Šta će se dogoditi ako SAD udare na Iran: BBC objavio 7 scenarija katastrofe

Čini se da su Sjedinjene Američke Države spremne da u narednim danima izvedu napad na Iran. Iako su potencijalne mete uglavnom poznate, krajnji ishod ostaje neizvestan.

Zbog toga se nameće pitanje kakvi bi scenariji mogli uslediti ukoliko u poslednjem trenutku ne dođe do dogovora sa Teheranom i predsednik Donald Tramp odluči da naredi vojnu akciju, piše BBC.

1. Ciljani udari i tranzicija ka demokratiji

Američke vazdušne i pomorske snage sprovode ograničene i precizne udare na baze Iranske revolucionarne garde (IRGC) i paravojnih formacija Basidž, kao i na lokacije za lansiranje i skladištenje balističkih projektila, te na postrojenja iranskog nuklearnog programa.

U ovom, izrazito optimističnom scenariju, već oslabljeni režim bi se srušio, a Iran bi vremenom prošao kroz tranziciju ka stvarnoj demokratiji i ponovnom uključivanju u međunarodnu zajednicu. Međutim, iskustva Zapada iz Iraka i Libije pokazuju da vojne intervencije nisu dovele do glatkog prelaska u demokratiju. Iako su diktature u tim zemljama okončane, usledile su godine haosa i nasilja. Sirija, koja je 2024. sprovela sopstvenu revoluciju i zbacila Bašara el Asada bez zapadne vojne pomoći, do sada je prošla nešto bolje.

Foto: EPA

 

2. Opstanak režima uz promenu politike

Ovaj scenario se često opisuje kao „venecuelanski model“, u kojem brza i snažna američka intervencija ne ruši vlast, ali je primorava na određene ustupke.

U iranskom slučaju, Islamska Republika bi opstala, što ne bi zadovoljilo veliki deo stanovništva, ali bi bila prinuđena da smanji podršku nasilnim paravojnim grupama širom Bliskog istoka, obustavi ili ograniči nuklearni i balistički raketni program i ublaži represiju nad demonstrantima. Ipak, i ovaj ishod se smatra malo verovatnim, budući da iransko rukovodstvo već 47 godina odoleva promenama i ne pokazuje spremnost na suštinski zaokret.

3. Pad režima i uvođenje vojne vlasti

Mnogi analitičari smatraju da je ovo najrealniji scenario. Iako je režim izrazito nepopularan i svaki novi talas protesta ga dodatno slabi, Iran i dalje ima snažan i duboko ukorenjen bezbednosni aparat koji ima direktan interes da očuva postojeći poredak.

Glavni razlozi zbog kojih protesti do sada nisu doveli do pada vlasti jesu nedostatak masovnih prebegavanja na stranu demonstranata, kao i spremnost režima da primeni neograničenu silu i brutalnost. U haosu koji bi mogao uslediti nakon američkih udara, moguće je da bi Iranom zavladala čvrsta vojna hunta, sastavljena pre svega od pripadnika IRGC.

Foto: EPA

 

4. Iranski odgovor na američke snage i saveznike

Iran je više puta poručio da će uzvratiti na svaki američki napad, naglašavajući da mu je „prst na obaraču“. Iako ne može da se meri sa snagom američke mornarice i avijacije, Teheran raspolaže značajnim arsenalom balističkih projektila i dronova, od kojih su mnogi sakriveni u podzemnim skloništima, pećinama i planinskim oblastima.

Američke baze i objekti raspoređeni su duž arapske obale Persijskog zaliva, posebno u Bahreinu i Kataru. Iran bi, ukoliko se odluči na širu eskalaciju, mogao da napadne i ključnu infrastrukturu država koje smatra saučesnicima u američkoj akciji, poput Jordana.

Napad projektilima i dronovima na postrojenja kompanije Saudi Aramco 2019. godine, koji je pripisan proiranskim snagama iz Iraka, pokazao je koliko su zemlje Zaliva ranjive. Zbog toga su iranski arapski susedi, svi redom saveznici SAD, izrazito zabrinuti da bi se eventualni sukob mogao preliti i na njihovu teritoriju.

5. Miniranje Ormuskog moreuza

Ova pretnja globalnom pomorskom saobraćaju i snabdevanju energentima postoji decenijama, još od iransko-iračkog rata između 1980. i 1988. godine, kada je Iran zaista postavljao mine u plovnim putevima, a u njihovom uklanjanju su učestvovali i britanski minolovci.

Uski Ormuski moreuz, između Irana i Omana, od ključnog je značaja za svetsku ekonomiju. Kroz njega prolazi oko 20 odsto globalnog izvoza tečnog prirodnog gasa, kao i između 20 i 25 odsto nafte i naftnih derivata. Iran je uvežbavao brzo postavljanje morskih mina, a takav potez bi gotovo sigurno imao ozbiljne posledice po svetsku trgovinu i cene energenata.

 

6. Potapanje američkog ratnog broda

Jedan kapetan američke mornarice u Persijskom zalivu izjavio je za BBC da ga najviše zabrinjava scenario takozvanog „napada rojem“, u kojem Iran istovremeno lansira veliki broj dronova sa eksplozivom i brzih torpednih čamaca na jednu ili više meta, u meri koja bi mogla da preoptereti čak i sofisticiranu američku odbranu.

Mornarica IRGC je u velikoj meri potisnula klasičnu iransku mornaricu u Zalivu, a njeni pripadnici su obučavani pre svega za asimetrično ratovanje, s ciljem da neutralizuju tehnološku prednost Pete flote SAD. Potapanje američkog ratnog broda, uz eventualno zarobljavanje preživelih članova posade, predstavljalo bi ozbiljno poniženje za Vašington.

Iako se ovaj scenario smatra malo verovatnim, istorija pokazuje da nije nemoguć. Razarač USS Cole je 2000. godine onesposobljen samoubilačkim napadom u luci Aden, pri čemu je poginulo 17 američkih mornara, dok je 1987. irački avion greškom pogodio brod USS Stark, usmrtivši 37 članova posade.

Foto: Shutterstock

 

7. Pad režima i potpuni haos

Ovo je jedna od najvećih bojazni susednih država, poput Katara i Saudijske Arabije. Pored rizika od građanskog rata, kakav su doživele Sirija, Jemen i Libija, postoji i opasnost da etničke tenzije prerastu u oružane sukobe, dok Kurdi, Baluči i druge manjine pokušavaju da zaštite svoje zajednice u uslovima vakuuma vlasti.

Veliki deo Bliskog istoka bi pozdravio kraj Islamske Republike, naročito Izrael, koji Iran vidi kao egzistencijalnu pretnju zbog njegovog nuklearnog programa. Ipak, gotovo niko ne želi da zemlja sa oko 93 miliona stanovnika potone u potpuni haos, što bi izazvalo ogromnu humanitarnu i izbegličku krizu.

Najveća opasnost u ovom trenutku leži u mogućnosti da predsednik Tramp, nakon raspoređivanja snažnih vojnih snaga u blizini Irana, proceni da mora da deluje kako ne bi „izgubio obraz“, čime bi započeo rat bez jasnog cilja i sa nepredvidivim, potencijalno katastrofalnim posledicama.

 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.