5 ključnih saveta za letnje vrućine: Kako da sačuvate telo i glavu na plus 40

Vrućina ne utiče samo na telo, već i na mozak, a mnogi ignorišu signale iscrpljenosti dok ne bude kasno.

Jul važi za najtopliji mesec u godini, dani su dugi, sunce sija i uveče, a vlaga u vazduhu često guši.

I dok nam toplo vreme može doneti dobro raspoloženje i više energije, visoke temperature ozbiljno utiču na fizičko i mentalno zdravlje.

Foto: Shutterstock

Zdravlje

Visoke temperature ozbiljan udar na mozak! Ovo su prvi simptomi pregrejavanja

Sa toplotnim talasima koji nastavljaju da zapljuskuju našu zemlju, mnogi od nas osećaju pored zdravstvenih tegoba i promene u ponašanju. Kada se mozak pregreje, to može dovesti do mnogih fizioloških i neuroloških promena koje mogu uticati na opšte zdravlje.

20.06.2024

12:00

Zdravlje

Trovanje suncem stanje kojeg mnogi nisu svesni: Ovo je prvi simptom i nikako ga ne ignorišite

Trovanje suncem nastaje kada koža previše dugo bude izložena UV zracima, što izaziva ozbiljne opekotine i upalu.

22.07.2025

19:40

- Kada temperature porastu, telo pokušava raspršiti prekomernu toplotu - objašnjava dr Alan Vajner iz "Stamford Health-a" i dodaje:

- To se može manifestirati u obliku znojenja i ubrzanog disanja; vrućina je stresor koji nam otežava napor.

U prevodu, čak i najobičnije aktivnosti zahtevaju više truda. Srce radi brže, telo se hladi kroz znoj, a posledice su opipljive.

Dr Majkl Hartman, stručnjak za zdravlje creva, dodaje:

- Rastuće temperature prisiljavaju naša tela da jače rade na termoregulaciji znojenjem i povećanim protokom krvi u kožu. To stvara kardiovaskularni stres jer srce pumpa više krvi za hlađenje, povećavajući broj otkucaja srca i opterećujući kardiovaskularni sistem. Bez intervencije, toplotna iscrpljenost može napredovati do po život opasnog toplotnog udara.

Posledice nisu samo fizičke, javljaju se i problemi sa koncentracijom, magla u glavi, zaboravnost i pogoršano rasuđivanje. Zato je važno reagovati na vreme.

Foto: Shuterstock

Unosite tečnost stalno

- Pijte vodu kontinuirano tijekom dana i nemojte čekati žeđ - naglašava dr Hartman.

Ako se prekomerno znojite, obavezno ubacite i napitke sa elektrolitima, kao i voće i povrće bogato vodom, lubenicu, krastavac, tikvice ili breskve.

Odlazite u klimatizovane prostore

Ne podcenjujte značaj odmora u hladu.

- Pristupite centrima za hlađenje, knjižnicama ili klimatiziranim prostorima nekoliko sati dnevno - savetuje dr Hartman.

Kod kuće zatvorite roletne danju, otvorite prozore uveče i istuširajte se hladnom vodom, jednostavne, ali efikasne mere za rashlađivanje.

Nosite laganu, svetlu i široku odeću dugih rukava

Iako zvuči paradoksalno, duga odeća može vas bolje zaštititi nego kratka.

- Široka, svijetla odjeća dugih rukava od prirodnih vlakana može biti hladnija od minimalne odjeće na izravnom suncu stvarajući barijeru, a istovremeno omogućujući cirkulaciju zraka - kaže dr Hartman.

Foto: Shuterstock

Smanjite unos alkohola

Letnji kokteli mogu biti primamljivi, ali ne preterujte.

- Alkohol narušava sposobnost tijela da se nosi s ekstremnim temperaturama - upozorava dr Vajner.

Alkohol dodatno dehidrira, slabi efikasnost lekova i ometa prirodnu regulaciju raspoloženja. Bolji izbor? Bezalkoholni kokteli, limunade i mineralna voda.

Pametno birajte vreme za boravak napolju

Sunce nije neprijatelj, ali treba mu prilaziti pametno.

- U vreme ekstremnih vrućina najbolje je ostati unutra u klimatiziranom prostoru - kaže dr Vajner.

Fizičke aktivnosti planirajte za rano jutro ili kasno veče, a izlaganje direktnom suncu ograničite na najviše sat vremena bez pauze, piše RealSimple.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.