prvorođenče je bilo teško 7,4 kilograma i bilo je "zdravo", prema snimku državnog informativnog kanala Kineske centralne televizije, ali nije bilo reči o drugoj kozi. Oni su klonirani od masivnih, nagrađivanih muških koza poželjnih za priplod. Kineski naučnici rekli su da to rade da bi "obnovili i sačuvali" genetski materijal "odličnih pojedinaca" u populaciji što je težak proces za uzgajivače i rančere.

- Kloniranjem se genetske informacije mogu u potpunosti kopirati - rekao je vođa istraživanja Su Jianmin sa Severozapadnog univerziteta za poljoprivredu i šumarstvo.

 

 

- Punim korišćenjem odličnih priplodnih ovnova, kao i potpunim korišćenjem i širenjem njihovih genetskih resursa, obezbeđujemo našu naučnu i tehnološku snagu da povećamo prihod lokalnih farmera i razvijemo lokalnu industriju uzgoja. Tim ima za cilj da klonira koze koje proizvode najvredniju vunu - rekli su naučnici.

Dugoročno, oni žele da kloniraju muške koze koje mogu da proizvedu najbolje proizvođače vune. Kineski mediji nisu govorili o detaljima u svojim izveštajima o naučnom otkriću, ali su otkrili da je životinja proizvedena kloniranjem somatskih ćelija u provinciji Ćinghaj. Ovo je ista tehnika koja je korišćena za proizvodnju čuvene škotske ovce Doli.

Kloniranje somatskih ćelija, koje se takođe naziva nuklearni transfer somatskih ćelija ili samo nuklearni transfer, je jednostavno u konceptu, ali teško izvodljivo. Ovo uključuje uzimanje DNK iz ćelije od donatora - u ovom slučaju ćelije tela, kao što je naznačeno rečju 'somatski'. DNK se zatim uklanja iz jajeta da bi se zamenila DNK donora. Ovo izmenjeno jaje se zatim implantira u surogat, koji rađa bebu koja je genetski identična životinji koja je donirala telesnu ćeliju. Kod tibetanskih koza, DNK somatskih ćelija potiče od tri 'odlična ovna za priplod' i jaje od jedne ovce.

Foto: youtube/CCTV Video News Agency

Ovi ovnovi su bili najbolji na svetu, svaki težak skoro 900 funti, i osvajali su nagrade na takmičenjima u uzgoju. U Dolinom slučaju, ćelije su potekle iz mlečne žlezde donora, šestogodišnje ovce Finn Dorset. (Njeno ime je bilo malo šala od strane naučnika, referenca na anatomiju američke pevačice Doli Parton.) Jaje iz kojeg je Doli izrasla potiče od škotske ovce Blekfejs i ugrađeno je u nju nakon što je dobila DNK donatora.

Za klonirane koze, kineski naučnici su koristili istu tehniku. Iako naučnici nisu otkrili mnogo o otkriću, ipak su dali neke detalje: od 43 surogat koze, početna stopa trudnoće bila je 58,1 odsto. Slično in vitro oplodnji kod ljudi, nije svaki pokušaj implantacije embriona uspešan. Posle 120 dana, 37,2 surogat majke su još uvek bile trudne. Trudnoća koza obično traje oko 150 dana. Novopečena beba ima i brata ili sestru, ali državni mediji nisu dali detalje o tome. CCTV je izvestio da će napori za kloniranje "povećati prihod lokalnih farmera i stočara".

Vest dolazi ubrzo nakon što je u januaru objavljeno da je klon majmuna koji je u Kini proizveo drugi tim naučnika napunio dve godine dobrog zdravlja. Tim je takođe koristio nuklearni transfer somatskih ćelija za proizvodnju rezus majmuna (Macaca mulatta), vrste primata poznate po svom afinitetu sa ljudima. Rezus makak je interesantan jer je anatomski i fiziološki blizak ljudima i već se široko koristi u istraživanjima ljudskog zdravlja. Naučnici su izneli etičku zabrinutost zbog kloniranja, iako su naučni napori do sada uspevali samo u kloniranju sisara. A u nekim slučajevima, poput kineskog majmuna, uspeh je došao nakon niza neuspeha: pojedinci su umrli ubrzo nakon rođenja. Naučnici su se složili da bi kloniranje ljudi bilo neetično.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.