'BOLOVALA MLADA VINKA, RODOM PIVLJANKA"! Potresna priča krije se iza čuvene pesme koju pevamo na slavljima! (VIDEO)

Cela Piva već je bila čula za mladu devojku koja kopni pod ranama. Proleće već beše ogrejalo katune, mladi jagnjići su se igrali, dan je jačao, život se snažio… A u planini su devojačke oči izmučene gasnule

Ovo je priča o Pivljanki Vinki, čija je tužna sudbina opevana u ovoj prelepoj narodnoj pesmi.

Prenosimo vam deo teksta Gorana Lučića sa portala Slobodna Hercegovina:

U selu Nedajnu u Pivi, u domu Blagoja i Danice Koprivice ljubav je nagrađena bogatim i zdravim porodom. Tri sina i tri kćeri ispleli su venac bračne odanosti i pripadanja. Deca sva pretila i bistra brzo su rasla i jedno drugo sustizalo. Sinove je zbog školovanja put odveo u Beograd, a kćeri su se već počele udavati.

Roditeljima je najmilije postalo ono najmlađe čedo, što je radost u kući čuvalo kad su ostali odlazili. No i Vinka je brzo rasla uz planinske potoke, bela stada i mirisnu borovinu. Prvi zadevojčeni rumen odavao je lepotu kojoj će biti sklono mladićko oko.

SNAJA MI ZATRLA PORODICU! Strašna porodična tragedija Mirjane Perić (74) iz sela kod Niša: Otrovala mi je dve unuke, odrobijala ih, a onda se preudala!

Školovala se u rodnom selu i obližnjim Plužinama, družila se sa devojkama i rođakama, brala mirisne bukete na Cvijeti, sabirala jagnjiće po planini, pevala kad vetar duva i glasove nosi… Bila je to mlada planinska ruža, srećna u svom bezbrižnom cvatu. Roditeljima na radost, braći i sestrama nadomak sela.

Maštala je o udaji, zajedničkom životu, novim radostima. No najednom devojka oseti nagli umor, sustizala ju je neka staračka nemoć; osećala je bolove u zglobovima i blagi otok u laktovima. Naglo crvenilo kože pretvaralo se u ranice. Niko nije umeo reći šta je zadesi. Kao da je urokom bila pokošena. Braća odmah isposlovaše uput kod najboljih beogradskih lekara. Profesori su je pregledali i saslušali. Telesni znaci bili su jasni, nije moglo biti sumnje.

Teška bolest kojoj nema leka ukazala se kao kob nad lepom devojkom. Bolest je potvrđena pod latinskim imenom Lupus (lupus eruthematsus sistemicus). To je autoimuna bolest, koju medicina do danas nije razumela i otkrila joj ishodište. Ona u imuni sistem unosi takvo rastrojstvo da organska odbrana počinje razarati organe koje je bila dužna štititi. Tako bi se najprostije mogla objasnita izmenjena logika ovog oboljenja.

Posledice su zapaljenje perifernih krvnih sudova, rane na koži koje se otvaraju u krvave čireve. Upravo je izranjavljenost kože asocirala stare lekare na ranjenika koga su napali vuci, pa je i nazvaše po zamišljenim vučijim tragovima (lupus je na latinskom jeziku ime za vuka). Medicina obolelim od lupusa predviđa vreme života od 5 do 15 godina. Čim su lekari bolest početno zalečili Vinka je tražila da joj dopuste da se vrati u svoju Pivu.

Otac je ćutao i muku gutao. Cela Piva već je bila čula za mladu devojku koja kopni pod ranama. Proleće već beše ogrejalo katune, mladi jagnjići su se igrali, dan je jačao, život se snažio… A u planini su devojačke oči izmučene gasnule.

 

 

Jednog popodneva dok je majka Danica prala karlice od mleka čula je glas kćeri koji je doziva. Pritrčala je postelji iz koje su je oči željno gledale. Vinka zamoli majku da je zagrli i pridigne. I kao što pesma veli majka ju je hrabro tešila i bodrila. No devojka joj odlučno reče da je došlo vreme rastanka i da njenom vereniku prenese iskrenu ljubav. Imala je tada 25 godina. Sa planine su se stada spuštala torovima kada Danica zaplaka i ožali kćer bolnim glasom. Planina prihvati eho i niz reku ga posla moru i svetu.

PEGAVI TIFUS ZA SAMO ŠEST MESECI ODNEO 150 HILJADA ŽIVOTA U KRALJEVINI SRBIJI! Da li su Austrougari NAMERNO ŠIRILI ZARAZU zbog nemoći na BOJNOM POLJU?!

Momir Koprivica, Vinkin brat, u danima žalosti napisaće tekst o smrti svoje sestre i predati ga pevaču narodne muzike Božidaru Ivaniševiću. Tekst usklađen sa muzikom biće predstavljen javnosti na Ilidžanskom festivalu narodne muzike 1967. godine. Pesma je nagrađena kao originalan izraz, a narod ju je odmah prepoznao kao živi planinski izvor.

"Pivljanka" je postala jedna od onih pesama za koje možemo reći da je istinski narodna, tj. da narod kroz nju prepoznaje sebe. Ona zvuči drevno iako je relativno mlada, a to je znak njene besmrtnosti.

Istaknuti izvođač narodne muzike Staniša Stošić kada je oko 2005. godina pevao na gradskom trgu u Trebinju, koncert je počeo "Pivljankom". Tada je sa publikom podelio da je ovu pesmu prvi put čuo u bilećkom garnizonu dok je bio na odsluženju vojnog roka i da mu je od tada postala jedna od najmilijih.

I kao što život počinje bolom porođaja i ova pesma poteče iz roditeljskih suza. Iz želje jedne porodice da nezaboravom sačuva svoju kćerku i sestru. Piva je izgubila devojku, ali je vaskrsla pesmu. Jedan devojački grob u Nedajnu nosi natpis – "Ovde počiva Vinka Koprivica – Pivljanka. Jednoj pesmi raduje se duša Hercegovine, baš kao što se i Piva raduje zagrljaju sa Tarom".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.