Da li znate šta je sindrom padajuće glave? Bolest koja tiho uzima danak - Evo ko je u najvećoj opasnosti

Stanje u kom mišići vrata postaju toliko slabi da vam glava stalno "pada" napred, unazad ili u stranu, naziva se sindrom padajuće glave.

Stanje koje, iako možda ne zvuči previše ozbiljno, značajno utiče na kvalitet života.

Ovaj sindrom nije samostalna bolest, već simptom, odnosno posledica oštećenja ili slabosti određenih mišića vrata.

Specifično, reč je o ekstenzornim mišićima vrata, onim mišićima koji su zaduženi za držanje glave uspravno i povlačenje unazad.

Kada vam mišići oslabe, glava nema adekvatnu podršku i gravitacija je jednostavno "vuče" dole.

Koji su uzroci?

Foto: Shutterstock

Sindrom padajuće glave najčešće se javlja kao komplikacija ili simptom drugih, već postojećih neuroloških ili mišićnih oboljenja. Neki od najčešćih uzroka su:

Neurodegenerativne bolesti

Bolesti poput parkinsonove bolesti, ALS-a (Amiotrofična lateralna skleroza) ili multiple skleroze mogu uticati na nerve koji kontrolišu mišiće vrata, što dovodi do njihove slabosti.

Mišićne bolesti

Različite miopatije (bolesti mišića), uključujući i one inflamatorne (poput polimiozitisa ili dermatomiozitisa) ili mišićne distrofije, direktno slabe vratne mišiće.

Neuropatije

Oštećenja nerava koji inervišu mišiće vrata mogu takođe uzrokovati slabost.

Autoimune bolesti

Ponekad, autoimuni poremećaji mogu napasti mišiće ili nerve, dovodeći do ovog sindroma.

Starija životna dob: Degenerativne promene na kičmi i prirodno slabljenje mišića kod starijih osoba takođe mogu doprineti razvoju.

Kako se prepoznaje

Foto: Shutterstock

Glavni simptom je, naravno, nesposobnost držanja glave uspravno.

Pacijenti često moraju da je podupiru rukama, koriste bradu kao oslonac ili da se naginju unazad da bi održali pogled usmeren napred.

Ovo stanje dovodi do niza problema:

• Otežan vid: Glava koja pada otežava gledanje napred, čitanje, vožnju.

• Problemi sa jelom i pićem: Gutanje postaje teško, postoji rizik od gušenja.

• Bol: Mišići vrata, ramena i gornjeg dela leđa su konstantno napeti u pokušaju da nadoknade slabost, što dovodi do hroničnog bola.

• Smanjena socijalna interakcija: Ljudi se povlače zbog osećaja nelagodnosti i poteškoća u održavanju kontakta očima.

• Otežano disanje: U težim slučajevima, glava koja previše pada može uticati i na disanje.

Lečenje i perspektiva

Foto: Shutterstock

Lečenje sindroma padajuće glave usmereno je prvenstveno na lečenje osnovne bolesti koja ga uzrokuje.

Pored toga, primenjuju se i simptomatske terapije kao što su fizikalna terapija, koriste se ortopedska pomagala, rade se vežbe za jačanje preostalih mišića i poboljšanje držanja, piju se lekovi za smanjenje bola.

U retkim i pažljivo odabranim slučajevima, kada konzervativne metode ne pomažu, hirurška intervencija može biti opcija za stabilizaciju kičme.

Sindrom padajuće glave je kompleksno stanje koje zahteva multidisciplinarni pristup.

Iako može biti frustrirajuće i ograničavajuće, razumevanje uzroka i dosledna terapija mogu značajno poboljšati kvalitet života pacijenata.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.