Ishrana za leto! Nutricionistkinja otkriva šta u vrelim mesecima uvek treba da bude na meniju, a šta treba izbegavati

Savet je da uživate u mediteranskoj hrani i jedite što više ribe, voća i povrća.

Leto je godišnje doba koje nam donosi pregršt sezonskih plodova - najrazličitije vrste voća i povrća u kojima možemo da uživamo, a koji nam zauzvrat daju obilje vitamina i minerala.

Ishrana leti treba da bude takva da ne opterećuje sistem za varenje, odnosno lako probavljiva. Ipak treba podneti sve te vrućine, zar ne?

- U letnjim mesecima, voće i povrće su dragocene namirnice jer sadrže i veliki procenat vode i sve elektrolite koje gubimo znojenjem. Sam organizam leti, za vreme vrelih dana, traži hranu koja je lagana za varenje, sa više vlakana, a manjom količinom masnoća i belančevina. So, suhomesnati proizvodi, pržena i masna jela svakako su hrana koju treba izbegavati - kaže nutricionistikinja dr Slobodanka Babić. 

Foto: Shuterstock

 

Morski plodovi

Kako nas leto najčešće asocira na more, a kako je i Svetska zdravstvena organizacija propagira mediteransku ishranu, preporuka je da makar u letnjim mesecima uživamo u njenim čarima.

- Osim sto je zdrava, ona je ukusna i na izgled vrlo atraktivna. Dakle, uživajte u voću, povrću, semenkama, orašastim plodovima, začinskom bilju, svežoj ribi i plodovima mora, kao i laganim mesima, piletini i ćuretini. Naravno, posebno treba istaći važnost korišćenja maslinovog, ekstra devičanskog ulja, koje zbog visokog sadržaja omega 3 masnih kiselina štiti od upalnih procesa, čisti krvne sudove i najbolja je prevencija za bolesti srca i krvnih sudova - navodi nutricionista.

Foto: Shutterstock

 

Leti je posebno korisno uživati u kajsijama, breskvama, dinjama, lubenicama, šargarepi, paradajzu, odnosno u narandžastom, žutom i crvenom voću i povrću. Ono sadrži biljne pigmente koji poseduju antioksidativne osobine i podstiču pigmentaciju. Pomažu u prevenciji raka kože i sprečavaju prevremeno starenje kože.

- Mlečni proizvodi sa manjim sadržajem masti obezbediće nam potreban unos kalcijuma i vrednih proteina. Posebno su korisni fermentisani mlečni proizvodi: jogurt, kiselo mleko, kefir - sadrže enzime, vlakna, vitamine i minerale, kao i probiotske bakterije korisne za održavanje crevne flore - objašnjava naša sagovornica.

Foto: Shuterstock

 

Zimska jela kao što su crveno meso, zapržena i masna jela svakako treba izbegavati. Proizvodi od soje se lako vare i dobar su izvor proteina i odlična zamena za životinjske proteine.

Ništa bez vode

- Leti je izuzetno važno održavati adekvatan unos tečnosti, odnosno vode. Zbog visokih spoljnih temperatura, organizam se više znoji i dolazi do smanjenja vode u ćelijama. Dolazi do osećaja žeđi, ali moramo znati da kada smo osetili žeđ, već je došlo do delimične dehidratacije - naglašava dr Babić.

U toku leta trebalo bi izbegavati alkoholna, gazirana i zaslađena pića, kao i pića bogata kofeinom, jer stimulišu izlučivanje vode iz organizma.

- Najbolji izbor za nadoknađivanje tečnosti su izvorske i mineralne negazirane vode, nezaslađeni čajevi, voćni sokovi bez dodatog šećera. Iako nam leti najviše prijaju hladni napici, treba da znamo da ćemo se bolje rashladiti ako pijemo tečnost sobne temperature - sugeriše doktorka.

Foto: Shutterstock

 

Podsetnik

1. Rasporedite dnevni unos hrane na pet do šest manjih obroka.
2. Svakodnevno unosite tri do pet porcija svežeg voća i povrća.
3. Uvrstite u ishranu integralne žitarice, a izbegavajte testa od belog brašna i masne soseve.
4. Smanjite unos mesa i zasićenih masti do 10 odsto dnevnog unosa. Izbegavajte mesne prerađevine.
5. Izbegavajte jako slatke namirnice kao što su torte, kolači...
6: Jedite što više ribe.
7. Pijte vodu i pre nego što osetite žeđ, izbegavajte vrlo hladne, gazirane i zaslađene napitke.