Zašto padamo u nesvest? Ima veze sa kiseonikom i šećerom

Neuroni u mozgu su poput vrlo razmažene dece. Treba im kiseonik i šećer, i to odmah, objašnjavaju naučnici...

Zbog vrućine, gladi, niskog pritiska, predugog stajanja, pogleda na iglu ili krv, postoji bezbroj razloga zbog kojih se svako od nas bar jednom u životu onesvestio, ali to šta tačno izaziva ove kratkotrajne gubitke svesti koje naučnici nazivaju 'sinkopama' već je dugo nepoznanica za kardiologe i neurologe.

Nedavno su istraživači otkrili nervnu putanju koja kontroliše taj proces, a uključuje i ranije nepoznatu grupu senzornih neurona koji povezuju srce s moždanim stablom. Studija, objavljena u časopisu Nature, ukazuje na to da aktiviranje spomenutih neurona čini laboratorijske miševe nepokretnima gotovo odmah, nakon čega sledi manifestacija simptoma uočenih i za vreme sinkope kod ljudi, poput brzog širenja zenica i prevrtanja očima u očnim dupljama.

Autori ukazuju na to da je upravo ovakva nervna putanja ključna za razumevanje nesvestice uz ranije saznanje po kojem je ona posledica smanjenog protoka krvi u mozgu.

Foto: Shutterstock

- Dolazi do smanjenja protoka krvi, ali istovremeno postoje posebni delovi u mozgu koji to kontrolišu - pojasnio je naučnik s Kalifornijskog univerziteta u San Diegu i koautor studije Vineet Avgustin i dodao da proučavanje ovih putanja moglo bi da podstakane nov pristup lečenju kardioloških uzroka sinkope.

Novi neuroni

Mehanizmi koji kontrolišu kako i zbog čega ljudi padaju u nesvest već su zagonetka za naučnike delom i zbog toga što se uglavnom fokusiraju na proučavanje srčanog mišića ili mozga, ali izolovano.

Autori ove studije razvili su nove alate koji ukazuju na koji način ova dva sistema deluju međusobno, odnosno kakva je njihova interakcija.

- Sada znamo da u srcu postoje receptori koji će, kada se aktiviraju, 'isključiti' rad srca - kazao je Jan-Gert van Dijk, klinički neurolog iz Holandije.

Ljudi se obično brzo oporave od sinkope.

Foto: Shutterstock

- Neuroni u mozgu su poput vrlo razmažene dece. Treba im kiseonik i šećer, i to odmah - pojasnio je van Dijk. - Vrlo brzo prestaju da funkcionišu ako im uskratite dotok kiseonika ili glukoze - dodao je.

Ove nervne ćelije počinju da umiru nakon otprilike dva do pet minuta bez kiseonika, ali sinkopa obično traje manje od 60 sekundi.

- Ako ponovo dodate kiseonik, jednostavno će nastaviti s radom, i to jednako brzo - pojasnio je van Dijk.

Prevencija

Kada osetite da ćete se onesvestiti što pre sednite ili legnite. Ako ste napolju i nemate gde to da uradite, jednostavno čučnite. To će pomoći da se krv što pre transportuje do mozga. 

Ujutru obavezno doručkujte i nikad ne ustajte naglo iz kreveta.