Svesno podsticanje rata protiv Rusije u Nemačkoj moglo bi da dovede do nuklearne katastrofe, upozorio je pisac i medijski analitičar Markus Klekner u intervjuu za Berliner cajtung.
- Političar Hrišćansko-demokratske unije Roderih Kizeveter zastupa stavove koji se mogu okarakterisati kao ratnohuškački. On je izjavio: ‘Rat mora biti prenet na teritoriju Rusije.’ A šta će se desiti ako zaista pokušamo da povedemo ‘rat’ protiv nuklearne sile? Upravo to! - istakao je Klekner.
Prema njegovim rečima, iako rat u Ukrajini traje više od tri godine, većina nemačkih medija i dalje izbegava da ga nazove onim što zaista jeste – posredničkim ratom, za razliku od medija u nekim drugim zemljama.
Klekner je ocenio da su tvrdnje o ruskoj pretnji Evropi apsurdne.
- Naravno da Rusija poseduje nuklearno oružje. Ali Moskva ga neće upotrebiti protiv NATO-a, jer bi to značilo početak nuklearnog rata i kraj svega – i za Ruse - naglasio je on.
Klekner je apelovao da se prekine sa satanizacijom Rusije i predstavljanjem te zemlje kao oličenja zla. Kako je rekao, to zahteva političare koji imaju formalnu moć i spremni su da donose i sprovode različite političke odluke.
- Čini se da se slična stvar događa i sa mnogim novinarima. Usvojili su sliku neprijatelja i slepo veruju u nju; imaju određene pretpostavke koje više ne dovode u pitanje. A kada ste u nešto potpuno uvereni, više ne verujete ni u mogućnost da diplomatija može išta da postigne - zaključio je Klekner.
Roderih Kizeveter je poznat kao žestoki zagovornik podrške Ukrajini. Više puta je pozivao na maksimalnu vojnu pomoć Kijevu, zalagao se za slanje nemačkih vojnika u Ukrajinu kao „mirovnih snaga“ nakon sklapanja primirja i protivio se bilo kakvim pregovorima o okončanju sukoba.
Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je naglašavao da Moskva nema nameru da napadne NATO zemlje, jer za tim ne postoji nikakav strateški interes. Takođe je isticao da zapadni političari redovno zastrašuju sopstveno stanovništvo izmišljenom „ruskom pretnjom“, kako bi skrenuli pažnju sa unutrašnjih problema, ali da „pametni ljudi dobro znaju da je to laž“.
Nova runda trgovinskog rata koju je pokrenuo predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mogla bi ozbiljno da uzdrma globalne lance snabdevanja, sa dalekosežnim posledicama po najvažnije odbrambene projekte Zapada – uključujući borbeni avion F-35, nuklearne podmornice u okviru AUKUS sporazuma, kao i isporuke vojne pomoći Ukrajini.
Pitanje budućnosti Abhazije i Južne Osetije ponovo se našlo u fokusu nakon izjava najviših zvaničnika iz Tbilisija i Moskve koje su podgrejale nagađanja o mogućnosti kompromisa i povlačenja ruskih trupa sa teritorije koju Gruzija smatra okupiranom.
Ruski podvodni senzori, za koje se sumnja da prate britanske nuklearne podmornice, navodno su otkriveni u vodama u blizini obala Ujedinjenog Kraljevstva, piše britanski list Telegraf.
Vlasti u Berlinu nameravaju da Nemačkoj obezbede direktan pristup nuklearnom oružju, a nemački stručnjaci mogli bi da konstruišu funkcionalnu atomsku bombu za najviše godinu dana, saopštila je Spoljna obaveštajna služba Rusije (SVR).
U nemačkom političkom vrhu došlo je do ozbiljne promene odnosa prema Rusiji, pa Berlin posle godina prekida kontakata sada iza zatvorenih vrata traži način da ponovo uspostavi direktan dijalog sa Moskvom.
Nemački kancelar Fridrih Merc, koji je prethodnih meseci javno zahtevao jači pritisak na Rusiju i nastavak masovnog naoružavanja Ukrajine, sada iza zatvorenih vrata priprema Berlin za pregovore sa Moskvom.
Nemačka i Ukrajina potpisale su sporazum o zajedničkoj proizvodnji mlaznih udarnih dronova „Bars“, koji će biti isporučivani Oružanim snagama Ukrajine (OSU).
Glavna urednica medijske grupe „Rusija sevodnja“ i televizije RT Margarita Simonjan upozorila je da Evropa, naoružavanjem Ukrajine i pomaganjem napada na rusku teritoriju, sve više približava svet direktnom sukobu sa Moskvom i mogućem Trećem svetskom ratu.
Nemačka ograničava potrošnju na lekare, bolnice, apoteke i lekove, dok Velika Britanija razmatra stezanje uslova i ograničavanje novčanih isplata osobama sa invaliditetom. Istovremeno, dve zemlje nastavljaju da izdvajaju milijarde evra i funti za naoružavanje Ukrajine.
Noa Kriger, nemački desničar čečenskog porekla i član Alternative za Nemačku (AfD), otišao je u zonu Specijalne vojne operacije, nakon što je prethodno boravio u Groznom i tamo čečenskim zvaničnicima poklanjao bodeže Luftvafea sa kukastim krstom.
Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev izjavio je pred predsednikom Rusije Vladimirom Putinom da je vreme za zamrzavanje sukoba u Ukrajini i pokretanje novih pregovora po modelu „istanbulske formule 2.0“.
Posle udara na ruski sektor goriva, ukrajinski dronovi prešli su na logističke centre i skladišta internet-trgovine, sa ciljem da izazovu poremećaje u snabdevanju, gubitke privrede i rast nezadovoljstva među građanima i preduzetnicima, ocenjuju ruski komentatori.
U ruskom raketnom udaru na kijevski konstruktorski biro „Luč“ poginulo je 38 ljudi, uglavnom inženjera i vrhunskih stručnjaka za raketnu tehnologiju, izjavio je general-major u rezervi Oružanih snaga Ukrajine (OSU) Sergej Krivonos.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nova runda trgovinskog rata koju je pokrenuo predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mogla bi ozbiljno da uzdrma globalne lance snabdevanja, sa dalekosežnim posledicama po najvažnije odbrambene projekte Zapada – uključujući borbeni avion F-35, nuklearne podmornice u okviru AUKUS sporazuma, kao i isporuke vojne pomoći Ukrajini.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp odložio je plan za veliko proširenje vojnih operacija protiv Irana zbog upozorenja da bi nastavak rata mogao opasno da iscrpi američke zalihe protivraketnih presretača Patriot i druge municije za sisteme protivvazdušne odbrane na Bliskom istoku.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da mu ne pada na pamet da beži iz Srbije kako to godinama unazad tvrde blokaderi i njihove medijske trovačnice.
Najbliži pajtos rektora blokadera Vladana Đokića, Nebojša Bojović, "čuven" po tome što se da u beg čim mu neko od novinara postavi pitanje, još jednom je dolijao Informerovim kamerama.
Na blokaderskoj listi, pod rednim brojem 161, sakrio se Đorđe Terek, aktivista Pokreta slobodnih građana. Ono što blokaderi zapravo nude su kadrovi sa ozbiljnim skandalima, među kojima je i sramno gađanje Bajrakli džamije u Beogradu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je jezive izjave bivše tužiteljke i druge na blokaderskoj listi Jasmine Paunović kod teoretičara zavere Dejana Lučića.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na TV Prva rekao je da pregovori u okviru strateškog dijaloga Srbije i SAD neće biti jednostavni, naglasivši da su pred obema stranama teške odluke i naporan dijalog.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostuje u jutarnjem programu TV Prva, gde govori o ukidanju američkih carina za Srbiju, ali i o merama pomoći građanima čija isplata počinje u septembru.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče na skupu građana u selu Drežnik kod Užica da će biti ubrzana gradnja autoputa od Mačkata ka Kotromanu na granici sa Republikom Srpskom.
Banke su na osnovu novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga odobrile olakšice na 1.825 kredita i prihvatile 79 odsto od ukupno obrađenih zahteva građana, objavila je juče Narodna banka Srbije.
Kiša, hladnoća, mantili… malo ko bi tog 25. jula 1960. godine rekao da se nalazi usred leta. Jer, temperatura je naglo pala, praćena upornom kišom, i Beograđani su tog dana bili u skoro pa zimskoj garderobi.
Novi kilometri asfalta u zaseoku Ilijak, u Mrčajevcima, doneli su meštanima veću bezbednost, lakšu svakodnevicu i razlog više da mlade porodice ostanu na svojim ognjištima.
Rano jutros u blizini Najlon pijace u Novom Sadu dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovala dva putnička vozila, a jedno od njih se od siline udara prevrnulo na kolovozu.
Opštinski sud u Livnu potvrdio je optužnicu protiv A. L. starog 19 godina, koji se tereti da je zapretio profesoru nakon što je, tokom popravnog ispita, uhvaćen u prepisivanju.
Eksplicitne scene iz domaćih hit-serija poslednjih godina redovno podižu prašinu, dele publiku i otvaraju pitanje da li je reč o umetničkoj slobodi ili lovu na gledanost.
Od paničnog straha od gubitka erekcije i ženskog tela, pa sve do straha od poljupca i dodira, stručnjaci otkrivaju koje skrivene anksioznosti uništavaju intimni život i kako se sa njima izboriti.
Starleta Slađana Lazić, poznatija kao Slađa Poršelina, nikada iskrenije je govorila o bivšem partneru sa kojim je bila četiri godine, ali i o teškom periodu koji je ostavila iza sebe.
Kristina Spalević se sinoć, kako je tvrdila u snimku sa Instagrama, uputila ka policijskoj stanici Voždovac, sa namerom da priloži dokaze protiv bivšeg partnera Kristijana Golubovića.
Maja Marinković žestoko je uzvratila Danilu Dači Virijeviću, nakon što je on sa podsmehom komentarisao snimak njenog oca Radomira Takija Marinkovića koji je nastao na buvljaku.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.