ŠUGA, BOLEST I ČISTIH I PRLJAVIH RUKU Lekar otkriva šta sve treba da znate o ovom parazitu

Važan je fizički kontakt između dve osobe koji treba da traje najmanje 15 minuta da bi parazit prešao sa jedne na drugu osobu, kaže prof. dr Zoran Golušin.

U vreme kada optičkim aparatima nije bilo moguće posmatrati mikroorganizme koji izazivaju promene na koži, uzročnik šuge (skabijesa) zbog svoje veličine bio je prvi infektivni agens u istoriji medicine koji je prepoznat kao uzročnik jedne bolesti. Kako izgleda Sarcoptes scabiei, prvi put je opisano u 17. veku, a dva veka kasnije podaci o uzročnicima i bolesti bili su naučno utemeljeni i prvi put objavljeni u literaturi, kaže prof. dr Zoran Golušin, dermatovenerolog, upravnik Klinike za kožno-venerične bolesti Kliničkog centra Vojvodine. Danas je bolest prisutna u celom svetu i među svim nacijama, a faktori ekonomske i socijalne prirode, ratovi, migracije i prirodne katastrofe prouzrokuju da se s vremena na vreme broj zaraženih poveća u pandemijskim razmerama. U proseku, to se dešava svakih 30 godina.

- Šuga je bolest i čistih i prljavih ljudi. Dobra higijena, često kupanje i menjanje rublja ne pružaju pouzdanu zaštitu od zaražavanja. Važan je fizički kontakt između dve osobe koji treba da traje najmanje 15 minuta da bi parazit prešao sa jedne na drugu osobu. Isto se dešava ako neko prespava u krevetu gde je spavala zaražena osoba ili nosi njenu odeću, zato što parazit može da preživi u proseku tri-četiri dana u posteljini ili odeći. Zato su infekcije i manje epidemije češće u zatvorenim kolektivima poput škola, internata, domova... - objašnjava naš sagovornik.

Na koje sve načine se parazit prenosi?

- U razvijenim zemljama oko 80 odsto šuge viđa se kod mladih pre 14. godine. Odrasli šugu često dobijaju od svoje dece unutar porodice, a nije neuobičajeno da se šuga prenosi tokom seksualnog odnosa. Pošto je potreban duži fizički kontakt, male su šanse da bolest dobijemo kratkotrajnim rukovanjem. Treba istaći da su ovi paraziti karakteristični za čoveka i ne mogu se preneti sa životinja, tako da kućni ljubimci ne mogu da šire šugu. Vrlo često se pacijenti iznenade kada im lekar postavi dijagnozu šuge i premotavaju film u glavi kada su se mogli zaraziti. Za traženja izvora zaraze uglavnom treba odgovoriti na pitanje: sa kim ste bili u kontaktu kože sa kožom od najmanje 15 minuta u poslednjih mesec dana, uključujući i kontakte u domaćinstvu ili gde ste prespavali van kuće u tom periodu.

Foto: Shutterstock

Čime se hrani?

- Parazit se hrani tako što kopa kanale u površinskom delu kože, što čovek oseća kao jak svrab. Ceo razvojni put parazita se odigrava upravo tu, u orožalom delu kože. U kanalićima ženka ostavlja jaja, iz kojih se posle tri-četiri sedmice izlegnu larve, koje kroz prethodno iskopane kanale izlaze na površinu kože i za dve nedelje sazrevaju u odraslog parazita. Od momenta zaražavanja do prvih simptoma uglavnom proteknu tri nedelje mada se period inkubacije može produžiti i do šest nedelja. Međutim, ako se osoba ponovo zarazi nekad kasnije, onda taj period iznosi od jednog do tri dana jer već postoji alergijska senzibilizacija. Taj pojam senzibilizacije na parazita je ovde važan jer mnoge promene koje viđamo na koži nisu posledica pukog prisustva parazita na koži, nego upravo senzibilizacije ljudske kože na njega.

Na koji način prepoznajemo da smo zaraženi?

- Vodeći simptom je svrab, koji je najizraženiji kada se obolela osoba utopli ili kada se kupa ili tušira toplom vodom. Uglavnom oboleli navode da je svrab jači noću. Promene na koži su manje ili više vidljive, a najčešće su u vidu malih čvorića i tragova češanja na stomaku, prednjim pazušnim naborima, između prstiju na šakama, ručnim zglobovima, laktovima, zadnjici, butinama, oko bradavica dojki i u genitalnoj regiji. Lice je pošteđeno jer kod odraslih osoba prisustvo lojnih žlezda ne odgovara parazitu. Veći čvorići na koži mogu da ostanu nedeljama i mesecima posle terapije i nisu više zarazni. Kod osoba sa oslabljenim imunitetom zbog drugih bolesti promene su izražene, tako da je zahvaćena gotovo čitava koža. Česta komplikacija šuge je sekundarna bakterijska infekcija.

Kako se postavlja dijagnoza?

- Dijagnoza se postavlja pregledom kože i podacima dobijenim od pacijenta. Iako se parazit može videti mikroskopiranjem, ova dijagnostička metoda nije neophodna ako je klinička slika jasna i postoje podaci o svrabu kod partnera ili kod drugih članova porodice. Najvažnije je da se osoba javi lekaru radi pregleda. Pravilo u dermatologiji nalaže da prvo treba isključiti šugu kada se pacijent javlja zbog svraba.

Foto: Shutterstock

Da li je terapija uvek uspešna?

- Terapija je uspešna ako se oboleli pridržava određenih uputstava, a to znači da preparate za lečenje koristi baš onako kako je objasnio lekar. Svaki od preparata ima svoje karakteristike koliko dugo treba da ostane na koži, ali kod svih važi pravilo da se nanose u tankom sloju od vrata pa nadole. Posle svake upotrebe preparata treba oprati odeću, veš i posteljinu u mašini na temperaturi od najmanje 60 stepeni, a zatim ih ispeglati. Odeću koja se neće prati treba držati u plastičnoj vreći deset dana. Danas se za lečenje šuge najčešće koriste permetrin, benzil-benzoat, sumporna mast i ivermektin. Pošto neki od preparata deluju iritirajuće, osećaj svraba u određenoj meri može da ostane još neko vreme, sve dok se koža potpuno ne oporavi i obnovi. Zato su posle terapije šuge korisne hidratantne kreme za telo. Deca koja se kod kuće leče od šuge posle tri dana uredno sprovedene terapije mogu da odu u kolektiv jer tada više nisu zarazna.
 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.