Ključni američki saveznik na Pacifiku izbušen "kao sito" - ruski i kineski agenti znaju sve planove Pentagona!

Na prvi pogled, Japan je stabilan i čvrst saveznik Sjedinjenih Američkih Država u Indo-pacifičkom regionu.Međutim, kako upozoravaju analitičari američkog časopisa The National Interest, iza diplomatske fasade krije se potencijalno ozbiljan problem za bezbednosnu arhitekturu saveza.

Dok se Vašington sve više fokusira na balansiranje snaga prema Kini, pojavljuje se neočekivana tačka ranjivosti - Tokio.

U analizi se navodi da je Japan, uprkos svojoj razvijenoj vojnoj i tehnološkoj saradnji sa SAD, zapravo na lošem glasu kada je reč o zaštiti poverljivih informacija.

Jednostavno rečeno - previše je „propusta", a premalo kontrole. Zbog toga su ga pojedini posmatrači već nazvali „rajem za špijune". Problem nije od juče, ali se sve više nameće u svetlu novih geopolitičkih izazova.

Glavna tačka zabrinutosti? Nedostatak snažnog zakonskog okvira protiv špijunaže. I dok velike sile, uključujući SAD i Kinu, ubrzano razvijaju svoje sisteme kontraobaveštajnog nadzora, japanski zakoni ostaju, kako se ističe, blagi i zastareli.

Bez čvrstih pravila igre, tokovi informacija ostaju nezaštićeni, što olakšava rad stranim operativcima - bilo da se radi o ekonomskim, političkim ili vojnim strukturama.

Poseban problem predstavljaju same bezbednosne agencije. Iako formalno postoje, one retko posežu za strogim merama. Praksa pokazuje da u Japanu vlada oprez prema bilo kakvoj vrsti oštrijeg nadzora, što dodatno oslobađa prostor za tihe prodore u srž sistema.

U tom svetlu, čak ni državne i privatne institucije koje rukovode poverljivim podacima ne poseduju dovoljno obučen kadar za kontrole, niti sprovode ozbiljnu obuku iz oblasti bezbednosti.

U ovakvom okruženju, potencijalni scenario sukoba - konkretno između SAD i Kine - dobija novu dimenziju. U tom slučaju, Japan ne bi bio samo saveznik, već i najosetljivija tačka celokupne američke strategije.

Ako poverljive informacije procure, ceo sistem pada. A kako se ističe u analizi, pitanje više nije lokalno - to je problem koji se tiče čitave alijanse kojoj Japan pripada.

Zanimljivo je da se ovakvi zaključci ne iznose iz ugla senzacionalizma, već iz realne zabrinutosti za operativnu bezbednost. Sve češće se u bezbednosnim krugovima postavlja pitanje: kako je moguće da zemlja sa tako razvijenom tehnologijom nema jasan i efikasan zakon o špijunaži? Da li je reč o kulturološkom nasleđu, političkoj neodlučnosti - ili nečemu trećem?

Ostaje da se vidi hoće li Tokio ozbiljno razmotriti preporuke koje se sve glasnije čuju iz analitičkih i vojnih krugova, kako unutar Japana, tako i van njega. Jer u ovom složenom bezbednosnom mozaiku, dovoljan je samo jedan slabi spoj da ugrozi celu konstrukciju.

Ako se Pacifik bude pretvarao u novo globalno žarište, Japan bi lako mogao preći iz uloge oslonca u tačku kroz koju sistem može da popusti. A tada više neće biti vremena za ispravke.