10 činjenica koje nam doktori prećutkuju o smrti! Nije tako kao što mislimo

Ove činjenice nam pomažu da bolje razumemo smrt i prihvatimo je kao deo prirodnog ciklusa života.

Smrt je prirodan završetak života, iako često tabu tema. Razumevanje smrti može pomoći u prihvatanju ove neminovnosti. Zato vam donosimo deset činjenica o smrti koje možda niste znali, a koje retko ko spominje.

Faze umiranja

Umiranje može biti postepeno, uz pojavu simptoma poput usporenog disanja i opadanja krvnog pritiska, što varira od osobe do osobe.

Dah kao predznak

Pauze između udisaja mogu trajati 15-20 sekundi, što ukazuje na približavanje smrti.

Dve faze smrti

Klinička smrt nastupa kad srce prestane da kuca, a biološka kad moždane ćelije umru zbog nedostatka kiseonika.

Foto: Shuterstock

Mit o reanimaciji

TV serije preuveličavaju uspeh reanimacije; stvarna stopa preživljavanja nakon srčanog zastoja van bolnice je oko 12%.

Sluh je poslednje čulo

Studije pokazuju da sluh može biti aktivan i nekoliko sati pre smrti, što znači da umirući može čuti reči voljenih.

Opuštanje tela

Nakon prestanka moždane aktivnosti, dolazi do nehotičnog opuštanja tela, uključujući nekontrolisano mokrenje ili defekaciju, prenosi "Every day health".

Morfijum

Ovaj lek ublažava bol i pomaže pri mirnijem disanju na kraju života, ali za sve koji nisu znali, ne ubrzava smrt.

Telo "živi" nakon smrti

Nakon moždane smrti, bakterije u telu nastavljaju da funkcionišu i doprinose procesu raspadanja.

Život pred očima

Naučna istraživanja ukazuju na nagli “bljesak” sećanja u poslednjim trenucima života, vezan za moždanu aktivnost.

Svest nakon smrti

Određeni stepen svesti može opstati čak i tokom reanimacije, a neki preživeli se sećaju događaja tokom srčanog zastoja.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.