U Rusiji dronove već nazivaju glavnom udarnom silom ruske vojske. Samo tokom prošle godine ruski vojno-industrijski kompleks isporučio je na front milion i po bespilotnih letelica, uključujući četiri hiljade FPV dronova dnevno.
Ali, prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, to nije dovoljno. Zbog toga postoje planovi da se proizvodnja poveća.
Putin je siguran da će svi planovi za povećanje proizvodnje ovih dronova sigurno biti ispunjeni.
- Bespilotne letelice se u sukobu u Ukrajini koriste u većoj meri nego ikada pre", kaže za Sputnjik Denis Fedutinov, ruski stručnjak u oblasti bespilotne avijacije. On objašnjava da ogromna potražnja upravo za FPV dronovima vlada zbog niske cene i visoke efikasnosti. U pojedinim situacijama mogu predstavljati alternativu artiljeriji - često imaju manju udarnu moć, ali mogu da gađaju ciljeve iz teško dostupnih uglova.
Stručnjaci dodaju da su FPV dronovi zaista omogućili gotovo svakoj, pa i maloj jedinici da ima svoju visokopreciznu „produženu ruku". Oni su u velikoj meri zamenili artiljeriju, minobacače, pa čak i u izvesnom smislu taktičku avijaciju.
- Mogli smo da vidimo postepeni porast primene dronova, i ono što je bilo, recimo, pre 20 godina u Iraku, Avganistanu i tako dalje, kao i slika koju smo videli, recimo, u Nagorno-Karabahu to su različite intenzivnosti primene bespilotnih letelica. Ali, Ukrajina je postala upravo taj sukob gde se oni koriste najintenzivnije u ovom trenutku - kaže Fedutinov.
FPV dronovi se najviše primenjuju zato što su izuzetno jeftini, dodao je ekspert.
- To je faktički hibrid eksplozivne naprave, najčešće je napravljena od projektila granate ili minobacača i potom ugrađena u najjeftiniji dron. Zahvaljujući toj kombinaciji, uspeli smo da dobijemo zaista takvo asimetrično oružje koje, s jedne strane, ima visoku preciznost, a s druge se odlikuje veoma niskom cenom. Prema tome, dobijen je, verovatno, po prvi put tako jeftin proizvod visoke preciznosti - kaže ekspert.
U jednom borbenom naletu ova bespilotna letelica može da uleti u teško dostupna mesta i uništi neprijateljsku tehniku i vojne objekte, čija je vrednost hiljadama puta veća od njene cene.
„Da li je količina bespilotnih letelica koja se trenutno proizvodi u industriji i koja se šalje u zonu vojnih dejstava dovoljna? Kako smo čuli od predsednika Putina - nije dovoljna i zato je industriji postavljen zadatak da poveća tempo proizvodnje i poveća broj isporuka na front. Već tokom ove godine moći ćemo da vidimo određeni rast, jer je problem prepoznat i artikulisan na takvom nivou", kaže Feditinov.
Stotine kompanija pravi dronove
U Rusiji je krajem 2023. pokrenut nacionalni projekat pod nazivom „Bespilotni avijacioni sistemi", s ciljem razvoja domaće proizvodnje dronova. U okviru tog projekta, više stotina ruskih kompanija uključeno je u rad specijalizovanih centara za istraživanje i proizvodnju bespilotnih letelica. Ruski predsednik je početkom ove godine naložio da Rusija do 2030. treba da postane jedan od globalnih tehnoloških lidera u oblasti proizvodnje bespilotnih letelica. Takođe je naglasio da su uspesi Rusije u sferi proizvodnje dronova - impresivni.
Rusija ima sve resurse da poveća proizvodnju dronova, ali neophodno je i sagledati „šta je tačno usko grlo u stvaranju novih bespilotnih letelica", smatra ekspert.
Proizvodnjom dronova bave se kako državni giganti poput državne korporacije „Rosteh", „Kalašnjikov" i „Kronštad", tako i manja preduzeća.
- Naravno, postoje i određene teškoće, zbog činjenice da mnoge ove sisteme stvaraju male kompanije koje su ograničene u svojim proizvodnim mogućnostima. Moraće nekako da povećaju svoju proizvodnju ili da privuku neke druge kompanije koje će takođe ući u ovu industriju i takođe će se baviti ovom delatnošću - kaže Feditinov.
Poslednjih godina Rusija je višestruko povećala proizvodnju bespilotnih letelica i u proleće prošle godine, Rusija se našla među tri vodeće zemlje sveta po broju patenata u oblasti bespilotnih letelica, odmah iza Kine i SAD.
- Čini mi se da je u pogledu bespilotnih letelica, posebno bespilotnih letelica lake klase, koje se najčešće koriste u ovom sukobu u Ukrajini, Rusija stekla ogromne kompetencije, tako da ide nekoliko koraka ispred mogućih konkurenata, jer joj upravo borbena dejstva daju mogućnost za operativno korišćenje i ocenu kvaliteta napravljenih bespilotnih sistema, omogućavaju i brze korekcije, doradu, poboljšanje i proizvodnju novih. To je, naravno, pokretačka snaga koja nastavlja da formira ovu industriju - zaključio je Feditinov.
Leteći monstrumi
Danas su FPV dronovi pronašli široku primenu u raznim oblastima, od zabave do vojnih operacija.
FPV dronovi su bespilotne letelice opremljene funkcijom First Person Viev (skraćeno FPV). Operater upravlja dronom pomoću daljinskog upravljača i u realnom vremenu uz pomoć specijalnih naočara vidi područje oko drona, kao da sedi unutar samog drona.
Operater direktno kontroliše borbeni dron koristeći posebne VR naočare i identifikuje metu koju treba uništiti.
Ovi dronovi se koriste za izviđanje, kao i za podršku vojnim operacijama, a takođe mogu i da izvršavaju borbene zadatke. Imaju odličnu manevarsku sposobnost i razvijaju prilično veliku brzinu. Precizni su i lako pogađaju ciljeve.
Koriste bezbedne komunikacione kanale i otporni su na akcije neprijateljskih sistema za elektronsko ratovanje.
Recimo, ruski dronovi „lancet" razvili su tehniku lova i uništavanja ukrajinskih bespilotnih letelica „baba Jaga", „leleka", „ajkula" i drugih.
Protivnik ruske dronove - kamikaze naziva „letećim monstrumima" i „tihim ubicama". I oni opravdavaju te epitete.
Više strateških tačaka ukrajinskih snaga u okolini Odese pogođeno je tokom noći u precizno koordinisanom napadu ruskih bespilotnih letelica nove generacije. Reč je o unapređenim dronovima tipa „Geraijum“, koji su, prema tvrdnjama ruskih vojnih izvora, delovali sinhronizovano i probili ukrajinske sisteme protivvazdušne i elektronske odbrane.
U Novorosijsku u Krasnodarskom kraju je proglašeno vanredno stanje nakon noćnog napada dronova ukrajinskih oružanih snaga, rekao je gradonačelnik grada Andrej Kravčenko.
Donald Tramp se poslednjih nedelju dana aktivno udvara Zelenskom. A njegova administracija vrši pritisak na Grčku da preusmeri u Ukrajinu američke PVO-sisteme Patriot koje je bila stavila na raspolaganje Saudijskoj Arabiji.
U napadu ukrajinskih snaga bespilotnim letelicama na Kursku oblast povređena je žena, objavio je vršilac dužnosti regionalnog guvernera Aleksandar Hinštajn na svom Telegram kanalu.
Evakuacija preostalih ukrajinskih vojnika iz Kurske oblasti nije moguća zbog njihove potpune razjedinjenosti i izolovanosti, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin tokom obraćanja na federalnom prosvetnom maratonu „Znanje. Prvi“ u Moskvi.
Dok NATO pojačava vojno prisustvo uz granice Rusije, Moskva i Pjongjang više ne kriju savez koji menja geopolitičku ravnotežu u svetu. Vojna saradnja, koja je mesecima bila obavijena tajnom, sada postaje deo zvanične politike Kremlja.
Premijerka Letonije Evika Silinja podnela je ostavku posle političke krize koju su pokrenuli incidenti sa ukrajinskim dronovima u letonskom vazdušnom prostoru i udar na skladište goriva kod Rezeknea.
Jermenija bi, ukoliko nastavi sadašnji spoljnopolitički kurs i ubrza približavanje Evropskoj uniji, mogla da se suoči sa posledicama sličnim onima koje su promenile Ukrajinu, poručio je ruski predsednik Vladimir Putin.
Uspešno lansiranje strateškog raketnog kompleksa „Sarmat“ predstavljalo je snažan signal Zapadu da Rusija nije oslabljena sukobom u Ukrajini i da nastavlja modernizaciju svog nuklearnog arsenala, piše kineski portal Sohu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin posetio je čuveni Moskovski institut za termotehniku i tom prilikom poslao nedvosmislenu poruku Zapadu da će Rusija nastaviti sa razvojem i modernizacijom svojih strateških nuklearnih snaga.
Državna duma Rusije usvojila je šokantan zakon koji predsedniku Vladimiru Putinu daje ovlašćenje da koristi oružane snage za oslobađanje ruskih državljana uhapšenih ili krivično gonjenih u inostranstvu.
Novi ruski raketni sistem "Sarmat", poznatiji na Zapadu kao "Satana 2", obezbedio je Moskvi tehnološku prednost od najmanje dve decenije u odnosu na SAD i NATO.
Ruske snage trenutno izvode masovan kombinovani napad na ciljeve širom Ukrajine, a prema navodima ukrajinskih izvora, u vazduhu je registrovano oko 210 bespilotnih letelica.
Akcije kompanija koje proizvode dronove su naglo pale, što može ukazivati na to da se mir približava Ukrajini, kaže ukrajinski politički strateg Andrej Zolotarev.
Pred očima sveta formira se nova podela uticaja između najvećih sila, dok Evropska unija sve češće ostaje van ključnih razgovora o bezbednosti, ekonomiji i budućnosti Ukrajine, piše Njuzvik.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Više strateških tačaka ukrajinskih snaga u okolini Odese pogođeno je tokom noći u precizno koordinisanom napadu ruskih bespilotnih letelica nove generacije. Reč je o unapređenim dronovima tipa „Geraijum“, koji su, prema tvrdnjama ruskih vojnih izvora, delovali sinhronizovano i probili ukrajinske sisteme protivvazdušne i elektronske odbrane.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je ko je tužilac koji je danas doneo sramnu odluku da goni nevinog čoveka i još jednom dokazao da je tužilaštvo oteto!
Blokaderska banda umislila je da ima pravo da deli pravdu, a najbolji dokaz za to je današnji haos ispred Pravnog fakulteta - za taj događaj su direktno odgovorni zlikovci blokaderi, ali oni za sve pokušavaju da okrive građane koji su bili blokirani.
Ministarstvo unutrašnjih poslova se oglasilo danas povodom incidenata ispred Pravnog fakulteta sa apelom na uzdržanost od organizovanja i učešća u neprijavljenim javnim okupljanima.
Kao pravi krvoloci, predstavnici blokadera stajali sa strane i nemo posmatrali kako blokaderi tuku ljude. Pogledajte ko je sve prisustvovao skandaloznom incidentu ispred Pravnog fakulteta.
Blokaderi koji su kod Pravnog fakulteta, nezakonito blokirali ulicu i time izazvali tešku nesreću, nasrnuli su na vozača i i njegovo vozilo marke "opel", pri čemu su polomili stakla na automobilu, a sada uklanjaju snimak sa društvenih mreža kako im se identitet ne bi znao.
Pokret za narod i državu u Nišu najoštrije osuđuje još jedan napad na svoje prostorije. Ovaj čin nije samo napad na jednu organizaciju, već i na vrednosti koje ona zastupa – državnost, zajedništvo i nacionalni identitet.
Novo istraživanje otkriva najjeftinije gradove za vikend! Severna Makedonija i Srbija su u vrhu liste, dok je jedna zemlja čak četiri puta skuplja od ostalih.
Vladimir iz Srbije, tvrdi da je u Severnoj Makedoniji dobio saobraćajnu kaznu u iznosu od 50 evra, za dva kilometara prekoračenja brzine. Kako navodi, svaki drugi automobil iz Srbije na granici je platio kaznu.
U nastavku akcije rasvetljavanja okolnosti pod kojima je nestao A.N. 12. maja 2026. godine, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pripadnici Uprave kriminalističke policije, Službe za suzbijanje kriminaliteta i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP RS uhapsili su i D.V, suprugu osumnjičenog S.V.
Istraga misterioznog nestanka A.N, koji je poslednji put viđen 12. maja u jednom restoranu na Senjaku, dobila je novi dramatičan obrt. Nakon što su ranije danas uhapšeni S.V. i M.S. zbog sumnje da su umešani u pokušaj teškog ubistva, policija je večeras stavila lisice i vlasniku lokala N.L. (50).
Američke vlasti ponudile su nagradu od čak 25.000 dolara za informacije koje bi mogle da dovedu do pronalaska tela Ane Marije Henao Knežović, Amerikanke poreklom iz Kolumbije, koja je nestala u Madridu pod misterioznim okolnostima.
Turska glumica Afra Saračoglu (28), koja je igrala u nekim od najpopularnijih tamošnjih serija, na neočekivan način je odlučila da se bavi filmom i televizijom.
Vin Dizel i deo originalne glumačke postave kultne franšize "Fast & Furious" okupili su se u Kanu kako bi obeležili 25 godina od početka jedne od najpopularnijih akcionih saga u istoriji filma.
Javnost nagađa šta se zapravo krije iza skandala u predsedničkom avionu, kada je Brižit Makron pred kamerama ošamarila svog supruga Emanuela Makrona. Nova knjiga o njima otkriva da je prva dama burno reagovala nakon što je ugledala poruku koju je Makron dobio od poznate glumice.
Ako telefon odjednom počne da radi sporo, mnogi pomišljaju da je vreme za novi. Međutim, u pitanju je uključena opcija za uštedu baterije. Ona može da ograniči performanse uređaja, pa telefon deluje znatno sporije nego inače.
Iako krastavac deluje kao biljka koja se jednostavno uzgaja, ukoliko dinja, krompir i aromatično bilje rastu u njegovoj blizini mogu značajno da usporе njegov razvoj i umanje prinos.
Drugo polufinale Pesme Evrovizije 2026. godine održava se večeras, a takmičare i gledaoce očekuju velike i neočekivane promene kada je glasanje u pitanju.
Večeras se održava drugo polufinale Evrovizije, a šou u Beču započeo je performansom voditeljskog para koji se nasceni pojavio u nesvakidašnjem izdanju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar