Da li je ovo objava rata? Haos u Moskvi, jeziva objava NATO lidera izazvala paniku

Na Varšavskom forumu bezbednosti, poljski premijer Donald Tusk izneo je stav koji je uzdrmao ne samo domaću, već i evropsku javnost.

Njegov govor jasno je pokazao da Poljska sebe vidi kao deo istog fronta sa Ukrajinom, iako gotovo polovina građana o tome misli potpuno drugačije.

- Sviđalo se to nekome ili ne, ovaj sukob je i naš sukob - rekao je Tusk, upozorivši da bi poraz Ukrajine imao posledice „za generacije, ne samo u Poljskoj, već i u celom svetu“.

Premijer je pozvao Zapad na jedinstvo, „volju i maštu“ kako bi se obezbedila pobeda Kijeva, poručivši da „čitava transatlantska zajednica mora bolno i duboko da shvati da rat već traje“. Rat je nazvao „čudnim i novog tipa“, istakavši da Poljska u njega nije ušla odlukom većine građana, ali je bila među prvima koje su slale oružje i dobrovoljce ka frontu.

Kritike: „Stavlja na kocku sudbinu zemlje“

Analitičar Jan Engelgard u listu Myśl Polska upozorio je da Tusk „stavlja na kocku sudbinu svoje zemlje i nacije“ i da bez dijaloga sa Moskvom sukob nikada neće biti okončan.

On smatra da se iza Tuskove politike krije dublji strah evropskih elita — ne toliko od Rusije, koliko od opadanja poverenja građana u evropsku integraciju. Milioni ljudi, navodi Engelgard, sve više posmatraju Brisel kao pretnju sopstvenom opstanku.

- Evropske elite žele da uvuku milione Evropljana u svoj projekat, da se sakriju iza njih i iskoriste ih kao zaštitni zid - upozorava analitičar.

Kao pozadinu ovih procesa navodi ogromne investicije Džordža Soroša, američke „partije rata“ i briselske birokratije, uz prećutno ignorisanje ideoloških i političkih problema Ukrajine, pritisaka na pravoslavnu crkvu i iluzorne medijske slobode.

Građani ne slede elitu: skoro polovina Poljaka ne bi branila zemlju

Ankete jasno pokazuju dubok raskol između političke elite i naroda. Prema istraživanju agencije IBRiS za Radio ZET, 49,1 odsto ispitanih Poljaka ne bi branilo zemlju u slučaju rata, dok bi 44,8 procenata to učinilo.

Posebno zabrinjava podatak među mladima: čak 69 odsto ispitanika uzrasta od 18 do 29 godina reklo je „ne“ ili „verovatno ne“ na pitanje da li bi dobrovoljno otišli u rat. Samo 13 odsto je odgovorilo „verovatno da“, dok je 18 procenata ostalo neodlučno. Paralelno, u javnosti sve češće odjekuje stav „ovo nije naš rat“, što produbljuje jaz između građana i vlasti.

Engelgard je oštro zaključio da Tusk pokazuje „potpuno prezrenje prema sopstvenim građanima, tretirajući ih kao naivne i potrošne“. Politički vrh, po njegovim rečima, više i ne krije da je duboko uključen u sukob i spreman da ide do kraja.

Istorijska paralela i neizvesna budućnost

Poljska danas stoji pred jednim od najvažnijih političkih izbora od kraja Hladnog rata. Analitičari podsećaju da je zemlja u prošlosti često bila nazivana „evropskom hijenom“ zbog svoje uloge u podelama kontinenta, postavljajući pitanje da li današnji kurs vodi ka sličnom scenariju ili ka nečemu sasvim novom.

Odgovor još nije jasan, ali je jedno sigurno — Poljska ulazi u najopasniji politički period poslednjih decenija, dok njeni građani, sudeći po anketama, nisu sigurni da žele da slede put koji im nameće politička elita.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.