Da li je za imunitet bolja pomorandža ili grejp? Odgovor nutricionista će vas šokirati

Pomorandže i grejp tradicionalno važe za glavne saveznike u borbi protiv infekcija. Nutricionisti otkrivaju koja je od ove dve voćke bolji izbor za vaš imunitet, a rezultat bi mogao da vas iznenadi.

Pomorandže su česta asocijacija na jačanje imuniteta. Najpoznatije po vitaminu C, i to s dobrim razlogom, jer jedna srednja pomorandža sadrži oko 70 miligrama vitamina C, što je približno 78 odsto preporučenog dnevnog unosa. Vitamin C čuva integritet kože i sluznice disajnih puteva, prvih odbrambenih linija tela, podržava bela krvna zrnca u borbi protiv infekcija, piše EatingWell. 

- Sadrže i folat, vitamin B grupe koji pomaže telu u stvaranju i obnavljanju ćelija - navodi nutricionistkinja Niša Melvani.

Nutritivna vrednost pomorandže

Jedna srednja pomorandža obezbeđuje oko 10 odsto dnevnih potreba za folatom.

- Kada se telo bori protiv infekcije, brzo proizvodi nove imunske ćelije, a folat je nužan za sintezu DNK koja je tim ćelijama potrebno - dodala je dr Samanta Pibls.

Osim vitamina, pomorandže sadrže i hesperidin, koji smanjuje upale i štiti ćelije od oksidativnog stresa, vrste oštećenja koja se pojačava tokom infekcije. Ipak, napominje da su istraživanja na ljudima još u toku pa ti nalazi nisu konačni.

Foto: Shutterstock

Pomorandže sadrže i 3 grama vlakana po porciji. Pibls naglašava da vlakna hrane korisne crevne bakterije, koje ih pretvaraju u protivupalne spojeve, takozvane kratkolančane masne kiseline.

- Ti spojevi pomažu u regulaciji imunskih ćelija i podržavaju sluznicu creva, što je važno jer se veliki deo imunskog tkiva nalazi upravo u probavnom sistemu - otkrila je ona.

Nutritivna vrednost grejpa

Poput ostalih agruma, grejp je odličan izvor vitamina C. Polovina srednjeg ploda sadrži 39 mg, što je 43 odsto preporučene dnevne doze.

- On podržava imunitet na isti način kao pomorandža: jača zaštitna tkiva i pomaže belim krvnim zrncima da pronađu i unište patogene. Ružičasta boja crvenog grejpa delimično potiče od beta-karotena, koji telo pretvara u vitamin A - objašnjava Pibls.

Vitamin A, dodaje, pomaže u održavanju sluznice disajnog i probavnog sistema i podržava razvoj imunskih ćelija.

Grejp sadrži i naringin, flavonoid odgovoran za njegov gorak ukus.

- Biljni spoj naringin pokazao je protivpalno delovanje u laboratorijskim istraživanjima - ističe Melvani.

Foto: Shuterstock

Studije upućuju na to da ta protivpalna i antioksidativna svojstva mogu da utiču na procese imunskog odgovora, ali Melvani napominje da su dokazi o uticaju konzumacije grejpa na otpornost na infekcije ograničeni.

Ipak, grejp nije za svakoga, jer sadrži spojeve furanokumarine koji u crevima blokiraju enzim zadužen za razgradnju mnogih lekova. To može dovesti do opasno visoke koncentracije nekih lekova u krvi, na primer određenih statina, lekova za krvni pritisak i imunosupresiva.

- Svako ko uzima lekove na recept trebao bi da se posavetuje sa farmaceutom ili lekarom pre uvođenja grejpa ili soka od grejpa u ishranu - poručuje Pibls.

Pomorandža ili grejp: Koji je bolji izbor?

I pomorandže i grejp sadrže nutrijente korisne za zdravlje, stoga nije nužno birati samo jedno.

- Ni pomorandža ni grejp nemaju dokazanu prednost jedno nad drugim kad je reč o imunitetu, pa odaberite ono u čemu više uživate - kaže Melvani. Nutricionistkinje se slažu da svako voće ima specifične prednosti.

- Pomorandže imaju više vitamina C po gramu, dok ružičasti i crveni grejp nude beta-karoten - objašnjava Melvani. Grejp ima manje prirodnog šećera, a pomorandže nešto više vlakana. Uz to, pomorandže sadrže više folata i hesperidina, dok grejp ima više naringina.

- Te su razlike male i ne postoje studije koje direktno upoređuju pomorandže i grejp prema učestalosti obolevanja - dodala je Pibls.

Ona ističe da istraživanja dosledno pokazuju važnost raznolike ishrane bogate voćem i povrćem jer različite namirnice obezbeđuju različite vitamine i fitokemikalije koji zajedno jačaju organizam.

Dodatni saveti za jačanje imuniteta

Osim konzumacije agruma, za jačanje imunskog sistema važno je usvojiti i druge zdrave navike. Nutricionistkinje preporučuju dovoljan unos proteina jer su oni gradivni element antitela i drugih imunskih molekula.

Takođe ističu važnost cinka, koji se nalazi u mahunarkama, semenkama, mesu i školjkama, te vitamina D iz masne ribe ili sunčeve svetlosti. Za zdravlje creva, gde se nalazi velik dio imunskog sistema, preporučuje se kombinacija fermentisane hrane i namirnica bogatih vlaknima, poput pasulja, celovitih žitarica i povrća.

Prioritet treba da bude i kvalitetan san.

- San pomaže u regulaciji imuniteta, a istraživanja povezuju manjak sna s većom verovatnoćom razvoja prehlade nakon izlaganja virusu - kaže Melvani, koja preporučuje sedam do devet sati sna.

Važna je i redovna fizička aktivnost. Preporuka je najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno, uz dva treninga snage.

BONUS VIDEO