Kada umor postane vaš stalni saputnik: Milioni žena žive sa ovim poremećajem, a da to ni ne znaju

Hašimoto je podmukla bolest koja godinama tiho napada štitnu žlezdu, a prvi znaci često ostanu neprepoznati. Umor, bezvoljnost i hormonski disbalans mogu biti signali da telo traži pomoć.

Hašimotova bolest, poznata i kao Hašimotov tireoiditis, hronično je oboljenje koje zahvata štitnu žlezdu.

U ovom stanju, imuni sistem pogrešno napada ćelije štitne žlezde, uzrokujući postepeno propadanje njenog tkiva.

Iako može pogoditi i muškarce i decu, žene su značajno češće pogođene, naročito između 30. i 50. godine života.

Jedan od najvećih izazova kod Hašimota jeste njegova podmuklost, bolest se razvija sporo i često ostaje neotkrivena godinama.

Foto: Shuterstock

Simptomi

Simptomi su raznoliki i nespecifični, pa ih mnogi pripisuju stresu, umoru ili jednostavno životnim okolnostima.

Najčešće se javljaju hronični umor, bezvoljnost, naglo gojenje ili nemogućnost mršavljenja, suva koža, hladnoća u rukama i nogama, opadanje kose, menstrualni poremećaji i blaži oblici depresije ili anksioznosti.

Kod nekih žena dolazi i do problema sa koncentracijom, zaboravnošću i usporenim refleksima.

Hašimoto je najčešće povezan sa hipotireozom, smanjenim radom štitne žlezde. To znači da žlezda ne proizvodi dovoljno hormona koji su neophodni za gotovo svaki aspekt metabolizma i funkcionisanja tela.

U ranim fazama, štitna žlezda može funkcionisati normalno, ali vremenom, kako je sve više oštećena, dolazi do hormonskog disbalansa.

Foto: Shuterstock

Jačanje imuniteta

Genetika, stres, infekcije i okidači iz okruženja igraju ulogu u razvoju bolesti. Međutim, ono što se može učiniti jeste jačanje imuniteta na zdrav način, izbalansirana ishrana bogata selenom, cinkom, omega-3 masnim kiselinama i vitaminom D, izbegavanje hroničnog stresa, fizička aktivnost i redovno testiranje hormona štitne žlezde, naročito ako postoji porodična istorija bolesti.

Život sa Hašimotom

Kada se jednom postavi dijagnoza, Hašimoto ne mora da znači kraj kvalitetnog života. Uz pravilnu terapiju, najčešće u vidu hormona štitne žlezde (levotiroksin) i redovno praćenje hormona TSH, T3 i T4, moguće je držati simptome pod kontrolom.

Ključno je da pacijent sarađuje sa endokrinologom, prati svoje telo i reaguje na promene. Mnoge žene koje žive sa Hašimotom svedoče da se nakon uvođenja terapije i promene životnog stila ponovo osećaju kao sebe, snažno, budno i stabilno.

Uz pažljivo slušanje tela, redovne kontrole i odgovoran pristup zdravlju, moguće je voditi ispunjen, aktivan i zdrav život, uprkos Hašimotovoj bolesti. Znanje i briga o sebi ostaju najvažnije oružje u borbi protiv ove tihe, ali uporne bolesti, piše MedicalNewsToday.