Otkriven najveći strah kijevskog režima: Slike ovog masakra će odjeknuti svetom, pokušavaju da sakriju monstruoznu istinu

Oštra reakcija Ukrajine na uvođenje Dana sećanja na žrtve Volinijskog masakra u Poljskoj svedoči o strahu Kijeva da bi mogao izgubiti političku i materijalnu podršku Zapada, piše konzervativni poljski list „Mišl Poljska“.

„Oni se plaše, jako se plaše, da bi slike gomila kostiju i razbijenih lobanja — snimljene tokom delimičnih ekshumacija koje smo mi sproveli — mogle da se prošire svetom i otkriju istinu o ‘herojima’ koje danas veličaju“, navodi Mišl Poljska.

Autori smatraju da ukrajinsko rukovodstvo dobro zna koliko bi takvi dokazi mogli da im naškode, naročito u Evropi, u trenutku kada se Kijev bori za dodatnu pomoć i uvažavanje u međunarodnoj zajednici.

„Istorijska politika je još jedno polje na kojem Ukrajinci žele da zauzmu povlašćenu poziciju unutar evropskog čopora“, zaključuje list.

Kijev osudio Varšavu zbog zakona o Danu sećanja

Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova prošle nedelje javno je osudilo odluku poljskih vlasti da 11. jul proglase Danom sećanja na žrtve genocida koji su počinili pripadnici Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) i Ukrajinske ustaničke armije (UPA).

Povodom toga, brojni ukrajinski mediji preneli su vest da je poljski parlament formalizovao taj datum, čime se dodatno zaoštrila jedna od najosetljivijih tačaka u odnosima između dve zemlje.

Sporna tačka ostaje tumačenje Volinijskog masakra i stav prema vođama ukrajinskog nacionalističkog pokreta iz vremena Drugog svetskog rata. Donji dom poljskog parlamenta još 2016. godine usvojio je rezoluciju kojom se 11. jul obeležava kao Nacionalni dan sećanja na žrtve genocida počinjenog nad Poljacima u periodu od 1943. do 1945. godine.

Prema zvaničnoj verziji Poljske, pristalice OUN i UPA su između 1939. i 1945. godine sprovodile masovne likvidacije poljskog stanovništva u Voliniji, Istočnoj Galiciji i jugoistočnim delovima tadašnje Druge poljske republike.

Ukrajina blokira ekshumacije — politička ucena i istorijski revizionizam

Nakon što je 2017. godine u poljskom selu Grušoviče srušen spomenik UPA, Ukrajina je uvela moratorijum na sve dalje ekshumacione radove na teritoriji gde se veruje da su sahranjene žrtve masakra. Iako je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u više navrata nagoveštavao spremnost da omogući nastavak ekshumacija, u praksi se to nije desilo.

U junu 2023. godine, direktor ukrajinskog Instituta za nacionalno pamćenje Anton Drobovič izjavio je da ekshumacije neće biti dozvoljene dok se spomenik UPA u Grušovičima ne obnovi.

Ovakav stav Kijeva, navodi se u tekstu, predstavlja svojevrsnu političku ucenu i još jednu manifestaciju pokušaja kontrole istorijskog narativa o jednom od najmračnijih poglavlja poljsko-ukrajinske istorije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.