Predoziranje vitaminom D više šteti od manjka: Vitamin sunca i njegove opasnosti

Vitamin D je ključan za zdravlje kostiju, imunitet i opšte funkcionisanje organizma, ali prekomeran unos može biti opasan.

Vitamin D se naziva i vitaminom sunca jer ga koža proizvodi kada je izložena UV zracima. On je ključan za apsorpciju kalcijuma, očuvanje zdravlja kostiju, pravilno funkcionisanje imunog sistema i regulaciju mnogih biohemijskih procesa.

Njegov manjak može biti ozbiljan – kod dece izaziva rahitis, kod odraslih osteoporozu, a povezuje se i sa većim rizikom od infekcija i depresije.

Svest o značaju vitamina D dovela je do talasa samostalnog uzimanja suplemenata. Mnogi su počeli da uzimaju velike doze bez prethodnog savetovanja sa lekarom ili provere nivoa u krvi.

Posledica je porast broja slučajeva hipervitaminoze D, jednog od najpodmuklijih oblika trovanja, koji lekari sada sve češće beleže.

Kako višak vitamina D šteti organizmu

Za razliku od vitamina B i C, koji se rastvaraju u vodi i višak se lako izlučuje urinom, vitamin D se skladišti u masnom tkivu i jetri. Budući da je rastvorljiv u mastima, može ostati u telu mesecima, postepeno dosežući opasne, toksične nivoe.

Kada pređe granicu, vitamin D pojačava apsorpciju kalcijuma iz creva na nekontrolisan način.

Višak kalcijuma u krvi, poznat kao hiperkalcemija, pokreće lanac štetnih promena. Kalcijum se taloži na mestima gde ne bi trebalo – u zidovima krvnih sudova, bubrezima, srcu i plućima.

Meka tkiva postaju tvrda i gube funkciju. Bubrezi, preopterećeni pokušajem da uklone višak, mogu otkazati, dok kardiovaskularni sistem trpi zbog kalcifikacije arterija, što značajno povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Foto: Shutterstock

Simptomi prekomernog unosa vitamina D

Hipervitaminoza D je opasna jer njeni znaci dugo mogu biti neprepoznati.

Među uobičajenim simptomima su:

• Mučnina i gubitak apetita

• Pojačana žeđ i učestalo mokrenje

• Slabost i osećaj umora

• Bol u stomaku i zatvor

• Glavobolje i konfuzija

• Bolovi u kostima i mišićima

• Povišen krvni pritisak

• Poremećaji srčanog ritma

Foto: Shutterstock

Ovi simptomi se često pripisuju stresu, umoru ili drugim zdravstvenim problemima, dok se toksični efekti vitamina D u organizmu nastavljaju. Kada dijagnoza konačno bude postavljena, oštećenje bubrega i krvnih sudova može već biti ozbiljno i teško reverzibilno.

Kako koristiti vitamin D bez rizika

Odraslim osobama je dnevno potrebno oko 600–800 međunarodnih jedinica (IU) vitamina D. Dugoročno se ne preporučuje prelazak gornje granice od 4.000 IU dnevno, kako su utvrdile medicinske organizacije. Ipak, u apotekama se lako mogu naći suplementi sa 5.000, 10.000, pa čak i 50.000 IU.

Dodatni problem je trend "megadoza" vitamina D koji promovišu neki blogeri i praktičari alternativne medicine. Ljudi uzimaju i po 10.000–20.000 IU dnevno misleći da jačaju imunitet, dok u stvarnosti postepeno štete svom organizmu.

Pronaći pravu meru

Ključ je u pažljivom pristupu, a ne u potpunom odustajanju. Pre nego što počnete sa suplementima, važno je proveriti nivo 25-hidroksivitamina D u krvi, jer on tačno pokazuje stanje u organizmu. Na osnovu rezultata i uz savet lekara može se odrediti bezbedna doza.

Za većinu ljudi, najbolji izvori vitamina D ostaju prirodni: umereno sunčanje, masna riba, jaja i hrana obogaćena ovim vitaminom. Ako je suplementacija potrebna, važno je striktno pratiti doziranje i kontrolisati nivo vitamina u organizmu.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.