18 minuta deli svet od katastrofe: Ruske rakete preko Arktika imaju najkraći put do SAD

Norveški ministar odbrane Tore Sandvik predstavio je mapu sveta posmatranu iz arktičkog ugla, jer upravo preko ovog dela sveta ruske rakete imaju najkraći put do SAD.

Pokazujući na rusko poluostrvo Kola, gde se nalazi jedna od najvećih baza nuklearnog oružja na svetu, objasnio je da najkraća putanja raketa ka velikim američkim gradovima vodi upravo preko Arktika, blizu Severnog pola i Grenlanda.

U razgovoru za Financial Times, Sandvik je naglasio da interkontinentalna balistička raketa leti brzinom od oko sedam kilometara u sekundi i da bi joj do cilja bilo potrebno svega 18 minuta. Prema njegovim rečima, reč je o pitanju „odbrane domovine“ za čitav NATO, zbog čega arktička bezbednost predstavlja jedan od temeljnih zadataka Alijanse.

Pojačano interesovanje američkog predsednika Donalda Trampa za Grenland, koje je prošle nedelje rezultiralo sporazumom sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom, dodatno je usmerilo fokus Alijanse ka severu - temi na koju nordijske zemlje upozoravaju već decenijama.

Nakon završetka Hladnog rata, većina arktičkih država, uključujući Rusiju i Sjedinjene Američke Države, znatno je smanjila vojno prisustvo u regionu i zatvorila brojne baze.

Foto: Društvene mreže

 

Rusija kontroliše polovinu Arktika - i kopno i more

Međutim, Rusija je pod vođstvom Vladimira Putina započela plansko vojno i ekonomsko jačanje Arktika još početkom 2000-ih, znatno pre zapadnih zemalja.

Danas Moskva kontroliše oko polovine arktičkog kopnenog i morskog prostora i upravlja sa više od 40 vojnih objekata duž arktičke obale - od baza i aerodroma do radarskih stanica. Region ima ključnu ulogu u ruskoj nuklearnoj strategiji, dok je Kolsko poluostrvo sedište Severne flote, koja raspolaže sa oko polovine ruskih nuklearnih podmornica.

Prema rečima Ondreja Ditriha iz Instituta Evropske unije za bezbednosne studije, Severna flota, a naročito njene podmornice, predstavlja okosnicu ruskog strateškog sistema odvraćanja i zbog toga se stalno modernizuje.

Rusija održava visok nivo pripravnosti i na nuklearnom poligonu na Novoj Zemlji, gde je prošlog oktobra testirana krstareća raketa „Burevestnik“ na nuklearni pogon. Paralelno s tim, Moskva promoviše Severni morski put kao znatno kraću trgovačku rutu između Kine i Evrope.

Ovakav razvoj situacije izaziva rastuću zabrinutost među ruskim susedima, koji pozivaju na snažnije prisustvo NATO u regionu - sa ograničenim rezultatima do sada.

Foto: Printskrin Youtube/New Horizon TV

 

Sandvik upozorava da Rusija intenzivira aktivnosti na severu, dok se sa topljenjem polarnog leda Kina pojavljuje kao sve uticajniji akter sa globalnim ambicijama, nazivajući sebe „državom blizu Arktika“.

Danska premijerka Mete Frederiksen ističe da se bezbednost Arktika tiče celog NATO i poziva na odlučnije angažovanje Alijanse.

U martu na sever dolazi 25.000 NATO vojnika

Slične poruke uputio je i vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a, admiral Đuzepe Kavo Dragone, koji Arktik opisuje kao oblast od izuzetnog strateškog značaja. Nekoliko država članica, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Francusku, već je pojačalo obuku svojih snaga za delovanje u ekstremnim arktičkim uslovima.

U martu će se na severu Norveške održati velika vojna vežba „Hladni odgovor“, u kojoj će učestvovati oko 25.000 vojnika iz zemalja NATO, među njima i 4.000 američkih vojnika. Nordijske zemlje nastoje da Vašingtonu pokažu svoj značaj, naročito u oblasti obaveštajnog nadzora.

Posebna pažnja usmerena je na dva strateška morska prolaza: GIUK prolaz između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i takozvani Medveđi prolaz između Svalbarda i norveškog kopna, koji bi u slučaju sukoba mogli postati ključne tačke konfrontacije.

Foto: EPA

 

"Grenland je praktično nemoguće okupirati"

Norveška nadgleda ova područja pomoću izviđačkih aviona P-8, satelita, bespilotnih letelica dugog dometa, podmornica i fregata. Sandvik navodi da NATO na taj način razmatra odbranu regiona u slučaju krize, ali da je primarni cilj sprečavanje eskalacije i odvraćanje Rusije.

Visoki zvaničnici nordijskih zemalja ističu da se Sjedinjene Države u velikoj meri oslanjaju na podatke prikupljene u tom području. Fokus je pre svega na vazdušnom i podvodnom nadzoru, a ne na kopnenim operacijama. Kako je rekao jedan danski zvaničnik, Grenland je gotovo nemoguće okupirati, jer je skoro u potpunosti prekriven ledom i snegom.

Ipak, američki predsednik Tramp razmatra Grenland kao potencijalnu lokaciju za budući sistem protivraketne odbrane „Zlatna kupola“. SAD već upravljaju ključnom vojnom infrastrukturom na ostrvu, svemirskom bazom Pitufik, koja ima važnu ulogu u sistemima ranog upozoravanja.

Uprkos svemu, u nordijskim zemljama raste zabrinutost da bi Arktik, do sada relativno stabilan region, mogao da postane nova arena ubrzane militarizacije.

 

BONUS VIDEO