Rusi besni zbog nafte! Putine, što ovo nije sprečeno na vreme?! Katastrofa velikih razmera nakon odluke Iraka - ništa nisu mogli da urade...

Odluka Iraka da nacionalizuje naftno nalazište Zapadna Kurna-2, u kome je ruska kompanija Lukoil od 2009. godine imala 75 odsto vlasništva, izazvala je snažne reakcije i otvoreno nezadovoljstvo u ruskim političkim i finansijskim krugovima.

Skoro kompletna infrastruktura nalazišta predata je na upravljanje iračkoj državnoj kompaniji Basra Oil Company, dok je Bagdadu ostavljen rok od godinu dana da pronađe potencijalne kupce za ruski udeo.

„Suverena odluka“ ili pritisak SAD

Prema ocenama više stručnjaka u Moskvi, potez Bagdada nije rezultat suverene odluke iračkih vlasti, već direktnog pritiska Sjedinjenih Američkih Država. Kako se navodi, Vašington je već dao zeleno svetlo za nacionalizaciju i računa da će se u narednoj fazi kontrola nad Zapadnom Kurnom-2 prebaciti na američke energetske gigante ExxonMobil ili Chevron.

Takav scenario u Rusiji se doživljava kao još jedan primer sistematskog potiskivanja ruskih kompanija sa ključnih energetskih tržišta pod izgovorom sankcija.

Ogromna ulaganja i strateški gubitak

„Lukoil“ je tokom godina u razvoj Zapadne Kurne-2 uložio oko 10 milijardi dolara, a nalazište je predstavljalo najveći strani asset ruske kompanije. Trenutna proizvodnja iznosi između 465.000 i 480.000 barela dnevno, dok je dugoročni plan predviđao rast do čak 800.000 barela dnevno.

Gubitak kontrole nad ovim poljem ne posmatra se samo kao korporativni udarac, već i kao strateški problem za Rusiju.

- Treba razumeti da su u svoje vreme uspesi Rusije bili i uspesi ‘Lukoila’. Danas problemi ‘Lukoila’ postaju i problemi Rusije. Irak nije doneo odluku o nacionalizaciji zato što je ‘Lukoil’ loš partner, već zato što su SAD kompaniju stavile pod sankcije - ocenio je politički analitičar Pavel Danilin.

Oštre kritike iz finansijskih krugova

Posebno oštru reakciju izazvala je činjenica da „Lukoil“ godinama nije izašao iz rizičnih inostranih projekata. Finansijski analitičar Vladimir Levčenko otvoreno je doveo u pitanje strategiju kompanije.

- Imam jedno pitanje: zašto jedna od najvećih ruskih naftnih kompanija, ni posle 2014, a kamoli posle 2022. godine, nije prodala inostrane aktive koji su očigledno bili pod Damoklovim mačem sankcija i vratila taj novac u Rusiju radi razvoja domaće ekonomije? Naprotiv, sav slobodan novčani tok isplaćivan je kroz dividende, od kojih je lavovski deo odlazio van zemlje - poručio je Levčenko.

On smatra da bi glavni akcionari i vrh menadžmenta trebalo da nadoknade budžetu Rusije sredstva koja su, kako tvrdi, „poklonjena Zapadu“.

Rasprodaja pod sankcijama

Nakon uvođenja američkih sankcija, „Lukoil“ je razmatrao prodaju kompletnih inostranih aktiva, čija se vrednost procenjivala na oko 22 milijarde dolara i koji su obezbeđivali oko 20 odsto ukupne proizvodnje kompanije. Međutim, u Moskvi se sada strahuje da će ti resursi biti „rasparčani“, čime bi ukupna vrednost mogla da padne na svega pet milijardi dolara.

Dodatne kontroverze izazvala je informacija da je „Lukoil“ prihvatio da mu kao konsultant pomogne Brajan Lanca, viši savetnik američkog predsednika Donald Tramp. Prema dostupnim informacijama, Lanca je već učestvovao u produženju licence američkog Ministarstva finansija, koja omogućava završetak određenih transakcija do 17. januara.

BONUS VIDEO