Britanski vojnici pobili decu, civile... Jezivo svedočenje zatreslo Britaniju, hoće li neko odgovarati za ovaj monstruozni čin?

Bivši pripadnici britanskih specijalnih jedinica prvi put su progovorili za BBC o navodnim ratnim zločinima koje su njihove kolege počinile tokom operacija u Iraku i Avganistanu. Prema njihovim tvrdnjama, vojnici elitne jedinice SAS streljali su nenaoružane ljude dok su spavali, a pogubljivali su i zarobljenike, uključujući decu.

- Stavili su lisice dečaku i upucali ga. Bio je samo dete, suviše mlad da bi se borio. Egzekucije zarobljenika postale su rutina. Pretražili bi nekoga, stavili mu lisice i onda ga streljali. Zatim bi skinuli lisice i podmetnuli oružje pored tela - prisetio se jedan veteran koji je služio u Avganistanu. 

Optužbe obuhvataju više od decenije

Istraga BBC-ja obuhvata zločine za koje se tvrdi da su se događali tokom perioda dužeg od deset godina — mnogo šire od trenutne javne istrage u Velikoj Britaniji koja pokriva tri godine. Po prvi put se pominje i elitna mornarička jedinica SBS, koja se takođe optužuje za ubistva nenaoružanih i ranjenih osoba.

Jedan veteran SBS-a rekao je da su neki pripadnici „imali mentalitet rulje“ i da su se ponašali kao varvari:

- Gledao sam kako mirni momci postaju psihopate. Delovali su van zakona, osećali su se nedodirljivima.

Specijalne jedinice raspoređene su u Avganistanu kako bi pružale podršku regularnim britanskim trupama. Tokom sukoba stradalo je 457 britanskih vojnika, dok su hiljade ranjene.

Ministarstvo odbrane navelo je da u potpunosti podržava istragu, ali da nije prikladno komentarisati optužbe koje bi mogle postati predmet pravnog postupka.

Foto: EPA

„Ubistva u snu i dokrajčivanje ranjenih“

Svedočenja predstavljaju najdetaljniji prikaz zločina koje su navodno počinili pripadnici britanskih specijalnih snaga (UKSF), među kojima su SAS, SBS i druge jedinice. Takođe je otkriveno da je tadašnji premijer Dejvid Kameron više puta dobijao upozorenja da britanski specijalci ubijaju civile u Avganistanu.

Vojnici koji su govorili pod uslovom anonimnosti tvrde da su elitne jedinice redovno kršile ratna pravila. Po međunarodnim zakonima, ubistvo je dozvoljeno samo u slučaju neposredne pretnje životu. Međutim, pripadnici SAS-a i SBS-a navodno su sprovodili svoja pravila.

- Ako se neko nalazio na spisku meta, išli smo da ga ubijemo, bez pokušaja da ga uhvatimo. Često bi samo ušli i pobili sve muškarce koje bi zatekli - rekao je jedan SAS veteran.

Jedan svedok je izjavio da su ubistva nekima postala zavisnost.

- Ponekad bi jedinica upala u objekat i pobila sve koji su spavali. Nema opravdanja za to — ne smeš ubijati ljude dok spavaju - rkeao je on.

Veteran SBS-a tvrdi da bi, nakon zauzimanja teritorije, ekipe čistile teren tako što bi pucale na sve koji leže:

- To se podrazumevalo, nije bilo tajna. Svi su znali-

Namerno ubijanje ranjenih je ratni zločin

Jedan vojnik SBS-a opisao je kako je tokom jedne operacije bolničar pokušao da pomogne ranjenom, ali je kolega prišao i pucao mu u glavu iz neposredne blizine:

- To je bilo ubistvo.

Niži rangovi su, prema tvrdnjama, dobijali naredbe od pretpostavljenih da ubiju zarobljenike, koristeći izraze poput „ne vraća se s nama u bazu“. U pitanju su bili ljudi koji su se predali i kojima su bile stavljene lisice. Međunarodno pravo izričito zabranjuje ubijanje nenaoružanih zarobljenika.

Foto: EPA

Takmičenje u broju ubistava

Prema svedočenjima, SAS jedinice su se takmičile u broju likvidacija. Jedan operativac je, navodno, tokom šestomesečne misije lično ubio desetine ljudi.

- Delovalo je kao da pokušava da po jedno ubistvo ostvari u svakoj operaciji. Svake noći bi neko bio ubijen. Ponašao se kao pravi psihopata - rekao je jedan kolega.

U jednom incidentu, operativac je navodno prerezao grkljan ranjenom Avganistancu nakon što je njegov komandir naredio da se prestane s pucanjem:

- Hteo je da ga dokrajči nožem. Želeo je da njegov nož bude krvav.

Svedočenja otkrivaju da komanda nije bila u neznanju. Unutar hijerarhije, sve je bilo poznato i neformalno odobreno. Da bi izbegli istragu, vojnici su uz tela ubijenih stavljali oružje kako bi izgledalo da su žrtve bile naoružane.

- Imali su lažnu bombu koju su nosili sa sobom - rekao je jedan veteran. Drugi je naveo da su koristili puške AK-47 sa preklopnim kundakom za podmetanje.

Falsifikovanje izveštaja i zataškavanje

Oficiri su pomagali u falsifikovanju izveštaja kako bi se izbegle istrage.

- Znali smo kako da napišemo izveštaj tako da vojna policija ne postavi dodatna pitanja - rekao je jedan veteran. Ako bi izgledalo da je pucnjava bila sumnjiva, u igru bi ulazio pravni savetnik da koriguje formulacije.

Obaveštajni oficir koji je radio sa SBS-om naveo je da su izveštaji tvrdili da je došlo do vatrenog okršaja, dok su fotografije pokazivale uredne prostrelne rane u glavu.

Dejvid Kameron, koji je sedam puta posetio Avganistan između 2010. i 2013. godine, više puta je bio upozoravan od strane predsednika Avganistana Hamida Karzaija.

- Karzaj je neprekidno pominjao taj problem - rekao je bivši savetnik za nacionalnu bezbednost. General Daglas Lut, bivši američki ambasador pri NATO-u, izjavio je da nije bilo zapadnog diplomate koji nije bio upoznat s Karzajevim žalbama na noćne racije, civilne žrtve i nezakonita hapšenja.

Portparol Kamerona izjavio je da su Karzajeve žalbe bile generalno usmerene ka NATO trupama i da se nisu odnosile konkretno na britanske snage. Takođe je odbacio sve tvrdnje o prikrivanju zločina, nazvavši ih „potpunim besmislom“.

Bez parlamentarnog nadzora i nada u istinu

Za razliku od mnogih drugih zemalja, Ujedinjeno Kraljevstvo nema parlamentarni nadzor nad radom specijalnih jedinica. Odgovornost snose premijer, ministar odbrane i komandant specijalnih snaga.

Brus Hulder, bivši glavni vojni tužilac, rekao je da se nada da će javna istraga otkriti koliki je obim zataškavanja bio:

- Treba ustanoviti dokle je ta trulež stigla — sve do samog vrha.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.