Paklene vrućine uništavaju organizam: Evo kako da smirite hormone - Kortizol divlja na +30

Stručnjaci objašnjavaju da vremenske prilike i količina dnevne svetlosti mogu značajno da utiču na hormonski sistem, što se odražava na funkcionisanje celog organizma.

Mnogi ljudi primećuju da sa promenom godišnjih doba dolazi i do promena u raspoloženju, nivou energije, kvalitetu sna i opštem osećaju blagostanja.

Sunce, vitamin D i bolje raspoloženje

Tokom toplijih meseci provodimo više vremena napolju, a sunčevi zraci podstiču stvaranje vitamina D u organizmu. Ovaj vitamin ima važnu ulogu u održavanju hormonske ravnoteže, posebno kada je reč o estrogenu.

Zbog toga mnogi ljudi leti imaju više energije, stabilnije raspoloženje i osećaju se bolje nego tokom hladnijeg dela godine.

S druge strane, tokom zime manjak sunčeve svetlosti može dovesti do smanjenja nivoa vitamina D, što kod nekih osoba izaziva umor, nervozu i promene raspoloženja.

Foto: Shuterstock

Visoke temperature mogu da povećaju stres

Kortizol, hormon koji pomaže organizmu da se izbori sa svakodnevnim naporima, prirodno je najviši u jutarnjim časovima, a tokom dana postepeno opada. Međutim, ekstremne vrućine i nedovoljan unos tečnosti mogu poremetiti njegov prirodni ritam.

Kada se to dogodi, ljudi često osećaju iscrpljenost, imaju problema sa spavanjem i teže podnose stresne situacije. Tokom jeseni i zime ovaj hormonski obrazac uglavnom postaje stabilniji.

Štitna žlezda prilagođava telo godišnjim dobima

Hormoni koje proizvodi štitna žlezda imaju ključnu ulogu u regulisanju telesne temperature i potrošnje energije. Zimi organizam troši više energije kako bi održao toplotu, pa se aktivnost štitne žlezde može blago povećati.

Tokom leta potrebe za energijom često su manje, pa se i metabolizam može neznatno usporiti. Ukoliko ishrana nije prilagođena promenama u organizmu, moguće je da se javi osećaj manjka energije ili umora.

Foto: Shuterstock

Promene utiču i na reproduktivne hormone

Istraživanja pokazuju da dužina dana i količina svetlosti mogu imati uticaj na nivo estrogena i progesterona.

Tokom leta duži dani mogu uticati na hormonske cikluse, dok zimski period kod pojedinih žena može biti povezan sa izraženijim predmenstrualnim tegobama ili manjim odstupanjima u redovnosti ciklusa.

Melatonin i kvalitet sna

Melatonin je hormon koji reguliše spavanje i budnost.

Njegovo lučenje zavisi od količine svetlosti kojoj smo izloženi tokom dana. Kada su dani duži, organizam proizvodi manje melatonina, pa uspavljivanje može biti otežano.

Nasuprot tome, tokom zime povećano lučenje ovog hormona često doprinosi dužem i kvalitetnijem snu. Ipak, kod nekih osoba veće količine melatonina mogu biti povezane sa manjkom energije i lošijim raspoloženjem.

Foto: Shutterstock

Kako sačuvati hormonsku ravnotežu tokom cele godine?

Stručnjaci preporučuju redovno izlaganje suncu kada vremenske prilike to dozvoljavaju, kao i unos namirnica bogatih vitaminom D ili dodataka ishrani po savetu lekara tokom zimskih meseci.

Posebno je važno voditi računa o hidrataciji leti, kada organizam gubi više tečnosti. Dovoljan unos vode, fizička aktivnost u jutarnjim ili večernjim satima i kvalitetan san mogu pomoći da hormoni ostanu u ravnoteži bez obzira na godišnje doba.

Iako promene vremena ne možemo da kontrolišemo, pravilnim navikama možemo značajno ublažiti njihov uticaj na organizam i lakše održati dobro raspoloženje, energiju i zdravlje tokom cele godine, prenosi scherbelclinic.com.

BONUS VIDEO