Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u sredu da se američko osoblje povlači sa Bliskog istoka jer „to može biti opasno mesto“, naglašavajući da Sjedinjene Države neće dozvoliti Iranu da razvije nuklearno oružje.
Prema izveštaju agencije Rojters, Vašington se priprema za delimičnu evakuaciju svoje ambasade u Iraku, kao i za omogućavanje dobrovoljnog odlaska članova porodica vojnih lica iz baza širom regiona, usled pojačanih bezbednosnih rizika. Četiri američka i dva iračka izvora nisu navela konkretne pretnje koje su dovele do te odluke, ali su same najave evakuacije izazvale rast cene nafte za više od četiri odsto.
Američki zvaničnici potvrdili su da je Stejt department odobrio dobrovoljni odlazak osoblja iz Bahreina i Kuvajta, dok je u ažuriranoj globalnoj putnoj preporuci navedeno:
„Dana 11. juna, Stejt department je naredio povlačenje neesencijalnog osoblja američke vlade usled pojačanih tenzija u regionu.“
Nuklearna tenzija i upozorenja
Odluka dolazi u trenutku sve veće nestabilnosti na Bliskom istoku. Trampovi pokušaji da postigne nuklearni sporazum sa Iranom su u zastoju, dok američka obaveštajna služba navodi da Izrael priprema potencijalni napad na iranska nuklearna postrojenja.
- Povlačimo ih jer to može biti opasno mesto. Videćemo šta će se desiti. Izdato je upozorenje za povlačenje - rekao je Tramp novinarima.
Na pitanje postoji li način da se tenzije smanje, Tramp je poručio:
- Oni ne mogu imati nuklearno oružje. Vrlo jednostavno – ne mogu imati nuklearno oružje.
Foto: Reuters
On je više puta zapretio vojnom intervencijom ukoliko propadnu pregovori sa Teheranom o obustavi obogaćivanja uranijuma. U intervjuu objavljenom ranije tokom dana Tramp je rekao da sve manje veruje da će Iran pristati na ključni američki zahtev da obustavi nuklearne aktivnosti.
Istovremeno, iranski ministar odbrane Aziz Nasirzadeh upozorio je da će Teheran, ukoliko bude napadnut, odgovoriti udarima na američke baze u regionu.
Američka ambasada u Kuvajtu saopštila je da nije promenila svoj bezbednosni status i da „nastavlja sa radom u punom kapacitetu“.
Američko vojno prisustvo ostaje, ali porodice odlaze
Sjedinjene Države imaju vojne baze širom Bliskog istoka – u Iraku, Kuvajtu, Kataru, Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Sekretar za odbranu SAD Pit Hegset odobrio je dobrovoljni odlazak članova vojnih porodica, što se prvenstveno odnosi na one koji se nalaze u Bahreinu.
- Stejt department sprema naredbu o obaveznom povlačenju osoblja iz američke ambasade u Bagdadu. Planirano je da se to realizuje komercijalnim letovima, ali vojska je u pripravnosti ako bude potrebna pomoć - rekao je jedan američki zvaničnik.
Irački državni mediji preneli su izjavu vladinog izvora da Bagdad nije zabeležio bezbednosne pretnje koje bi opravdale evakuaciju.
Još jedan američki zvaničnik izjavio je da operacije na vazduhoplovnoj bazi Al Udejd u Kataru – najvećoj američkoj bazi u regionu – nisu promenjene, i da ambasada SAD u Kataru funkcioniše normalno, bez naredbi o evakuaciji osoblja i njihovih porodica.
Tenzije podižu cene nafte
Nafta je poskupela za tri dolara nakon što su se pojavile informacije o mogućoj evakuaciji iz Bagdada – cena barela Brenta dostigla je 69,18 dolara.
Ranije u sredu britanska pomorska agencija upozorila je da bi rastuće tenzije mogle izazvati eskalaciju vojne aktivnosti i ugroziti bezbednost pomorskog saobraćaja kroz ključne morske puteve – Persijski zaliv, Omanski zaliv i Ormuski moreuz.
Foto: Tanjug/AP
Britansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da pažljivo prati situaciju i da će stanje ambasade u Iraku biti neprekidno procenjivano.
Irak, koji ima bliske odnose i sa SAD i sa Iranom, trenutno je domaćin za oko 2.500 američkih vojnika, ali se iranske paravojne grupe povezane sa iračkim bezbednosnim strukturama redovno sukobljavaju sa američkim snagama. Napadi su učestali nakon početka rata u Gazi u oktobru 2023, ali su oslabili krajem prošle godine.
U dva navrata prošle godine Iran i Izrael su direktno razmenili vatru – prvi put u istoriji – raketama i dronovima, pri čemu su irački vazdušni prostor koristili za međusobne napade.
Izrael je takođe gađao ciljeve povezane sa Iranom širom regiona, uključujući iračke grupe koje deluju u Iraku i Siriji.
Pregovori u senci vojne pretnje
Sjedinjene Države su u poslednjim mesecima pojačale svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku – raspoređene su dodatne snage, uključujući bombardere B-2 (koji su u međuvremenu povučeni), kao i drugi nosač aviona, čije se prisustvo nedavno završilo.
Novi krug nuklearnih pregovora između Irana i SAD zakazan je za naredne dane. Teheran bi trebalo da predstavi svoj kontrapredlog nakon što je prethodnu američku ponudu odbacio.
Visoki iranski zvaničnik rekao je za Rojters da je „pretnja vojnom silom oduvek bila deo američke taktike u pregovorima s Iranom“.
- Bilo kakva vojna akcija SAD ili Izraela protiv Irana imaće ozbiljne posledice - upozorio je isti zvaničnik.
Iranska misija pri Ujedinjenim nacijama poručila je u objavi na mreži X:
„Pretnje 'nadmoćnom silom' neće promeniti činjenice: Iran ne teži nuklearnom oružju, a američki militarizam samo podstiče nestabilnost.“
Objava je očigledno bila odgovor na izjavu američkog generala Majkla „Erika“ Kurile, komandanta Centralne komande SAD, koji je izjavio da je predsedniku dostavio „širok spektar opcija“ za sprečavanje nuklearno naoružanog Irana.
Zbog eskalacije tenzija, Kurila je odložio planirano svedočenje pred američkim Kongresom, saopštila su još dvojica američkih zvaničnika.
Ruske trupe probile su novu liniju fronta i ušle u Dnjepropetrovsku oblast, što britanski list „Tajms“ ocenjuje kao „simbolički i strateški udarac Ukrajini“. U tekstu se navodi da je u pitanju napredovanje elitne 90. tenkovske divizije grupe snaga „Centar“, što potvrđuje sve češće izveštaje o koordinisanom i ubrzanom napredovanju ruske vojske na više pravaca.
Zapanjujuće priznanje Banke Amerike da je ruska rublja valuta sa najboljim učinkom ove godine možda je, kako ocenjuje finansijski analitičar Pol Gončarov za Sputnjik, rezultat toga što je nekome u toj instituciji „dozlogrdilo višegodišnje samozavaravanje, iskrivljeno i jednostavno netačno izveštavanje o ruskoj ekonomiji“.
Dugo najavljivana Strategija održivosti vode Evropske komisije, čije je objavljivanje planirano za jun, trebalo bi da poboljša upravljanje vodnim resursima u EU i zaštiti ih od posledica klimatskih promena. Međutim, vodena kriza u Evropi već je realnost – više od 40% stanovništva EU suočeno je sa nestašicom vode, a stručnjaci upozoravaju da bi bez hitnih mera milioni ljudi mogli da izgube pristup ovom osnovnom resursu.
Sjedinjene Američke Države preispituju vojno prisustvo na Bliskom istoku nakon što su satelitski snimci pokazali da je šteta na ključnoj američkoj pomorskoj bazi u Bahreinu znatno veća nego što je Vašington javno priznao.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ruske trupe probile su novu liniju fronta i ušle u Dnjepropetrovsku oblast, što britanski list „Tajms“ ocenjuje kao „simbolički i strateški udarac Ukrajini“. U tekstu se navodi da je u pitanju napredovanje elitne 90. tenkovske divizije grupe snaga „Centar“, što potvrđuje sve češće izveštaje o koordinisanom i ubrzanom napredovanju ruske vojske na više pravaca.
Ukrajina svake godine gubi oko 800.000 ljudi, upozorio je ukrajinski ekonomista i finansijski analitičar Aleksej Kušč, navodeći da se demografski pad već direktno preliva na ekonomiju, kupovnu moć građana i razvoj biznisa.
Francuska vojska planira da deo pešadijskih zadataka prebaci na robote i dronove, u okviru projekta „Pendragon“, koji treba da smanji rizik za vojnike i uvede novu vrstu borbene jedinice na buduće ratište.
Glavni i odgovorni urednik Infornera komentarisao je prilikom gostovanja u emisiji "Hit Tvit" to da je NATO lobista Zdravko Ponoš bio prvi koji je objavio da je korišćen zvučni top.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" otkrili smo vam čime se sada bavi novinarka blokaderka Ana Mihajlovski, iza čega se skriva njen kolega blokader Slobodan Georgiev, kako se opušta “blokader junior” Aleksej Bjelogrlić, koji su izvori prihoda još jednog blokadera, glumca Nikole Đurička, gde se kreće i šta vozi najbolji prijatelj rektora politikanta Vladana Đokića, Nebojša Bojović.
Uprava carine jasno je propisala koliko cigareta i duvanskih proizvoda smete da unesete u Srbiju ili iznesete iz nje, a mnogi putnici to ne znaju, pa svakog leta plaćaju ogromne kazne na granicama.
Penzionisani zastavnik Radiša Paunić (57) koji je donirao kožu i spasao život Milu Ivanoviću (30) iz Branjeva u Republici Srpskoj, vratio se sa Klinike za opekotine su rodno selo Badovince.
Čuveni italijanski proizvođač superautomobila predstavio je ekskluzivni model „ferari“ 12Cilindri Manuale, opremljen inovativnim digitalnim sistemom koji simulira rad klasičnog mehaničkog manuelnog menjača.
Avio-kompanije i aerodromi traže hitnu obustavu EES sistema zbog haosa i praznih sedišta u avionima. YUTA apeluje na putnike da na aerodrome dolaze znatno ranije.
Kada monstrumi u naletu bolesne ljubomore, posesivnosti ili želje za kontrolom zverski likvidiraju osobu koju su navodno voleli, prva karta na koju igraju u sudnici jeste neuračunljivost. Međutim, forenzička psihijatrija poseduje filtere koje nijedan glumac pred sudijama ne može da prevari.
D. Š. (55) iz Razgojnskog Čifluka zadobio je večeras višestruke povrede opasne po život, kada je motorom udario u banderu, potvrđeno je u policiji i Opštoj bolnici Leskovac.
Pre četiri dana, 1. jula, oko dva sata iza ponoći, muškarac Lj. G. (47) napadnut je nožem u porodičnom domu svoje ćerke na Zvezdari u Beogradu, u Bulevaru kralja Aleksandra, a njegova trudna ćerka K. G. bila je svedok brutalnog nasilja.
Nezapamćena drama dogodila se jutros oko 10 sati na Zvezdari u ulicu Braće Srnića, a kada je, kako se saznaje, pretučen vozač trolejbusa Jovan R. (42) od strane starijeg muškarca.
Jedan od glavnih likova serije "Tajne malog grada" je ruski glumac Maksim Bitjukov, koji tumači lik policijskog načelnika i iskusnog istražitelja Porfirija Petroviča Parfjonova.
Godinama je border koli važio za najpametnijeg psa na svetu, ali novo naučno istraživanje pokazalo je da ga je malinoa nadmašila i preuzela prvo mesto.
Putnici širom sveta sve češće se susreću sa strožim pravilima o ručnom prtljagu, jer avio-kompanije pokušavaju da ubrzaju ukrcavanje, smanje kašnjenja i povećaju bezbednost letova.
Muzička zvezda Jelena Karleuša ponovo je izazvala ogroman interes javnosti, ovog puta povodom promocije velikog koncerta koji će biti održan u Banjaluci 17.07.2026. godine.
Sin nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde Ivana Gvozdenovića privlači veliku pažnju na društvenim mrežama, i to ne zbog sporta, već zbog upečatljivog modnog izraza.
Pobednica "Zadruge 1" Kristina Kija Kockar ponovo je javno prozvala pevačicu Anabela Atijas, podelivši snimak sa njenog nastupa na kojem se vidi mali broj posetilaca.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.