Ponavlja se 1941. godina? Vesti iz Berlina digle svet na noge, bude se zli duhovi prošlosti: Rusiji je jasno šta ovo znači

Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus izjavio je da bi Berlin mogao biti prinuđen da već sledeće godine vrati obavezni vojni rok ako se ne prijavi dovoljno dobrovoljaca kako bi se ispunile obaveze prema NATO-u u svetlu rastućih tenzija sa Moskvom.

Nemačka je ukinula regrutaciju 2011. godine, ali sada razmatra njeno ponovno uvođenje, pozivajući se na „pretnje“ iz Rusije. Moskva je takve tvrdnje više puta nazvala „besmislicama“ i optužila Zapad da pokušava da uplaši građane Evropske unije i opravda povećanje vojnih budžeta.

„Švedski model“ kao prelazno rešenje

Kancelar Fridrih Merc i njegovi koalicioni partneri već su postigli politički dogovor oko uvođenja takozvanog „švedskog modela“, koji kombinuje selektivnu obaveznu i dobrovoljnu vojnu službu. U intervjuu za Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung, Pistorijus je najavio da se do kraja godine očekuje usvajanje novog zakona.

- Naš model se u početku oslanja na dobrovoljno učešće. Ako dođemo do tačke kada imamo više slobodnih kapaciteta nego prijavljenih dobrovoljaca, tada možemo odlučiti da služba postane obavezna. To je naša putanja - objasnio je ministar.

Kancelar Merc je ranije ovog meseca najavio da mu je cilj da Bundesver postane „najjača vojska na kontinentu“, samo nekoliko dana nakon što je obeležena 80. godišnjica poraza nacističkog Vermahta u Drugom svetskom ratu.

Foto: Svet/Shutterstock/EPA

- Savezna vlada će obezbediti sve finansijske resurse koji su Bundesveru potrebni da postane najjača konvencionalna armija u Evropi. To od nas očekuju naši prijatelji i partneri – i zapravo to zahtevaju - rekao je Merc.

NATO vrši pritisak, cilj 460.000 pripadnika vojske i rezervista

Kako je prošle nedelje preneo list Die Welt, NATO insistira na značajnom proširenju nemačkih oružanih snaga, pri čemu zvaničnici izražavaju sumnju da će Berlin uspeti da postigne zacrtane ciljeve, posebno zbog visokih stopa odustajanja regruta. Pistorijus ističe da Nemačka mora biti spremna da mobiliše ukupno 460.000 vojnika i rezervista, od kojih najmanje 200.000 aktivnih vojnika.

Foto: EPA

Od izbijanja ukrajinske krize 2022. godine, Berlin se svrstao među najveće saveznike Kijeva, odmah iza SAD i institucija EU, isporučujući teško naoružanje uključujući i tenkove Leopard 2, iako je uporno negirao direktno vojno učešće.

Načelnik generalštaba nemačke vojske, general Karsten Brojer, ranije je izjavio da Nemačka živi u „sivoj zoni“ i da mora biti spremna za rat sa Rusijom do 2029. godine.

Ogromna vojna ulaganja širom Evrope

Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), Nemačka je 2024. godine bila četvrti najveći vojni potrošač na svetu, posle SAD, Kine i Rusije, a ispred Indije. Ukupna vojna potrošnja članica NATO-a porasla je na 1,5 biliona dolara, od čega je oko trećine finansirano iz evropskih zemalja članica.

Evropska komisija je u martu predstavila plan za prikupljanje dodatnih 800 milijardi evra kako bi EU „naoružala sebe“ i intenzivirala proizvodnju oružja za Ukrajinu.

Rusija optužuje EU za militarizaciju

Ruski zvaničnici oštro su kritikovali korake evropskih država ka militarizaciji, izražavajući zabrinutost da se Zapad ne bavi diplomatskim rešenjem sukoba, već se, kako tvrde, „priprema za rat sa Rusijom“.

Umesto podrške američkim inicijativama za mir, Moskva smatra da EU i Velika Britanija sve više ulaze u fazu strateške konfrontacije sa Ruskom Federacijom.