Istina o bezglutenskoj ishrani: Stručnjaci otkrili šta se krije iza trenda - evo ko zapravo ima koristi

Iako je izbacivanje glutena sve popularnije, naučni dokazi pokazuju da koristi nisu iste za sve, a kod nekih ljudi takva ishrana ima i svoje nedostatke.

Prelazak na ishranu bez glutena možda je najveći zdravstveni trend poslednje decenije, ali sve je glasnija i rasprava o tome da li je gluten problematičan za sve ili samo za osobe sa određenim medicinskim stanjima. Jasno je da ga neki ljudi moraju izbegavati iz zdravstvenih razloga, poput onih sa celijakijom ili netolerancijom.

Međutim, mnogi u svetu zdravlja i velnesa sugerišu da bi svi trebalo da slede bezglutensku ishranu - bez obzira na to da li su intolerantni na gluten ili ne. To je dovelo do toga da milioni ljudi odustanu od glutena u nadi da će smršati, poboljšati raspoloženje i unaprediti zdravlje. No, da li je bezglutenska ishrana zaista zdravija opcija, ili samo nepotreban trend koji nije poželjan baš za svakoga?

Šta je gluten?

Gluten je grupa proteina (prolamina) koji se nalaze u pšenici, ječmu, raži i tritikaleu. Glavni su gliadin i glutenin u pšenici i hordein u ječmu.

Ti proteini su elastični, pa omogućavaju dizanje i strukturu hleba i peciva. Često se dodatni gluten dodaje proizvodima kako bi se poboljšala tekstura i trajnost.

Foto: Shuterstock

Gluten je čest u modernoj ishrani, posebno u zapadnim zemljama. Teško se potpuno razgrađuje u varenju, pa njegovi delovi mogu da pokrenu imunološke reakcije, posebno kod osoba sa celijakijom, piše Healthline.

Ima li koristi od bezglutenske ishrane za osobe bez intolerancije?

Istraživanja su neujednačena i ne daju jasan odgovor.

Jedna manja studija pokazala je da ishrana sa manje glutena može smanjiti nadutost, uticati na sastav crevne mikrobiote i poboljšati varenje ugljenih hidrata. Međutim, deo podataka zasniva se na subjektivnim procenama učesnika, pa rezultati nisu potpuno pouzdani.

S druge strane, veći pregled istraživanja iz 2019. godine nije pronašao značajne koristi za osobe koje nemaju problema sa glutenom. Autori sugerišu da su prijavljena poboljšanja često posledica placebo efekta ili drugih promena u ishrani.

Važno je naglasiti da bezglutenska ishrana može imati i nedostatke ako nije medicinski potrebna, poput manjeg unosa određenih hranljivih materija.

Postoje li negativne nuspojave bezglutenske ishrane?

Osobe na ishrani bez glutena mogu imati veći rizik od određenih nedostataka hranljivih materija. Iako se često smatra da su bezglutenski proizvodi zdraviji, oni su često siromašniji nutrijentima, a mogu sadržati više kalorija, zasićenih masti i šećera.

Takva ishrana često obezbeđuje manje važnih nutrijenata kao što su vlakna, vitamin B12, vitamin D, folat, kalcijum, gvožđe, cink i magnezijum. Nedostatak ovih supstanci može da utiče na varenje, zdravlje kostiju i druge telesne funkcije.

Foto: Shuterstock

Osim toga, bezglutenski proizvodi ponekad mogu sadržati više štetnih supstanci, poput teških metala (npr. olova ili kadmijuma).

Uz moguće zdravstvene nedostatke, takvi proizvodi su često skuplji i teže dostupni. Za osobe koje nemaju medicinski razlog za izbegavanje glutena, ova ishrana možda nije najbolji izbor, piše Healthline.

Osobe koje mogu imati koristi od bezglutenske ishrane

Bezglutenska ishrana je medicinski neophodna uglavnom kod nekoliko stanja, uključujući celijakiju, necelijačnu osetljivost na gluten, glutensku ataksiju i dermatitis herpetiformis.

Osobe sa sindromom iritabilnog creva (IBS) ponekad čuju da bi im takva ishrana mogla pomoći u ublažavanju simptoma, ali koristi nisu jasno potvrđene. Isto važi i za druga stanja poput fibromijalgije ili shizofrenije.

Zaključno, potrebno je više istraživanja kako bi se razumelo može li bezglutenska ishrana pomoći osobama koje nemaju direktne probleme sa glutenom.

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.