Ne spavate i osećate bol u grudima? 5 znakova da je vaše telo pod hroničnim stresom

Doktorka Odri Tang upozorava da hronični stres ne utiče samo na raspoloženje i ponašanje, već može povećati rizik od brojnih zdravstvenih problema.

Odavno je poznato da stres može izazvati čitav niz fizičkih problema, od ubrzanog rada srca do poteškoća sa spavanjem.

Ali, koliko zapravo može biti štetan?

Stručnjaci su rekli da mentalni nemir može biti jednako smrtonosan kao i fizičke bolesti.

Prema rečima psihološkinje dr Odri Tang, dugotrajan stres može izazvati oslobađanje hormona koji značajno povećavaju rizik od srčanog udara i gojenja, što može dovesti do bolesti povezanih sa gojaznošću.

Dr Tang je otkrila upozoravajuće znake da nivo vašeg stresa dostiže vrhunac i da time dugoročno stvarate uslove za pojavu fizičkih problema.

Odobrena psihološkinja dr Odri Tang rekla je da stres može drastično uticati na naše ponašanje, kao i na fizičko zdravlje, posebno ako je hroničan, odnosno ako traje najmanje nekoliko nedelja.

Dr Tang je rekla:

"Psiholozi traže znakove da stres utiče na vaše svakodnevno funkcionisanje. Na primer, ako ne spavate, ako ne jedete, ako ste razdražljivi, ako ne radite stvari koje volite, ako ste opsednuti nečim."

Foto: Shutterstock

Znaci hroničnog stresa

Fizički, najčešći znaci hroničnog stresa su bol u grudima, glavobolje i bolovi u mišićima.

To je zato što stres izaziva prekomerno lučenje hormona kortizola, koji se proizvodi u nadbubrežnim žlezdama iznad bubrega.

On reguliše širok spektar telesnih procesa, uključujući krvni pritisak, metabolizam, plodnost i ciklus spavanja i budnosti.

Pored kortizola, telo oslobađa i nalet adrenalina, povećanje oba hormona rezultat je reakcije "bori se ili beži", koja se pokreće kada smo ugroženi.

Zajedno, ovi hormoni uzrokuju sužavanje krvnih sudova, zbog čega srce mora snažnije da radi kako bi pumpalo krv kroz telo.To može dovesti do lupanja srca i bolova u grudima, kao i do visokog krvnog pritiska, bolova u mišićima i glavi.

Foto: Shutterstock

- Ako stres ne prestaje, tada su mnogo verovatniji visoki krvni pritisak, srčani udar i svi ti fizički problemi - upozorava dr Tang.

NHS takođe navodi da dugotrajni stres može povisiti krvni pritisak, kao i da može izazvati glavobolje, zamagljen vid i bol u grudima.

Nedostatak sna

Još jedan znak zabrinjavajuće visokog kortizola jeste teškoće sa uspavljivanjem ili česta buđenja tokom noći.

Dr Tang objašnjava da nedostatak sna može izazvati probleme u svakodnevnom funkcionisanju i dovesti do promjena u ponašanju poput razdražljivosti i nepažnje.

Međutim, nedostatak sna ne utiče samo na raspoloženje, dugoročno može narušiti metabolizam i dodatno povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, prema rečima stručnjaka.

Dr Tang opisuje stres kao "začarani krug", jer nedostatak sna otežava telu da reguliše nivo kortizola, čime se problem pogoršava.

Promena apetita

Još jedan znak na koji treba obratiti pažnju jeste dramatična promena apetita.

Foto: Shutterstock

"Ponekad stres dovodi do toga da uopšte ne jedemo, a kod drugih izaziva prejedanje, i to je posledica uticaja kortizola na naše normalne procese."

Pored toga, stres može izazvati fizičku napetost kao vid zaštite tela od povrede i bola, prema Američkom udruženju psihologa.

To doprinosi bolovima u mišićima, jer su tkiva stalno zategnuta.

Manjak libida

Još jedan alarmantan znak visokog nivoa stresa jeste značajan gubitak libida.

Možete izgubiti interesovanje za seks ili ne moći da uživate u njemu. To je zato što hronični stres može uticati na proizvodnju testosterona, što dovodi do pada seksualne želje.

Iako ne postoje specifični tretmani za stres, trebalo bi da se obratite svom izabranom lekaru ako stres utiče na vaše fizičko zdravlje.

Stres se ne sme shvatati olako

Jedno istraživanje iz 2021. godine pokazalo je da psihički problemi mogu izazvati iznenadnu srčanu smrt, dok je studija iz 2015. pokazala da hronični stres i depresija povećavaju rizik od prevremene smrti za 50 odsto, napisao je Daily Mail.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.