Navika koja se širi: Melatonin pijemo kao bombone, a posledice mnogi ne znaju

Milioni ljudi širom sveta imaju problem sa uspavljivanjem, zbog toga mnogi posežu za melatoninom, suplementom koji se sve češće prodaje kao dodatak ishrani.

Iako je veoma popularan, mnogi zapravo ne znaju kako ovaj hormon funkcioniše i kada je zaista koristan.

Melatonin je hormon koji prirodno proizvodi pinealna žlezda u mozgu. Njegova osnovna uloga je regulacija cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg biološkog sata koji kontroliše kada smo budni, a kada pospani.

Kada padne mrak, nivo melatonina u organizmu raste i telo dobija signal da je vreme za spavanje.

Foto: Shuterstock

Upravo zbog ove funkcije melatonin se koristi kao suplement kod osoba koje pate od nesanice, rade u smenama ili često menjaju vremenske zone. Međutim, važno je naglasiti da melatonin ne uspavljuje direktno kao sedativni lekovi.

On zapravo pomaže organizmu da pravilno tempira ciklus spavanja.

Istraživanja pokazuju da efekat melatonina može zavisiti od doze i vremena uzimanja. Kod mnogih ljudi male doze mogu skratiti vreme potrebno da zaspu i blago produžiti ukupno trajanje sna.

Foto: Shutterstock

Ipak, stručnjaci upozoravaju da melatonin nije univerzalno rešenje za sve oblike nesanice i da je njegova efikasnost različita kod različitih grupa pacijenata.

Takođe, melatonin može imati interakcije sa određenim lekovima, uključujući antidepresive, sedative ili lekove za krvni pritisak, navodi se u jednoj studiji.

Zbog toga farmaceuti i lekari savetuju da se suplement koristi oprezno i po mogućstvu uz stručni savet, posebno ako se planira dugotrajna upotreba, piše "Mayo Clinic".

Drugim rečima, melatonin može biti koristan alat za regulaciju sna, ali nije čarobno rešenje. Pravilna higijena spavanja, smanjenje izloženosti svetlu uveče i stabilan ritam odlaska na spavanje i dalje ostaju najvažniji faktori za kvalitetan san.

BONUS VIDEO:

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.