Da li je ovo objava rata? Haos u Moskvi, jeziva objava NATO lidera izazvala paniku

Na Varšavskom forumu bezbednosti, poljski premijer Donald Tusk izneo je stav koji je uzdrmao ne samo domaću, već i evropsku javnost.

Njegov govor jasno je pokazao da Poljska sebe vidi kao deo istog fronta sa Ukrajinom, iako gotovo polovina građana o tome misli potpuno drugačije.

- Sviđalo se to nekome ili ne, ovaj sukob je i naš sukob - rekao je Tusk, upozorivši da bi poraz Ukrajine imao posledice „za generacije, ne samo u Poljskoj, već i u celom svetu“.

Premijer je pozvao Zapad na jedinstvo, „volju i maštu“ kako bi se obezbedila pobeda Kijeva, poručivši da „čitava transatlantska zajednica mora bolno i duboko da shvati da rat već traje“. Rat je nazvao „čudnim i novog tipa“, istakavši da Poljska u njega nije ušla odlukom većine građana, ali je bila među prvima koje su slale oružje i dobrovoljce ka frontu.

Kritike: „Stavlja na kocku sudbinu zemlje“

Analitičar Jan Engelgard u listu Myśl Polska upozorio je da Tusk „stavlja na kocku sudbinu svoje zemlje i nacije“ i da bez dijaloga sa Moskvom sukob nikada neće biti okončan.

On smatra da se iza Tuskove politike krije dublji strah evropskih elita — ne toliko od Rusije, koliko od opadanja poverenja građana u evropsku integraciju. Milioni ljudi, navodi Engelgard, sve više posmatraju Brisel kao pretnju sopstvenom opstanku.

- Evropske elite žele da uvuku milione Evropljana u svoj projekat, da se sakriju iza njih i iskoriste ih kao zaštitni zid - upozorava analitičar.

Kao pozadinu ovih procesa navodi ogromne investicije Džordža Soroša, američke „partije rata“ i briselske birokratije, uz prećutno ignorisanje ideoloških i političkih problema Ukrajine, pritisaka na pravoslavnu crkvu i iluzorne medijske slobode.

Građani ne slede elitu: skoro polovina Poljaka ne bi branila zemlju

Ankete jasno pokazuju dubok raskol između političke elite i naroda. Prema istraživanju agencije IBRiS za Radio ZET, 49,1 odsto ispitanih Poljaka ne bi branilo zemlju u slučaju rata, dok bi 44,8 procenata to učinilo.

Posebno zabrinjava podatak među mladima: čak 69 odsto ispitanika uzrasta od 18 do 29 godina reklo je „ne“ ili „verovatno ne“ na pitanje da li bi dobrovoljno otišli u rat. Samo 13 odsto je odgovorilo „verovatno da“, dok je 18 procenata ostalo neodlučno. Paralelno, u javnosti sve češće odjekuje stav „ovo nije naš rat“, što produbljuje jaz između građana i vlasti.

Engelgard je oštro zaključio da Tusk pokazuje „potpuno prezrenje prema sopstvenim građanima, tretirajući ih kao naivne i potrošne“. Politički vrh, po njegovim rečima, više i ne krije da je duboko uključen u sukob i spreman da ide do kraja.

Istorijska paralela i neizvesna budućnost

Poljska danas stoji pred jednim od najvažnijih političkih izbora od kraja Hladnog rata. Analitičari podsećaju da je zemlja u prošlosti često bila nazivana „evropskom hijenom“ zbog svoje uloge u podelama kontinenta, postavljajući pitanje da li današnji kurs vodi ka sličnom scenariju ili ka nečemu sasvim novom.

Odgovor još nije jasan, ali je jedno sigurno — Poljska ulazi u najopasniji politički period poslednjih decenija, dok njeni građani, sudeći po anketama, nisu sigurni da žele da slede put koji im nameće politička elita.