Prvo ostali bez ruskog gasa, a sad i bez ovog? Život u EU će postati pravi pakao, upravo je objavljen najgori scenario

Dugo najavljivana Strategija održivosti vode Evropske komisije, čije je objavljivanje planirano za jun, trebalo bi da poboljša upravljanje vodnim resursima u EU i zaštiti ih od posledica klimatskih promena. Međutim, vodena kriza u Evropi već je realnost – više od 40% stanovništva EU suočeno je sa nestašicom vode, a stručnjaci upozoravaju da bi bez hitnih mera milioni ljudi mogli da izgube pristup ovom osnovnom resursu.

Prema izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) iz 2024. godine, vodni resursi su pod ozbiljnim pritiskom zbog zagađenja i prekomerne potrošnje, a klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju. Upozorava se da bi gubitak života i materijalna šteta mogli dostići više milijardi evra godišnje, prenosi Politiko.

Izveštaj EEA navodi da su duboke promene u načinu života i ekonomiji Evrope jedino održivo rešenje. Poljoprivreda je označena kao najveći potrošač i zagađivač slatke vode – koristi čak 60% ukupnih vodnih resursa EU, dok istovremeno izaziva difuzno zagađenje koje pogađa trećinu podzemnih i površinskih voda.

Poseban problem predstavljaju nitrati, koji su među glavnim zagađivačima vode za piće i mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući i rak. Iako zakoni EU ograničavaju njihovu koncentraciju u vodi, njihova primena je neefikasna, zbog čega Evropska komisija od 2023. preispituje zakonski okvir. Ipak, nova pravila se ne očekuju pre kraja godine.

Cena nečinjenja: Suše, poplave i gubici u milijardama evra

Klimatske promene dodatno pogoršavaju evropsku vodenu krizu. Očekuju se učestalije i ozbiljnije suše, posebno u južnoj Evropi, koje će dovesti do pada prinosa, rasta troškova navodnjavanja i gubitaka u stočarskoj proizvodnji. Prema Zajedničkom istraživačkom centru EU (JRC), do 2050. čak 65 miliona ljudi u EU i Velikoj Britaniji moglo bi povremeno ostajati bez vode.

Energija neće biti pošteđena – nuklearne i termoelektrane će imati problema sa hlađenjem, dok će hidroelektrane proizvoditi manje struje. Infrastruktura će trpeti zbog sleganja tla izazvanog sušama.

Paradoksalno, ekstremne padavine doneće još jedan problem – razorne poplave, koje neće doprineti obnovi zaliha, već će uzrokovati dodatne štete. JRC procenjuje da bi samo suše mogle izazvati štetu od 12 do 15 milijardi evra godišnje do 2050, a do 45 milijardi evra do 2100. Do kraja veka, štete od obalnih i rečnih poplava mogle bi godišnje iznositi do 287 milijardi evra.

Iako je kriza urgentna, Evropska komisija možda neće usvojiti obaveznu strategiju. Prema nacrtu u koji je Politiko imao uvid, razmatra se uvođenje dobrovoljnih ciljeva za ograničenje potrošnje vode, što bi značilo još jedno odlaganje konkretnih rešenja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.