SRPSKA MORA DA BIRA! NEKI SE PLAŠE "IZGUBIĆEMO I OVO ŠTO IMAMO", ALI AKO POPUSTIMO - IZGUBIĆEMO I OVO ŠTO IMAMO! Pametnom sve jasno!
Podeli vest
Poslednjih dana uoči sednice Narodne skupštine u Banjaluci, niko sa srpske strane ne može da ospori istorijski značaj vraćanja otetih nadležosti RS, ali se čuju apeli na oprez. Te „ne treba da provociramo Zapad!", te „ne treba nam zapaljiva retorika", te „ne treba da se nađemo na liniji globalne konfrontacije velikih sila", te „mogli bismo da izgubimo i ovo što imamo
Naprotiv, ako popustimo izgubićemo i ovo što imamo. Oduzimali su jednu po jednu nadležnost i stalno je bilo: „Pa ipak nam je ostalo dovoljno!" Ali to što je ostalo bivalo je sve manje i manje. Srpska je postala nedokuvana žaba, špageti al dente. I kada nam prete „nedovršenim poslovima u Bosni" i sami potvrđuju da misle da su glavninu posla već završili, piše dr Nenad Kecmanović.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je sednici Vlade i govorio o gorućim pitanjima, a jedna od tačaka bila je i situacija u regionu
14.12.2021
19:18
Počelo je od simboličnih promena nametanja zastave i himne. To je tada izgledalo gotovo komično.
V.p. Vestendorp, koji je prvi stekao bonska ovlašćenja, nametnuo je belo-plavo-žutu zastavu sa zvedicama. Na njoj nema simbola ni Bosne ni tri naroda, nego simboliše da neki negde hoće u EU. Nametnuo je i himnu koja ne može da se peva jer ima melodije, a nema teksta. Onda su došla na red imena gradova.
Ne može Srpsko Sarajevo, ne može Srbinje. Popusti im se, pa onda ne može ni Srpska. Bio je potreban referendum da bismo odbranili pravo da obeležavamo dan rođenja RS. Na kraju ni to nisu priznali da bi, kad zatreba, potegli argument da jedino važi odluka dvojice bošnjačkih i trojice inostranih sudija u Ustavnom sudu BiH.
Ta trojka stranaca zamenila je visokog predstavnika i moćnija je od trojke u Predsedništvu BiH.
Domaći kadrovi u Predsedništvu u ponečem i postignu konsenzus, ali stranci u Ustavnom sudu su uvijek jednoglasni sa bošnjačkim sudijama i nikad sa srpskim.
Dejton je, u stvari, bio kukavičije jaje i mamac. Ponudili su Srpskoj prihvatljivo političko rešenje samo da bi se prekinuo rat, odnosno da bi se Klinton uoči izbora okitio velikim spoljnopolitičkim uspehom, i postrojio je Mejdžora, Kola, Širaka, Černomirdina i Gonzalesa u ime ostatka EU kao garanciju da misli ozbiljno.
A pošto je osvojio i drugi mandat, Stejt department se vratio na predratni i ratni antisrpski scenario o jedinstvenoj građanskoj državi. Amerika je tada bila jedina supersila na vrhuncu moći i Medlin Olbrajt je doslovce govorila: „Mi možemo da radimo šta god hoćemo, a ostalima ne preostaje ništa drugo nego da nas poslušno slede".
Sam Holbruk, tvorac sporazuma, izveo je akrobciju mimo svake političke logike. On je prvi rekao da je Dejton doneo mir, ali ne i političko rešenje, iako je praktično jedino bilo moguće obratno: prvo rešenje pa onda prekid rata.
Ispostavilo se da je Holbruk zaista rekao Aliji da potpiše, s tim da će se SAD naknadno pobrinuti da RS nestane. Kasnije su doveli i Holbrukovog sina u Sarajevo da to potvrdi.
Najzad, Dodik je bio prisutan kada kada je Silajdžić jednog američkog funkcionera podsetio na obećanje dato Aliji, a ovaj je odgovorio da upravo rade na tome. I što jest -jest, predano su radili da Srpska nestane.
Ali, taj pokušaj prevare sa Dejtonom osvetio im se. Naivni Srbi su Dejton uzeli za ozbiljno i uz podršku Srbije i Putinove Rusije, grčevito ga branili ma koliko je od njega u praksi bilo ostalo. Uprkos svim nastojanjima Zapada da Dejton postepeno pretvore u nešto drugo, u duh sporazuma, u ustavne reforme, u funkcionalnu državu, taj proces je Dodik uspeo da zaustavi.
I neki, inače Srpskoj neskloni, zapadni autori pišu „Dodik je vešto iskoristio sve dejtonske mehanizme da oslabi zajedničke organe i ojača entitetsku autonomiju". Još od tada on je neformalno stavljen na crnu na listu i od „daška svežeg vetra" prerušen u državnog neprijatelja broj 1.
Preokret je nastao kada su Rusija i Kina u Njujorku zajedno blokirale nezakonit izbor Šmita i dovele u pitanje opstanak OHR-a, a Srpska na čelu sa Dodikom prihvatila loptu na Sarajevskom terenu. Odbila Inckov zakon i Šmita, te pokrenula vraćanje nadležnosti.
Može se, dakako, razmišljati o tome da je trebalo sačekati da se globalni odnos snaga još pomeri u korist Srpske i da nije trebalo trčati pred rudu. Ali, ne treba smetnuti s uma da su i oni zbog tajminga požurili da zaokruže svoje interesne zone pred neku novu Jaltu.
Ne zaboravimo da su zato oni bili ti koji su stali iza Inckovog zakona, da su mimo pravila gurali Šmita, da su preko stranaca i bošnjačkih sudija u Ustavom sudu posegli za šumama Srpske i poljoprivrednim zemljištem. A onda su još SAD zapretile političkom izolacijom i ekonomskim očajem, Nemačka obustavom investicija i apelom da joj se drugi Evropljani pridruže. Dakle, opet sila, pretnje, ucene, nametanje.
Oni su, dakle, a ne Srpska, povukli okidač aktuelne krize. Međutim, Orban, Milanović, Janša, Erdogan i Putin su ili Dodika ugostili ili došli kod njega u Banjaluku. Sijarto je pozvao i druge da čuju lidera Srpske i njegove argumente.
No, da ukratko vidimo kako trenutno stoje stvari.
Amerikanci se od Atlantika okreću put Kine i Pacifika i neće menjati maršrutu radi Bosne, ali će i dalje insistirati na jedinstvenoj građanskoj državi i podržavati evropske saveznike da se angažuju u evropskom dvorištu. EU je zabavljena sobom i nije ni blizu konsenzusa o Bosni sve dok je prijateljske Mađarske, a tu su i Hrvatska i Slovenija, te još nekoliko simptomatično suzdržanih članica.
Nemci su u BiH koncentrisni na izborni zakon u FBiH. A njen direktan apel članicama na udruživanje u sankcijama prema Srpskoj naišao je na odziv samo zemalja Beneluksa. Najzad, Severni tok 2 je u koliziji ne samo sa interesima Amerike nego i sankcijama Rusiji i ruskim prijateljima.
Sada u prve borbene redove istupaju Britanci, stari majstori uredovanja po svijetu, sa bogatim kolonizatorskim iskustvom, sa snažnom obaveštajnom strukturom, SAS-ovcima i arogancijom Pedija Ešdauna. Boris Džonson je već poslao na teren generala Piča, sa visokim referncama u britanskoj vojsci, u strukturama NATO-a, u namjenskoj industriji, u agenturama za tajne operacije, što ukazuje da se u Srbiji i Srpskoj neće baviti pukom diplomatijom.
Najavili su i povećanje učešća svojih vojnika u okviru EUFOR-a, ali im je iz Moskve stigao odgovor da i „Rusija ima pravo da poveća svoj kontingent mirovnih snaga u BiH". A u Londonu govore o „Dejtonu 2", u kome bi učestovale i Rusija i Srbija.
Najzad, ali ne na poslednjem mestu, tu su i Bošnjaci.
Bošnjačka vlast razapeta je na dva fronta. Povodom promene izbornog zakona, protiv Hrvata, povodom vraćanja nadležnosti protiv Srpske, a na oba fronta gube. Palmer i Šmit uvode virtuelnu drugu hrvatsku izbornu jedinicu, čime će rešiti „anomaliju Komšić". Srpska započinje vraćanje nadležnosti. A njihovi spoljni tutori ih upućuju na dijalog i kompromise sa komšijama.
Umesto narativa o nevinoj žrtvi za koju su svi drugi krivi, kod njih se napokon javlja kritičko preispitivanje nacionalne politike.
Govori se da je Alija pogrešio što je potpisao Dejtonski sporazum, čime se indirektno priznaje da su zahtevi Srpske utemeljeni u tom sporazumu, da je Alija sa svojim najbližim saradnicima morao da se povuče zbog podrške islamskom terorizmu, da je zaveo nepotizam.
Nad tim ne treba likovati, nego im ukazivati da privrženost Dejtonu i Ustavu istovremeno znači i ostanak Srpske u granicama BiH. Srpska sve svoje ustavne nadležnosti u miru vraća u okviru „manjeg entiteta", a sprečiti je samo oružjem može neko spolja. Uzajamne nacionalne omraze prešle su sve granice, a nama sa njima i njima sa nama, na manjoj ili većoj distanci, valja živeti.
Ruka se najlakše pruža onda kada bolje stojiš, a najlakše prima onda kada najgore stojiš.
Što se pak tiče „Herceg-Bosne", jeste zaista neprirodno da Bošnjaci biraju hrvatskog predstavnika u Predsedništvu BiH i Srpska principijelno podržava promenu izbornog zakona u FBiH. Ali činjenica je da ne samo u Dejtonskom, nego i prije toga u Vašingtonskom sporazumu, piše da treba da bude „Hrvat", a ne piše „hrvatski predstavnik".
Elem, kada Srbi traže da se poštuje slovo Dejtona, onda ne može, a kada za Hrvate treba da krše dva međunarodna sporazuma, onda može.
Onog momenta kada Šmit i Palmer natjeraju Bošnjake na formiranja tzv. virtuelne druge, odnosno hrvatske izborne jedinice u Federaciji, Zapad će početi da radi na ponovnom vezivanju polumeseca i šahovnice, jednako kao što su ih posle njihovog međusobnog sukoba '93. u srednjoj Bosni naterali da potpišu Vašingtonski sporazum o stvaranju zajedničkog entiteta i udruživanju protiv Srpske. Zato je neizvesno koliko će potrajati taktičko partnerstvo sa Čovićem.
Uprkos svemu tome, pozicija Srpske nikada nije bila povoljnija ni u Bosni ni van nje, ali, naravno, postoji i rizik, bez koga se u politici ne može postići ništa značajno.
Sećam se da mi je u jesen '92. - kada su Srbi bili satanizvani na sve četiri strane sveta - pokojni Ekmečić rekao „izdržati dok se ne promeni međunarodni odnos snaga". Evo se promenio! Ali da su očevi osnivači skršetih ruku čekali da se promeni, Srpska ne bi ni nastala. Dodik u njenoj mirnodopskoj 15-godišnjoj političkoj odbrani takođe nikad nije mirovao i čekao i zato je na pragu da joj vrati sve što joj je u međuvremenu oteto.
Pragmatični Zapad će dan posle odluke Narodne skupštine, fokus angažovanja pomeriti na izbore, odnosno protiv svih patriotskih glasova, ali je takvih u Srpskoj uvijek bila većina, bez obzira na stranačke podele.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
NIKOLALONDONKRAJINA
pre 2 godine
Koliko se sjecam Republika Srbska je po 'dejstonu' imala-ima pravo na svoju vojsku. Ako to nije bilo do sada, to ne znaci da ne moze od sada.
A tako isto i mnoge druge nadleznosti koje je Republika Srbska do sada zrtvovala za radi neke nove BiH.
Eksplozija se dogodila u predgrađu Sumija, u blizini baza u kojima je stacionirano ukrajinsko vojno osoblje, izjavio je za RIA Novosti Sergej Lebedev, koordinator proruskog pokreta otpora u Nikolajevskoj oblasti.
Ukrajinske trupe su britanskim projektilom "Storm Shadow" napale večeras morsku trgovačku luku Berdjansk u regionu Zaporožja i pogodile praznu burad za gorivo, saopštio je predsednik komisije ruske Javne komore za pitanja suvereniteta i kopredsedavajući Koordinacionog saveta za integraciju novih regiona Vladimir Rogov.
Ekipa Informera napadnuta je danas na rušilačkom protestu opozicije u Novom Sadu kada su opozicioni ekstremisti bacili farbu na našu kameru ispred prostorija Srpske napredne stranke.
Advokat Vladimir Gajić kaže da je ključni problem u slučaju ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u ostavci, Gorana Vesića, u odsustvu opšteg uslova za određivanje pritvora.
Opozicija je danas ponovo organizovala protest u Novom Sadu i na taj način nastavila da maltretira građane. Ono što je skandalozno, ali i ne toliko neočekivano je to ko predvodi okupljene na skupu.
Oko 600 učesnika protesta trenutno se kreće Bulevarom oslobođenja, ka raskrsnici Novosadskog sajma i Bulevara oslobođenja, a pojedini građani se priključuju koloni.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Poznati Novopazarac Sead Bihorac ponovo je oduševio sve svoje sugrađane pokretanjem novog humanitarnog projekta. Započeo je izgradnju stambene zgrade sa šest stanova namenjenih samohranim majkama i njihovoj deci.
Doktor Dragan Stojićević podelio je na društvenim mrežama nesvakidašnje iskustvo iz Tiršove, kada su u ambulantu došli roditelji sa dvogodišnjakom koji je navukao nošu preko svoje glave i ostao zaglavljen.
Brojni običaji koji se poštuju tokom sezone slava, često među vernicima stvaraju nedoumice, pa se tako uvek postavlja pitanje, kada je pravo vreme da se zapali slavska sveća.
Nišlijka Tamara Lapadatović (35) poginula je u oktobru zajedno sa svojim dečkom Aleksandrom Jokanovićem (30) u Njujorku, a njihovi prijatelji su se emotivnim porukama, tačno 40 dana od te tragedije, oprostili od njih na društvenim mrežama.
U slučaju "Ribnikar" tužilaštvo ima veliki problem jer SBB odbija da dostavi IP adrese, što je jako važno jer na taj način može da se proveri šta je osoba radila na internetu, a upravo o tom problemu je govorila na Informer TV advokatica Zora Dobričanin koja zastupa porodice žrtava.
Kuća Alije Balijagića izgorela u požaru, koji je izbio noćas! Požar je bio u poodmakloj fazi, gorele su sve prostorije, a krovna konstrukcija se urušavala.
Sudija Višeg suda u Smederevu zakazala je za ponedeljak, 25. novembar, završne reči u postupku protiv Uroša i Radiše Blažića za masakr u selima Dubona i Malo Orašje.
Fudbaleri Partizana dočekuju ekipu Napretka iz Kruševca (16.00, Arena premijum 1), u okviru 16. kola Superlige Srbije. Sva aktuelna dešavanja uoči, kao i tok meča iz minuta u minut možete pratiti uživo na našem portalu.
Rasim Ljajić doveo je u pitanje trenutni sistem koji funkcioniše u srpskom fudbalu, pa se zapitao da li je neophodno da baš svako i najmanje mesto u Srbiji ima fudbalski klub.
Britanci ozbiljno kalkulišu da je Novak Đoković izabrao Endija Mareja kao novog trenera da bi mu pomogao u okršajima sa Janikom Sinerom i Karlosom Alkarazom.
Haos na tradicionalnom kik-boks turniru na Cetinju! U ringu, gde bi trebalo da vladaju pravila sporta, odigrala se scena koju niko nije očekivao – sudija Feđa Trbonja zakucao je peharom u glavu trenera borca iz tzv. Kosova, Narta Mehmetija!
Festival koji se u Srbiji održava od 2022. godine, donosi neke od najpopularnijih filmskih naslova u Rusiji, koji će biti prikazani tokom 5 festivalskih dana u Beogradu, Novom sadu i Nišu.
Manekenka i TV zvezda Džesika Alves pohvalila se svojim seksi telom tokom pikantnog fotografisanja, na kome su njene natečene obline bile u krupnom kadru.
Radijatori su počeli da se zagrevaju, što znači da su sobe toplije i vazduh je postao suvlji. Ovi uslovi nisu idealni za mnoge sobne biljke, jer neke loše reaguju na blizinu grejnog tela i suv vazduh.
Katarina Velika je ime koje mnogi prepoznaju, ali malo njih zaista poznaje život ove fascinantne žene. Ruska carica s pravom je zaslužila nadimak „Velika“, iako njena postignuća nisu uvek bila „dobra“.
Slavna manekenka Adriana Lima (42) pokazala je kako jednostavnost može biti vrhunac elegancije. U sportskoj kombinaciji koja uključuje bele pantalone, šuškavac i duboke gumene čizme, Brazilka je zasenila prisutne na Brodveju, dokazujući da ležerni stil može izgledati fantastično.
Crna Gora se nakon dvogodišnje pauze vraća na "Evroviziju", a o potencijalnom predstavniku uveliko se polemiše. Iako će se na "Montesongu" pojaviti neka od najpoznatijih crnogorskih imena, najozbiljniji kandidat je nekadašnji učesnik "Zvezda Granda", Isak Šabanović.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.