Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u sredu da se američko osoblje povlači sa Bliskog istoka jer „to može biti opasno mesto“, naglašavajući da Sjedinjene Države neće dozvoliti Iranu da razvije nuklearno oružje.
Prema izveštaju agencije Rojters, Vašington se priprema za delimičnu evakuaciju svoje ambasade u Iraku, kao i za omogućavanje dobrovoljnog odlaska članova porodica vojnih lica iz baza širom regiona, usled pojačanih bezbednosnih rizika. Četiri američka i dva iračka izvora nisu navela konkretne pretnje koje su dovele do te odluke, ali su same najave evakuacije izazvale rast cene nafte za više od četiri odsto.
Američki zvaničnici potvrdili su da je Stejt department odobrio dobrovoljni odlazak osoblja iz Bahreina i Kuvajta, dok je u ažuriranoj globalnoj putnoj preporuci navedeno:
„Dana 11. juna, Stejt department je naredio povlačenje neesencijalnog osoblja američke vlade usled pojačanih tenzija u regionu.“
Nuklearna tenzija i upozorenja
Odluka dolazi u trenutku sve veće nestabilnosti na Bliskom istoku. Trampovi pokušaji da postigne nuklearni sporazum sa Iranom su u zastoju, dok američka obaveštajna služba navodi da Izrael priprema potencijalni napad na iranska nuklearna postrojenja.
- Povlačimo ih jer to može biti opasno mesto. Videćemo šta će se desiti. Izdato je upozorenje za povlačenje - rekao je Tramp novinarima.
Na pitanje postoji li način da se tenzije smanje, Tramp je poručio:
- Oni ne mogu imati nuklearno oružje. Vrlo jednostavno – ne mogu imati nuklearno oružje.
Foto: Reuters
On je više puta zapretio vojnom intervencijom ukoliko propadnu pregovori sa Teheranom o obustavi obogaćivanja uranijuma. U intervjuu objavljenom ranije tokom dana Tramp je rekao da sve manje veruje da će Iran pristati na ključni američki zahtev da obustavi nuklearne aktivnosti.
Istovremeno, iranski ministar odbrane Aziz Nasirzadeh upozorio je da će Teheran, ukoliko bude napadnut, odgovoriti udarima na američke baze u regionu.
Američka ambasada u Kuvajtu saopštila je da nije promenila svoj bezbednosni status i da „nastavlja sa radom u punom kapacitetu“.
Američko vojno prisustvo ostaje, ali porodice odlaze
Sjedinjene Države imaju vojne baze širom Bliskog istoka – u Iraku, Kuvajtu, Kataru, Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Sekretar za odbranu SAD Pit Hegset odobrio je dobrovoljni odlazak članova vojnih porodica, što se prvenstveno odnosi na one koji se nalaze u Bahreinu.
- Stejt department sprema naredbu o obaveznom povlačenju osoblja iz američke ambasade u Bagdadu. Planirano je da se to realizuje komercijalnim letovima, ali vojska je u pripravnosti ako bude potrebna pomoć - rekao je jedan američki zvaničnik.
Irački državni mediji preneli su izjavu vladinog izvora da Bagdad nije zabeležio bezbednosne pretnje koje bi opravdale evakuaciju.
Još jedan američki zvaničnik izjavio je da operacije na vazduhoplovnoj bazi Al Udejd u Kataru – najvećoj američkoj bazi u regionu – nisu promenjene, i da ambasada SAD u Kataru funkcioniše normalno, bez naredbi o evakuaciji osoblja i njihovih porodica.
Tenzije podižu cene nafte
Nafta je poskupela za tri dolara nakon što su se pojavile informacije o mogućoj evakuaciji iz Bagdada – cena barela Brenta dostigla je 69,18 dolara.
Ranije u sredu britanska pomorska agencija upozorila je da bi rastuće tenzije mogle izazvati eskalaciju vojne aktivnosti i ugroziti bezbednost pomorskog saobraćaja kroz ključne morske puteve – Persijski zaliv, Omanski zaliv i Ormuski moreuz.
Foto: Tanjug/AP
Britansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da pažljivo prati situaciju i da će stanje ambasade u Iraku biti neprekidno procenjivano.
Irak, koji ima bliske odnose i sa SAD i sa Iranom, trenutno je domaćin za oko 2.500 američkih vojnika, ali se iranske paravojne grupe povezane sa iračkim bezbednosnim strukturama redovno sukobljavaju sa američkim snagama. Napadi su učestali nakon početka rata u Gazi u oktobru 2023, ali su oslabili krajem prošle godine.
U dva navrata prošle godine Iran i Izrael su direktno razmenili vatru – prvi put u istoriji – raketama i dronovima, pri čemu su irački vazdušni prostor koristili za međusobne napade.
Izrael je takođe gađao ciljeve povezane sa Iranom širom regiona, uključujući iračke grupe koje deluju u Iraku i Siriji.
Pregovori u senci vojne pretnje
Sjedinjene Države su u poslednjim mesecima pojačale svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku – raspoređene su dodatne snage, uključujući bombardere B-2 (koji su u međuvremenu povučeni), kao i drugi nosač aviona, čije se prisustvo nedavno završilo.
Novi krug nuklearnih pregovora između Irana i SAD zakazan je za naredne dane. Teheran bi trebalo da predstavi svoj kontrapredlog nakon što je prethodnu američku ponudu odbacio.
Visoki iranski zvaničnik rekao je za Rojters da je „pretnja vojnom silom oduvek bila deo američke taktike u pregovorima s Iranom“.
- Bilo kakva vojna akcija SAD ili Izraela protiv Irana imaće ozbiljne posledice - upozorio je isti zvaničnik.
Iranska misija pri Ujedinjenim nacijama poručila je u objavi na mreži X:
„Pretnje 'nadmoćnom silom' neće promeniti činjenice: Iran ne teži nuklearnom oružju, a američki militarizam samo podstiče nestabilnost.“
Objava je očigledno bila odgovor na izjavu američkog generala Majkla „Erika“ Kurile, komandanta Centralne komande SAD, koji je izjavio da je predsedniku dostavio „širok spektar opcija“ za sprečavanje nuklearno naoružanog Irana.
Zbog eskalacije tenzija, Kurila je odložio planirano svedočenje pred američkim Kongresom, saopštila su još dvojica američkih zvaničnika.
Ruske trupe probile su novu liniju fronta i ušle u Dnjepropetrovsku oblast, što britanski list „Tajms“ ocenjuje kao „simbolički i strateški udarac Ukrajini“. U tekstu se navodi da je u pitanju napredovanje elitne 90. tenkovske divizije grupe snaga „Centar“, što potvrđuje sve češće izveštaje o koordinisanom i ubrzanom napredovanju ruske vojske na više pravaca.
Zapanjujuće priznanje Banke Amerike da je ruska rublja valuta sa najboljim učinkom ove godine možda je, kako ocenjuje finansijski analitičar Pol Gončarov za Sputnjik, rezultat toga što je nekome u toj instituciji „dozlogrdilo višegodišnje samozavaravanje, iskrivljeno i jednostavno netačno izveštavanje o ruskoj ekonomiji“.
Dugo najavljivana Strategija održivosti vode Evropske komisije, čije je objavljivanje planirano za jun, trebalo bi da poboljša upravljanje vodnim resursima u EU i zaštiti ih od posledica klimatskih promena. Međutim, vodena kriza u Evropi već je realnost – više od 40% stanovništva EU suočeno je sa nestašicom vode, a stručnjaci upozoravaju da bi bez hitnih mera milioni ljudi mogli da izgube pristup ovom osnovnom resursu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ruske trupe probile su novu liniju fronta i ušle u Dnjepropetrovsku oblast, što britanski list „Tajms“ ocenjuje kao „simbolički i strateški udarac Ukrajini“. U tekstu se navodi da je u pitanju napredovanje elitne 90. tenkovske divizije grupe snaga „Centar“, što potvrđuje sve češće izveštaje o koordinisanom i ubrzanom napredovanju ruske vojske na više pravaca.
Pojavio se još jedan šokantan snimak incidenta sa blokaderskog skupa u Valjevu, na kojem se jasno vidi kako blokaderka Dijana Hrka drži motku u ruci, preti, udara, a zatim juri aktivistkinju Srpske napredne stranke (SNS) Nedu Perić.
Vlada Srbije razrešila je profesore Nebojšu Bojovića sa mesta predsednika, a Vladana Đokića sa mesta člana Upravnog odbora Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije.
Pre nekoliko godina iz Hrvatske su stizale poruke podsmeha na račun Vojske Srbije, a danas se iz Zagreba mogu čuti sve zabrinutiji tonovi zbog ubrzanog jačanja srpskih odbrambenih kapaciteta.
Nasilje, blokade, zloupotreba Beogradskog univerziteta u političke svrhe, koje su izvodili lažna Studentska lista, političar-rektor Đokić, prorektor Bojović, dekan Sinani i mnogi drugi dekani blokaderi tokom 2025. godine, su doveli do toga da u najnovijem rangiranju na Šangajskoj listi univerziteta (ARWU-The Academic Ranking of World Universities), za 2026. godinu, Beogradski univerzitet padne za 100 mesta i da sada bude u grupi univerziteta od 501. do 600. mesta.
Aktivisti Srpske napredne stranke (SNS) širom Beograda pokrenuli su niz akcija usmerenih na uređenje javnih prostora, ali i razgovore sa građanima, slušajući njihove probleme i zajedno sa njima radeći na pronalaženju rešenja.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" pokazali smo vam kakvu to kampanju vodi političar u pokušaju Miki Aleksić, šta ovih dana radi profesor blokader Milo Lompar, koje propise krši samozvani ekolog Aleksandar Jovanović Čuta, čime se bavi potrčko Dragana Đilasa, Borko Stefanović…
Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava građane na internet prevare, a žrtva može biti svako ko koristi telefon, računar, društvene mreže ili elektronsko bankarstvo.
U saobraćajnoj nezgodi koja se danas dogodila u Bugarskoj, na auto-putu u smeru ka Sofiji kod isključenja za Panagjurište, učestvovao je dvospratni autobus koji je prevozio čak 84 putnika, državljana Srbije. Iz Ambasade Republike Srbije u Sofiji zvanično je saopšteno da u ovoj dramatičnoj nesreći nema povređenih.
Vuk Vučinić (35), koji je tokom protekle noći pronađen sa teškim ubodnim ranama u jednoj garaži na Novom Beogradu, progovorio je po prijemu u bolnicu i otkrio svoju verziju krvavog napada.
Nakon vesti da se autobus pun srpskih turista prevrnuo u Bugarskoj, na oko 150 kilometara od Sofije, pojavile su se i prve nezvanične informacije o stanju putnika u ovoj teškoj saobraćajnoj nesreći.
Fudbaleri Partizana u prvom meču plej-ofa za Ligu Konferencija gostuju Hetafeu, ali je već sada jasno da će Špance u Humskoj sačekati paklena atmosfera.
Stručnjaci za sajber bezbednost upozorili su korisnike Android uređaja na aplikacije koje mogu pratiti njihovo ponašanje i prikupljati lične podatke. Istraživanje je pokazalo je da Android aplikacije traže brojne dozvole, a Xiaomi Home čak 91.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.