Izgledate zdravo, ali nešto nije u redu? Obratite pažnju na skrivene rizike

Lekari upozoravaju da normalna telesna težina i dobra kondicija ne znače uvek da je organizam potpuno zdrav, jer se pojedini zdravstveni rizici mogu otkriti tek detaljnim pregledima i analizama.

Prema nedavnom istraživanju UK Biobank Cohort, jedna od 15 osoba sa normalnim indeksom telesne mase (BMI) živi sa nedijagnostikovanom kardiovaskularnom bolešću ili metaboličkim poremećajima koji nose povećan rizik. Drugo istraživanje pokazalo je da više od polovine ljudi sa normalnim BMI ima najmanje jednu metaboličku abnormalnost, prenosi Metro.

Zbog toga stručnjaci naglašavaju značaj redovnih zdravstvenih kontrola, posebno merenja krvnog pritiska i provere nivoa holesterola.

Suzan Vajli, lekarka opšte prakse i medicinska savetnica kompanije IQdoctor, upozorava da se visok krvni pritisak ne može pouzdano proceniti na osnovu nečijeg izgleda ili subjektivnog osećaja.

- Redovno viđam ljude koji se iznenade kada im kažem da imaju visok krvni pritisak jer vežbaju, hrane se prilično zdravo, imaju normalan BMI i osećaju se potpuno dobro - navodi Vajli.

Foto: Shutterstock

Nelečena hipertenzija vremenom može povećati rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, srčane slabosti i bolesti bubrega. Slično važi i za povišen LDL holesterol, koji može doprineti stvaranju masnih naslaga u arterijama. Genetski povišen holesterol može se javiti i kod mlađih ljudi koji na prvi pogled deluju potpuno zdravo.

Simptomi koje ne treba ignorisati

Među znacima na koje treba obratiti pažnju su dugotrajan umor, lakše ostajanje bez daha nego ranije, loš kvalitet sna, glasno hrkanje, jutarnje glavobolje i izražena pospanost tokom dana.

Vajli ističe da umor sam po sebi nije dovoljan za postavljanje dijagnoze, ali može biti povezan sa lošim snom, stresom, anemijom ili problemima sa štitnom žlezdom.

Nagla pojačana žeđ, učestalo mokrenje ili buđenje tokom noći zbog odlaska u toalet takođe mogu biti znak da je potrebno obaviti pregled, jer se ponekad povezuju sa dijabetesom ili bolestima bubrega.

Foto: Shutterstock

Promene pulsa u mirovanju takođe ne treba zanemariti. Ako je srčani ritam često ubrzan dok osoba miruje, posebno ako se uz to javljaju lupanje srca, vrtoglavica, nesvestica ili nedostatak vazduha, potrebno je razgovarati sa lekarom.

Genetika takođe igra važnu ulogu

Važan faktor je i porodična istorija bolesti. Činjenica da neko održava zdravu telesnu težinu i redovno vežba ne znači da je zaštićen od svih zdravstvenih problema.

Nasleđena sklonost može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, povišenog holesterola, dijabetesa i drugih stanja.

Zato dobar izgled, normalna telesna težina i dobra fizička kondicija nisu jedini pokazatelji zdravlja. Redovne kontrole mogu pomoći da se određeni problemi otkriju na vreme, čak i kada nema očiglednih simptoma.

BONUS VIDEO