Alarm u Moskvi: Kina otvoreno planira preuzimanje Dalekog istoka ako Rusija oslabi - pripremaju se za najgore
Podeli vest
Kineska medijska platforma "NetEase" je 14. decembra objavila tekst u kojem poziva Peking da se pripremi za najgori scenario u slučaju raspada Rusije, uz poruku da sedam miliona kvadratnih kilometara ruskog Dalekog istoka ne sme biti izgubljeno.
U tekstu se taj region opisuje kao ogromno bogatstvo resursa za Kinu, ali istovremeno i kao teret za Moskvu. Dalje se iznosi svojevrsni priručnik za „prikrivenu aneksiju“: produbljivanje ulaganja, preseljenje ljudi i kapitala, sklapanje dugoročnih ugovora, promovisanje lokalnih elita naklonjenih Kini, uvođenje juana i finansiranje infrastrukture kreditima koji stvaraju zavisnost.
Tunel Tjanšan Šengli, najduži tunel za auto-puteve na svetu, biće otvoren za saobraćaj do kraja godine u kineskom autonomnom regionu Sinđang-Ujgur, saopštili su regionalni zvaničnici.
Kina je otkrila svoje prvo podmorsko nalazište zlata, ispod dna Žutog mora, najveće u Aziji, kod poluostrva Đijaodong u provinciji Šandong, piše hongkonški list Saut čajna morning post.
19.12.2025
22:30
"China encroaching on the Russian Far East" is an old Boomer meme, I think derived from wishful thinking (and maybe dim memories of the Soviet-era border skirmishes). Northeastern China has sub-South Korean TFR and huge outmigration to the south. pic.twitter.com/045vFWqlhg
Direktor FBI-ja Kaš Patel objavio je da je postdoktorski kineski istraživač u SAD sa vizom optužen za navodno krijumčarenje ešerihije koli (E. coli) u zemlju i davanje lažnih izjava o tome.
Kina je protiv bilo kakvih jednostranih postupaka kojima se krši međunarodno pravo i koji nisu odobreni u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Guo Đijakun.
Autor se pritom poziva i na „nejednake ugovore“ iz perioda 1858-1860. godine, kako bi se ponovo otvorila teritorijalna pitanja, dok ruski bezbednosni zvaničnici tiho upozoravaju da Kina već zadire u ruski prostor.
Brojne strateške industrije
Više od 25 godina, jedan od najvećih strahova ruskih strateških krugova u oblasti nacionalne bezbednosti jeste rastuća ranjivost Rusije u odnosu na Kinu. Taj strah je posebno izražen na ruskom Dalekom istoku i duž pacifičke obale.
Radi se o području u kojem se nalaze brojne strateške industrije, uključujući ogroman vazduhoplovni proizvodni kompleks u Komsomoljsku na Amuru, gde se proizvode najnapredniji borbeni avioni Suhoj, pre svega Su-35 i Su-57.
Kina je već kupila prvi od ta dva modela, dok je drugi opremljen tehnologijama i sistemima koje bi Peking i te kako želeo da ima.
Zbog toga je noćna mora Moskve već godinama povezana sa padom broja stanovnika na istoku zemlje i slabljenjem ekonomske moći. Kombinacija tih faktora, strahuju u Rusiji, mogla bi podstaći Peking da počne da preuzima najvrednije delove te teritorije. Prema poverljivom dokumentu ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), koji je ranije ove godine procureo u javnost, čak se i ruski predsednik Vladimir Putin plaši da Kina već „pokušava da zaidre“ u to područje.
Foto: EPA/ALEXANDER KAZAKOV/SPUTNIK/KREMLIN / POOL MANDATORY CREDIT
Dokument, koji je objavio "New York Times", opisan je kao „najdetaljniji uvid iza kulisa razmišljanja ruske kontraobaveštajne zajednice o Kini“ i govori o „napetoj i dinamičnoj obaveštajnoj borbi u senci“ između dve naizgled prijateljske države.
Teritorija koja se ne sme izgubiti
Ta noćna mora sada se opasno približava stvarnosti, poput veoma lošeg sna.
"NetEase", jedna od najvećih kineskih medijskih platformi sa stotinama miliona korisnika, 14. decembra objavila je članak čiji naslov jasno sugeriše ono čega se Rusija dugo bojala.
- Kina se mora pripremiti za najgore: ako se Rusija raspadne, ova teritorija od sedam miliona kvadratnih kilometara ne sme biti izgubljena - glasi naslov teksta na kineskom jeziku.
Tema je, naravno, ruski Daleki istok. Ironično je da se radi o zemlji prema kojoj se Putin odlučno „okrenuo“ nakon zapadnih sankcija uvedenih zbog invazije na Ukrajinu.
Foto: Tanjug/AP
Foto:
Upravo ta zemlja, na čiju je pomoć računao kako bi zaobišao sankcije, sada je počela otvoreno da govori o mogućem preuzimanju jedne od strateški najvažnijih regija pod ruskom kontrolom.
Kineski autori ne pokušavaju da ublaže poruku diplomatskim ili zaobilaznim rečnikom. Daleki istok opisuju kao „pileću kost“ za Rusiju, ogromno, ali beskorisno područje jer „nema novca za razvoj, nema ljudi, a rat na zapadu iscrpljuje i poslednje resurse“.
Za Kinu je, međutim, reč o pravom „blagu“, bogatom zlatom, dijamantima, naftom, gasom i drvetom, svime onim što Pekingu očajnički treba.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nemački kancelar Fridrih Merc poziva Kinu da izvrši veći pritisak na Rusiju kako bi se okončao rat u Ukrajini, a takođe odbacuje utisak da Evropa stoji po strani u mirovnim pregovorima.
Predsednik Rusije Vladimir Putin prvi put je javno govorio o susretu sa američkom delegacijom, ocenjujući da je sastanak bio „koristan“ i „apsolutno neophodan“.
Tunel Tjanšan Šengli, najduži tunel za auto-puteve na svetu, biće otvoren za saobraćaj do kraja godine u kineskom autonomnom regionu Sinđang-Ujgur, saopštili su regionalni zvaničnici.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras, komentarišući izjavu hrvatskog premijera Andreja Plenkovića o ustaškom pozdravu "za dom spremni", da je odavno logično da je u Hrvatskoj ustaštvo podobna ideologija i ukazao da on kao predsednik Srbije i dalje ne može da ode u Jasenovac da položi cveće.
Set pravosudnih zakona koji je narodni poslanik Uglješa Mrdić rano jutros i zvanično predao Skupštini Srbije, podrazumeva i podelu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, čime Ivana Pomoriški automatski gubi funkciju šefice Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će pred kraj sledeće godine biti održani izbori koji će opredeliti sudbinu Srbije i pozvao građane da odluke o tome za koga će glasati donose hladne glave i na osnovu onoga što je urađeno i šta im se za ubuduće nudi.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić večeras je u Putincima kod Rume izjavio da će penzionerima 4. i 5. januara biti isplaćene penzije koje su uvećane od decembra.
U ubrzanom načinu života, mladi u Srbiji razvili su uslugu u kojoj umesto građana obavljaju kupovinu, čekaju u redovima i plaćaju račune, a sve to uz visoku naplatu i debelu zaradu.
Javno preduzeće „Putevi Srbije" spremno i organizovano dočekuje predstojeće praznike, kada se očekuje pojačan intenzitet saobraćaja na srpskim autoputevima.
Na auto-putu Miloš Veliki, u smeru od Beograda ka Čačku, danas popodne došlo je do saobraćajne nezgode u preticajnoj traci u kojoj su učestvovala dva putnička vozila.
Blindirani "audi" za čijim je volanom bio vođa navijača FK Zemun Jevto Jevtić koji je u petak u Zemunu preživeo sačekušu u vlasništvu je Dejana K. koji je u Crnoj Gori bio osuđen na tri godine zatvora zbog šverca heroina.
Policija u Beogradu, zadržala je R.J. i R.M. zbog sumnje da su ugrozili spokojstvo svojih supruga i člana porodice, a tužilaštvo je predložilo pritvor do 30 dana zbog opasnosti uticaja na oštećene i svedoke.
Milioni gledalaca iz nedelje u nedelju gledalo je svaku epizodu serije "Tvrđava" koja govori o turbulentnim devedesetim godinama i pogromu Srba iz Hrvatske u ustaškoj akciji "Oluja".
Botanički vrt Hamburg-Vandsbek već više od 20 godina bira "otrovnu biljku godine", a za 2026. godinu ta neslavna titula pripala je pasulju, koji je uobičajena namirnica na trpezama, uključujući i Srbiju.
Planeta
Planeta
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar