Prvi simptomi Parkinsonove bolesti: Ako primetite ove znakove, odmah se javite lekaru

Parkinsonova bolest je jedna od najčešćih neurodegenerativnih oboljenja čiji se prvi znakovi javljaju najčešće između pedesete i sedamdeste godine života, a glavni simptomi su drhtanje šaka, usporeniji pokreti i tiši glas.

Ova bolest je neizlečiva, za nju nema leka, ali postoje oprobane metode koje je mogu usporiti.

Parkinsonova bolest je progresivni neurodegenerativni poremećaj koji pogađa milione ljudi širom sveta.

Iako je često prepoznajemo po kasnijim, očiglednim simptomima poput tremora i ukočenosti, ključno je razumeti da se bolest ne pojavljuje iznenada.

Foto: Shutterstock

Naprotiv, Parkinsonova bolest se često šunja neprimetno, manifestujući se kroz suptilne, rane znakove koji se lako mogu zanemariti ili pripisati drugim stanjima.

Prepoznavanje ovih ranih simptoma može biti presudno za pravovremenu dijagnozu i početak lečenja, što potencijalno može usporiti napredovanje bolesti i poboljšati kvalitet života obolelih.

Ne radi se uvek o drhtanju ruke. Rani simptomi Parkinsona često nisu motoričke prirode i mogu se pojaviti godinama pre nego što se razviju prepoznatljivi problemi sa kretanjem.

Ovi "tihi" signali su zapravo upozorenja našeg tela da nešto nije u redu.

Promene u čulu mirisa

Foto: Shutterstock

Jedan od najčešćih, a često zanemarenih ranih simptoma je gubitak čula mirisa (anosmija). Ljudi mogu primetiti da više ne osećaju miris omiljene hrane, cveća ili čak dima.

Iako anosmija može biti uzrokovana i prehladom ili alergijama, uporan i neobjašnjiv gubitak mirisa, bez drugih simptoma prehlade, može biti rani znak Parkinsona.

To je zato što bolest utiče na nervne ćelije odgovorne za prenos informacija o mirisu do mozga.

Promene u spavanju

Poremećaji spavanja su takođe česti rani pokazatelji. Specifičan je REM poremećaj ponašanja u snu (RBD), stanje u kojem ljudi "glume" svoje snove.

Umesto da mišići budu paralizovani tokom REM faze sna, oboleli mogu da udaraju, viču, skaču iz kreveta ili čak povrede sebe ili partnera.

Ovi živopisni i nasilni snovi su značajan prediktor budućeg razvoja Parkinsonove bolesti. Hronična nesanica i sindrom nemirnih nogu takođe mogu biti povezani.

Hronični zatvor

Foto: Shuterstock

Još jedan ne-motorički simptom koji se često javlja godinama pre dijagnoze je hronični zatvor.

Promene u autonomnom nervnom sistemu, koji kontroliše funkcije kao što su varenje, mogu uzrokovati usporavanje rada creva.

Ako primetite uporan zatvor koji se ne može objasniti ishranom ili drugim uobičajenim uzrocima, to bi mogao biti razlog za posetu lekaru.

Promene u raspoloženju 

Foto: Shutterstock

Depresija i anksioznost su takođe izuzetno česti u ranoj fazi Parkinsona.

Ove promene raspoloženja nisu samo reakcija na dijagnozu, već mogu biti direktna posledica biohemijskih promena u mozgu izazvanih bolešću.

Prisutan je i neobjašnjiv, hroničan umor, koji se ne poboljšava ni nakon odmora.

Suptilne promene u kretanju i glasu

Foto: Shutterstock

Iako tremor nije uvek prvi simptom, mogu se javiti suptilne promene u motorici.

To može biti blaga ukočenost ili usporenost pokreta (bradikinezija), posebno u jednoj strani tela, koja se primećuje prilikom hodanja, oblačenja ili pisanja.

Mikrografija, smanjivanje veličine rukopisa kako se nastavlja pisanje, je klasičan rani znak. Promene u glasu, koji postaje tiši i monotoniji, kao i gubitak izraza lica, takođe mogu biti prisutni.

Foto: Shutterstock

Razumevanje ranih simptoma Parkinsona je od vitalnog značaja.

Iako trenutno ne postoji lek za Parkinsonovu bolest, rano prepoznavanje i dijagnoza omogućavaju početak lečenja koje može ublažiti simptome, poboljšati kvalitet života i potencijalno usporiti napredovanje bolesti.

Ako primetite kombinaciju ovih simptoma kod sebe ili kod nekoga koga poznajete, važno je potražiti savet lekara.

Razgovor sa neurologom može pomoći u postavljanju tačne dijagnoze i planiranju daljih koraka.

Ne ignorišite signale koje vam šalje telo. Budnost i pravovremena reakcija mogu napraviti značajnu razliku u borbi protiv ove kompleksne bolesti.

                                      BONUS VIDEO 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.