NIJE TAČNO DA CRNA GORA MORA OSTATI U NATO U NAREDNIH 20 GODINA, ALIJANSU MOŽE DA ODJAVI ZA GODINU DANA! Pitanje je, naravno, hoće li to nova vlast i učiniti!
Podeli vest
Još od vremena ulaska Crne Gore u NATO u junu 2017. - u nekim domaćim i stranim prozapadnim medijima povremeno se plasira teza da je to članstvo "zakovano" za najmanje narednih 20 godina, odnosno do 2037. godine
Ta teza je vraćena u opticaj otkada je postalo očigledno da je u Crnoj Gori pobedila opozicija i da će po prvi put od pamtiveka vlast biti formirana bez DPS, odnosno naslednika Saveza komunista Crne Gore, što su neki slikovito predstavili kao (konačni) pad Berlinskog zida u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Nova demokratska vlast biće pomiriteljska, proevropska, procrnogorska i prozapadna, poručio je predsednik Demoktratske Crne Gore, Aleksa Bečić, u toku razgovora sa ambasadorom Kraljevine Švedske, Janom Lundinom. Kako je kazao, nastaviće da jačaju spoljnopolitički kurs i ispunjavaju sve međunarodne obaveze kako bi se što brže integrisali u evropsku porodicu naroda
20.09.2020
15:36
BIRN je "proverama činjenica o NATO" čak nedavno posvetio poseban članak u kome odlučno iznosi sledeći zaključak: "Prema odredbama Severnoatlantskog ugovora, Crna Gora se ne može povući iz NATO-a pre 2037".
Kao krunski argument za ovu tvrdnju poteže se član 13. Ugovora, koji glasi (ovde ćemo koristiti zvanični prevod sa sajta Ministarstva vanjskih i evropskih poslova postojane NATO članice Hrvatske):
- Nakon što je Ugovor na snazi 20 godina, svaka strana može istupiti godinu dana nakon što je predala izjavu o istupanju vladi SAD-a koja će obavestiti vlade drugih potpisnica o predaji svake takve izjave.
Pažljivo čitanje ovog člana, pogotovo na izvornom engleskom, upućuje na zaključak da tumačenje o dvadesetogodišnjoj "zakovanosti" Crne Gore za NATO ipak nije tačno.
Ugovor o kojem je reč u članu 13. se ne odnosi na pojedinačne ugovore sa alijansom koje sklapaju nove članice, već na sam Severnoatlantski ugovor, takođe poznat kao Vašingtonski ugovor, koje je potpisan 4. aprila 1949, a stupio na snagu 24. avgusta 1949. godine.
Dvadesetogodišnji period se, dakle, odnosi na period od 24. 8. 1949. do 24. 8. 1969. Posle toga, za sve strane, odnosno države članice, stare i nove, važi otkazni rok od godinu dana.
Foto: Tanjug/Reuters
Evo četiri zapadna izvora koji potvrđuju ovakvo tumačenje:
Prvi je članak Njujork tajmsa od 14.1.2019, koji se bavi Trampovim privatno iskazanim namerama da povuče SAD iz alijanse i zgražavanjem raznih pripadnika vašingtonske "močvare" čak i na samu pomisao da se tako nešto može desiti.
Razmatrajući kako bi ta katastrofa mogla da izgleda, daje se sledeće tumačenje postupka izlaska iz alijanse: "Članice NATO mogu da istupe godinu dana posle podnošenja najave, u skladu sa članom 13. Vašingtonskog ugovora. To odlaganje bi Kongresu dalo vreme da pokuša da blokira svaki pokušaj g. Trampa da istupi".
Drugi izvor je sajt organizacije Inicijativa za nuklearne pretnje (NTI - NuclearThreatInitiative), čiji su osnivači bivši američki senator Sem Nan, dugogodišnji predsedavajući senatskog Komiteta za oružane snage, i Ted Tarner, osnivač CNN.
U delu posvećenom odredbama o povlačenju iz NATO , citira se gore-navedeni član 13, bez pominjanja perioda od 20 godina, što znači da taj period više nije relevantan, već samo onaj od godinu dana, kao otkazni rok.
Treći izvor je poznati kanadski list Gloub end mejl, koji se takođe bavio hipotetičkom Trampovom najavom o istupanju iz NATO: "Prema članu 13. Severnoatlantskog ugovora, svaka zemlja koja želi da istupi mora da pošalje 'najavu o istupanju' Sjedinjenim Državama, koje je zatim prosleđuju ostalim članicama alijanse. Posle perioda čekanja od godinu dana, država koja želi da istupi više ne bi bila članica".
Četvrti izvor je svima poznata Vikipedija, koja čak ima posebnustranicu posvećenu istupanju iz NATO članstva. Tamo se takođe citira pomenuti član 13, uz prateće tumačenje: "To znači da pošto je prošlo 20 godina od potpisivanja ugovora 1949. godine, dakle od 1969, svaka država članica koja želi da istupi jednostavno treba da obavesti Sjedinjene Države da želi da istupi, i onda posle godinu dana formalno istupa".
Naravno, Vikipedija nije naučno referentna, ali nudi čitko i jednostavno tumačenje, koje je svakom razumljivo.
Ali je možda najbolje konsultovati sam izvor, zvaničnu stranicu NATO, odnosno kratak istorijski pregled o pozadini i samim počecima alijanse. Evo kako glasi poslednji odeljak, naslovljen "Trajanje Ugovora":
- Zemlje koje su učestvovale u pregovorima (o osnivanju alijanse - prim. aut.) nisu se slagale o periodu trajanja Ugovora. Neke zemlje su se zalagale za dugoročni sporazum sa početnim rokom trajanja od 20 godina, dok su druge strahovale da bi svaki aranžman duži od 10 godina bio viđen kao nepotrebno produžavanje ratnog angažmana. Najzad, na insistiranje Portugalije, prihvaćeno je 10-godišnje važenje Ugovora, posle čega bi ga bilo moguće revidirati (član 12), dok bi neka država članica mogla da se povuče iz Organizacije (odnosno NATO - prim. aut.) tek pošto je Ugovor bio na snazi 20 godina (član 13). Ove dve odredbe do danas nikad nisu primenjene - niti je Ugovor ikad revidiran, niti se neka država članica povukla iz Organizacije.
Iz ovoga je jasno da se period od 20 godina odnosi na prvih 20 godina trajanja same alijanse, a ne na period posle pristupanja nekih novih država članica.
Foto: endthelie.com
Da li sve ovo znači da sad treba problematizovati NATO-članstvo Crne Gore? Naravno da ne, jer to ne žele ni nova parlamentarna većina ni nova opozicija, dakle nijedan relevantni politički faktor u Crnoj Gori.
Ali, zašto ne bismo znali kako stvari stvarno stoje? Pogotovo jer cela ova atmosfera unutrašnjih i spoljnih pritisaka da se "sa Milovog puta ne skrene" - samo bez Mila -neodoljivo podseća ne na titoistička već na sovjetska vremena, konkretno na Brežnjevljevu doktrinu.
Ukratko, prema Brežnjevljevoj doktrini, svaka mogućnost da neka država članica napusti Varšavski ugovor ili skrene sa socijalističkog puta zahtevala je odlučan kolektivni odgovor ostalih članica da je u tome spreče. Doktrina nikad nije zvanično tako imenovana, ali je tako neformalno nazvan skup stavova koje je izneo lider SSSR Leonid Brežnjev u govoru na Petom kongresu Poljske ujedinjene radničke partije u novembru 1968, radi naknadnog pravdanja sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj te godine i Mađarskoj 1956. - a što se kasnije koristilo i za pravdanje vojne intervencije u Avganistanu 1979. godine.
Kad se danas čita relevantni deo tog čuvenog govora, asocijacije na sadašnji "liberal-intervencionistički" Zapad se same nude. Od koncepta "ograničenog suvereniteta" i prisvajanja monopola nad definicijama pojmova poput "kapitalizma" i "socijalizma" (Brežnjev), odnosno "demokratije", "ljudskih prava" (liberal-intervencionistički Zapad) i "vitalnih interesa" formalno nezavisnih država (i jedni i drugi), pa do samoproglašenog prava na intervencionizam - sličnosti su više nego uočljive.
Osim fame o 20-godišnjoj "zakucanosti" Crne Gore za NATO, još jedan školski primer sadašnje propagandno-psihološke primene Brežnjevljeve doktrine se može naći u jednom od pitanja koje je novinar Dojče velea nedavno postavio lideru vodeće opozicione liste "Za budućnost Crne Gore", Zdravku Krivokapiću: "Đukanović se distancirao od Miloševića, proglasio nezavisnost Crne Gore, podržao sankcije EU prema Rusiji, priznao Kosovo i ušao u NATO. Kako ćete uveriti Brisel i Vašington da nećete menjati njegov spoljno-politički kurs koji Zapad podržava, ali ne i Vaše pristalice, a prije svega ne prosrpske i proruske stranke koje su sa Vama u koaliciji"?
Pitanje koje, naravno, visi u vazduhu je: a šta ako nove vlasti u Crnoj Gori ne uspeju da uvere Brisel i Vašington? Šta se može očekivati? Vojna intervencija sa pozivanjem na član 5. Severnoatlantskog ugovora? Ili, pak, oružani ustanak i terorističke akcije koje najavljuje Milo Đukanović preko sarajevske TV Fejs?
Činjenica da Milove otvorene pretnje nisu do sada izazvale nikakvu zvaničnu reakciju iz neke zapadne prestonice već sama po sebi dovoljno govori.
Treba podsetiti današnje samoproglašene "čuvare demokratije" da je izvornu Brežnjevljevu doktrinu nasledila tzv. Sinatrina doktrina, šaljivo nazvana po čuvenoj pesmi "Moj način" ili "Moj put" (MyWay), od strane vlade zapadnog miljenika Mihaila Gorbačova, koja je u oktobru 1989. tako poslala jasan signal ostalim članicama Varšavskog ugovora da su nadalje slobodne da slede sopstveni put, bez straha od vojne intervencije ili mešanja u njihove unutrašnje poslove.
Foto: printscreen
Uporedimo li to ne samo sa sadašnjim "prijateljskim" pritiscima na Crnu Goru, već i, na primer, sa paklom koji su Brisel, Berlin i Pariz svesno priredili Britaniji pošto se njen narod drznuo da većinski izglasa izlazak iz EU, ili drvljem, kamenjem i lažima kojima se od početka svog mandata zasipa Tramp zato što zagovara napuštanje globalizma i intervencionizma - onda vidimo da je današnji Zapad ne samo dogmatski sve rigidniji i sklon nasilju već i mnogo manje sposoban da se reformiše od toliko ocrnjenog SSSR.
Dakle, crnogorski izbor će se u narednim godinama, pošto se, nadajmo se, demontira DPS hobotnica i konačno normalizuje politički, društveni i ekonomski ambijent, zapravo svesti na sledeće: hoće li Crna Gora ići svojim, istinski demokratski izabranim putem, ili nekim "bezalternativnim" koji joj je propisan spolja, od nekih nevidljivih "visokih predstavnika" poput onih u Bosni i Hercegovini, i koji se ne sme dovoditi u pitanje?
Ili je izbor koji se sve vreme "demokratski" nudi Crnoj Gori isključivo onaj između Mila i nekog novog, uglancanog i našminkanog briselskog Brežnjeva?
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
baja
pre 4 godine
Opet MI tumacimo "njihove" ugovore i zakone kako nama odgovara i pravimo od toga senzaciju, a kad nam dodje ladan tus onada nam je neko drugi kriv. Ima nova vlast da ostane u NATo-u, inace , znamo kako zapadnjaci lako ruse vlasti.... ( evo vam primer Makedonije)...
Nova demokratska vlast biće pomiriteljska, proevropska, procrnogorska i prozapadna, poručio je predsednik Demoktratske Crne Gore, Aleksa Bečić, u toku razgovora sa ambasadorom Kraljevine Švedske, Janom Lundinom. Kako je kazao, nastaviće da jačaju spoljnopolitički kurs i ispunjavaju sve međunarodne obaveze kako bi se što brže integrisali u evropsku porodicu naroda
U medicinskim punktovima u Harkovskoj oblasti, ranjeni pripadnici ukrajinske vojske ostavljeni su bez ikakve medicinske pomoći, izjavio je za RIA Novosti predstavnik proruskog otpora.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin navodno je ponudio mito ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da zadrži trupe kod Krasnoarmejska i tako očuva imidž predsedničke kandidatkinje Kamale Haris, tvrdi Aleksandar Dubinski, poslanik Vrhovne rade, na svom Telegram kanalu.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević demantovao je laži koje se šire društvenim mrežama, a u kojima tvrde da ima brata Slobodana koji je gradio nadstrešnicu koja je pala na železničkoj stanici u Novom Sadu kada je stradalo 14 ljudi.
Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je najnovije planove opozicije, koji i ovoga puta hoće da zloupotrebe tragediju koja se dogodila u Novom Sadu, u kojoj je život izgubilo 14 osoba.
Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je plan opozicionara Miše Bačulova koji poziva na haos u Novom Sadu, čak i preti svojim saborcima šamaranjem!
Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je saučešće predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću povodom tragedije koja se dogodila na železničkoj stanici u Novom Sadu, saopšteno je iz Kremlja.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
U užasnoj nesreći koja se juče dogodila u Novom Sadu kada je u urušavanju nadstrešnice železničke stanice poginulo 14 osoba, nastradao je i Đorđe Firić (53) iz Kovilja i njegove dve unuke Valentina (10) i Sara (6).
Među stradalima u nesreći na Železničkoj stanici Novi Sad, kada je betonska nadstrešnica otpala, bio je i poznati naučnik iz Severne Makedonije, Vasko Sazdovski. U trenutku kada je stradao čekao je prevoz za Severnu Makedoniju kao i svakog petka, kada se vraćao kući. Ovaj put, umesto zagrljaja, njegove voljene je sačekala tragična vest.
Vukašin Raković (69) iz Bukvaca jedna je od 14 žrtava koje su nastradale kada se obrušila stara nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu, njegov brat za Informer kaže da je nesrećni čovek išao kod ćerke.
Posle nesreće izazvane obrušavanjem nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, novih žrtava nema, a troje povređenih je u teškom opštem stanju, potvrđeno je u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine (UKCV).
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić oglasio se nakon jučerašnje nesreće na Železničkoj stanici Novi Sad i otkrio više detalja o samom događaju i reakciji nadležnih službi.
U Srbiji je danas Dan žalosti povodom tragične smrti 14 osoba nakon pada dela stare nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Tom prilikom teško su povređene još tri osobe.
U Novom sadu osvanulo je tužno jutro. Nakon stravične tragedije koja je se juče dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu, građani su se masovno okupili kako bi odali počast i oprostili se od stradalih u nesreći.
Ako stvarno naprave korak unazad i naprave tu odluku… Ako počnu da me poštuju, onda možemo opet da budemo prijatelji, ističe Ofer Janaj, prvi čovek Hapoel Tel Aviva nakon navodnog interesovanja Crvene zvezde za Džonatana Motlija.
Privremeni organ, kojim rukovodi Rasim Ljajić, nastavio je sa sprovođenjem reformi u fudbalskom klubu Partizan. Poslednja novina u Humskoj zahteva od svih zaposlenih da na dnevnom nivou podnose izveštaj svega urađenog svojim nadređenima, saznaje "Telegraf".
Košarkaši Crvene zvezde pali su na učinak od 3-4 u Evroligi i to nakon što su u prva tri kola ostvarili maksimalni učinak. Na ishode nekih mečeva uticale su diskutabilne sudijske odluke (Barselona, Žalgiris), desetkovani sastav (Real Madrid), a šta je aktuelnim šampionima Srbije i regiona presudilo sinoć?
Za nekoliko dana, 5. novembra, navršava se 30 godina od smrti Milana Mladenovića, umetnika najpoznatijeg po radu u bendovima Ekatarina Velika i Šarlo Akrobata.
Serija "Sablja" o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, premijerno će biti emitovana večeras na Prvom programu RTS. Kroz osam epizoda publika će pratiti događaje iz naše recentne prošlosti – ubistvo premijera Zorana Đinđića i situaciju u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine.
Druga sezona serije "Igra lignji" ("Squid Game") stiže na Netfliks 26. decembra. Pored Lija i Vi, Li Biung-hun se takođe vraća kao misteriozni Front Man koji upravlja igrom.
Pita Vilson napravila je pravi bum kada se 1997. godine predstavila televizijskoj publici kao Nikita u istoimenoj seriji. Ulogom akcione junakinje osvojila je svet, a bila je veoma popularna i u Srbiji.
Prošlo je više od 20 godina od tragične pogibije jednog od najlepših i najpoznatijih bračnih parova u savremenoj istoriji - Džona Kenedija Juniora i Kerolin Baset.
Pevač i njegova supruga već neko vreme uređuju novi dom na Avali u koji planiraju da se presele kako više ne bi živeli u centru grada u kojem nemaju privatnost.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.