Ovo su najprljaviji delovi tela! Zanemarujete ih tokom kupanja, a leglo su bakterija

Tim sa Instituta za računarsku biologiju Univerziteta Džordž Washington istraživao je mikrobiom kože zajednicu mikroorganizama koji žive na koži zdravih pojedinaca.

Fokusirali su se posebno na varijacije između različitih delova kože, poput razlika između ruku i zanemarenih područja pranja poput pupka i dela iza ušiju.

Kit Krendal, direktor Instituta za računarsku biologiju i profesor biostatistike i bioinformatike na Univerzitetu Džordž Vašington, izjavio je da mu je baka uvek govorila da tokom tuširanja "trlja iza ušiju, između prstiju na nogama i u pupku".

Spekulisao je da ova područja mogu da sadrže različite vrste bakterija u odnosu na druge delove tela, zbog zanemarivanja tokom pranja.

Ovi isti studenti su naučeni kako da izdvoje DNK u ovim uzorcima kože, upoređujući masna, zanemarena područja sa uzorcima uzetim sa suvih, čistijih područja.

Foto: pexels.com

Kao što je i baka Krendala govorila, ispostavilo se da su područja koja se redovno čiste imala mnogo raznovrsniji mikrobiom i potencijalno zdraviju kolekciju mikroba u odnosu na zanemarena područja.

- Područja suve kože (podlaktice i listovi) bila su ravnomernija, bogatija i funkcionalno različita od masnih (iza ušiju) i vlažnih (pupak i između prstiju) područja - napisao je tim u svom istraživanju, dodajući da nisu pronađene značajne razlike u pogledu polova, uzrasta i etniciteta.

- Unutar područja kože, bakterijska alfa i beta-diverziteta takođe su značajno varirala za neke od godina koje su poređane, što sugeriše da može zavisiti o regiji kože i ispitaniku.

Vaš mikrobiom kože čine mikrobi koji vam pomažu i oni koji vam mogu naškoditi. Kada se  ravnoteža pomeri u korist štetnih mikroba, može doći do bolesti poput ekcema ili akni, rekao je Crandall. Međutim, veza između zdravlja mikrobioma i ljudskog zdravlja i dalje je oblast koja zahteva istraživanje, pri čemu ovo istraživanje služi kao referentna tačka za zdrave mikrobione kod odraslih osoba.

Studija je objavljena u časopisu Frontiers in Microbiology, piše ifiscience.com.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.