Alergija na hladnoću nije mit: Evo kako da prepoznate simptome i zaštitite se tokom zime

Kod nekih ljudi hladan vetar, prohladna voda ili čak čaša leda u ruci mogu da izazovu reakciju koja izgleda dramatično - koža peče, svrbi i crveni se brže nego što biste očekivali. Ovo nije znak da je koža preosetljiva - reč je o urtikariji na hladnoću, stanju u kojem telo reaguje na hladnoću oslobađanjem histamina, kao da se brani od napada.

Najčešće pogađa decu i mlađe odrasle, ali to ne znači da su drugi pošteđeni. Kod nekih se javljaju samo sitni crveni pečati, dok drugi mogu doći u situaciju koja zahteva hitnu medicinsku pomoć. 

Kako izgleda urtikarija na hladnoću i zašto može biti opasna?

Simptomi se obično javljaju već nekoliko minuta nakon izlaganja hladnoći, a zanimljivo je da se često pogoršavaju kada koža počne da se zagreva. Prvi znak je crvenilo, zatim se pojavljuju podignuti plikovi ili fleke koje intenzivno svrbe, a ponekad se javlja i otok. Reakcija može biti lokalna, samo na izloženim delovima tela, ali u nekim slučajevima može se proširiti i zahvatiti veće površine, što može biti ozbiljno.

Foto: Shuterstock

Ako pojedete sladoled ili popijete hladno piće, može doći do oticanja usana, jezika ili ždrela. Držanje smrznutog predmeta može izazvati oticanje šaka. Najrizičnije situacije nastaju kada je veća površina tela izložena hladnoći, poput kupanja u hladnoj vodi, jer tada kod nekih ljudi može doći do ozbiljne sistemske reakcije - otežano disanje, vrtoglavica, nesvestica, pa čak i šok. U takvim slučajevima ne treba čekati da “prođe samo od sebe”, već je hitna medicinska pomoć neophodna.

Uzrok urtikarije na hladnoću često ostaje nepoznat, ali kod nekih se povezuje sa periodom nakon infekcija ili sa postojećim zdravstvenim stanjima. Zbog toga je važna lekarska procena, posebno ako se simptomi ponavljaju.

Šta se zapravo dešava u koži i kako se postavlja dijagnoza?

U osnovi urtikarije na hladnoću stoji reakcija mastocita - specijalizovanih ćelija imunog sistema u koži. Pod uticajem hladnoće, ove ćelije oslobađaju histamin i druge upalne supstance, piše Cleveland Clinic. Rezultat je širenje krvnih sudova i povećana "propustljivost", što dovodi do crvenila, otoka i intenzivnog svraba. Drugim rečima, telo preterano reaguje u odbrani, iako stvarne pretnje nema.

Dijagnoza je obično jednostavna i postavlja se kod alergologa ili dermatologa. Često se koristi provokacijski test: na kožu, najčešće na podlakticu, stavlja se hladan predmet poput kocke leda, a zatim se posmatra da li se pojavljuje tipičan osip na mestu kontakta. Cilj ovog testa je da se u kontrolisanim uslovima jasno pokaže veza između hladnog podražaja i reakcije kože.

Šta pomaže, šta pogoršava i kako se zaštititi zimi?

Pošto ne postoji "čarobni lek" koji potpuno uklanja problem, ključ su prevencija i kontrola simptoma. Najvažnije je izbegavati okidače kad god je to moguće. U praksi to znači slojevito oblačenje, nošenje šala, kapa i rukavica, kao i oprez pri konzumaciji hladnih napitaka i hrane ako ste primetili da vam izazivaju reakcije.

Foto: Shutterstock

Kod nekih ljudi antihistaminik, uzet preventivno pre planiranog izlaganja hladnoći, može značajno ublažiti reakciju. Ipak, važno je o tome razgovarati sa lekarom, naročito ako su simptomi jači ili se ponavljaju. Osobama koje su imale tešku sistemsku reakciju lekari mogu propisati autoinjektor adrenalina, koji se uvek nosi sa sobom, jer u kritičnim situacijama svaka sekunda može biti presudna.

Dobra vest je da kod približno polovine obolelih stanje s vremenom spontano slabi ili potpuno nestane, često u periodu od pet do šest godina. Ipak, to nije garancija, pa se ne treba oslanjati na sreću ako imate ozbiljne epizode.

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.