Veleobrt: Situacija se okrenula u korist Putina - obaveštajci SAD došli do jezivog saznanja, mediji otkrili sve

Iako se ruska vojska sporo kreće duž linije fronta i trpi ogromne gubitke, predsednik Rusije Vladimir Putin i dalje je čvrsto uveren u pobedu nad Ukrajinom, navodi se u novom izveštaju Američke odbrambene obaveštajne agencije (DIA), pripremljenom za Kongres SAD i datiranom na 11. maj 2025.

Prema dokumentu, Kremlj i dalje sprovodi strategiju iscrpljivanja, čiji je cilj slabljenje ukrajinskog otpora, demoralisanje stanovništva i čekanje da oslabi podrška Zapada Kijevu. Iako se rat odugovlači, ruski vojni vrh smatra da je trenutni tempo operacija prihvatljiv.

„Putin je gotovo sigurno i dalje posvećen pobedi u Ukrajini. Njegovi ciljevi uglavnom ostaju isti od početka rata — neutralnost Ukrajine i dalje teritorijalno razbijanje ukrajinske države. Ukoliko ne dođe do dogovorenog mira ili dodatne zapadne pomoći, stanje na frontu će se verovatno postepeno okretati u korist Rusije tokom 2025. godine — uprkos velikim gubicima u ljudstvu i tehnici“, navodi se u izveštaju.

Katastrofalni gubici, ali napredovanje se nastavlja

Prema podacima američke obaveštajne službe, od početka rata Rusija je izgubila više od 700.000 vojnika, od čega je najmanje 170.000 poginulo. Uništeno je više od 10.000 jedinica vojne tehnike, uključujući 3.000 tenkova, kao i oko 250 aviona i helikoptera.

Uprkos tome, ruske snage nastavljaju sporo, ali postojano napredovanje na istoku Ukrajine, a u operacijama učestvuju i hiljade stranih boraca. Konkretno, u Kurskoj oblasti raspoređeno je više od 10.000 severnokorejskih vojnika, što Moskva koristi za dodatni pritisak na ukrajinske odbrambene linije.

Udarci na ključnu infrastrukturu

Rusija sve češće koristi dronove-kamikaze i rakete velikog dometa za udare na ključnu infrastrukturu Ukrajine, sa ciljem da oslabi volju naroda za otporom. Obaveštajni podaci ukazuju da Putin i dalje planira da Ukrajini nametne neutralni status, ograniči njen vojni potencijal i dalje je teritorijalno podeli.

„Iako bi Putin i njegovi komandanti verovatno želeli brže uspehe, trenutni ritam i cena napredovanja im odgovaraju. Moskva računa da može da iscrpi ukrajinske resurse i moral, i da nadživi zapadnu podršku Kijevu“, navodi se u dokumentu DIA.

Spor napredak u pregovorima

U maju 2025. godine, Rusija i Ukrajina obnovile su mirovne pregovore u Istanbulu, što je dovelo do najveće razmene zarobljenika od početka sukoba. U okviru dogovora, obe strane su u roku od tri dana oslobodile po 1.000 ljudi, uključujući vojnike i civile. Taj gest izazvao je nadu da bi diplomatski proces mogao biti oživljen, iako su ruski napadi na ukrajinske gradove istovremeno nastavljeni, uključujući masovni vazdušni napad na Kijev koji je prouzrokovao brojne povrede i veliku materijalnu štetu.

Međutim, suštinske razlike između dve strane i dalje ostaju duboke. Moskva insistira da Ukrajina prizna aneksiju Krima i rusku kontrolu nad delovima pet istočnih oblasti, što Kijev oštro odbacuje. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužuje Moskvu za odugovlačenje i pokušaj kupovine vremena, dok ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov najavljuje predstavljanje nacrta mirovnog sporazuma nakon što se završi razmena zarobljenika.

Uprkos pokušajima američkog predsednika Donalda Trampa da posreduje i njegovom optimizmu u vezi sa mogućim dogovorom, konkretni rezultati do sada nisu postignuti.