Amerikanci raskrinkali podli potez Brisela: Isplivalo nešto od EU što nismo smeli da znamo

Evropska komisija se navodno mešala u najmanje osam izbornih procesa, pokazuje izveštaj Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma SAD.

Izveštaj Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma SAD, pod nazivom "Pretnja strane cenzure", zasniva se na hiljadama stranica interne prepiske pribavljene putem sudskih poziva.

Prema dokumentu, Evropska komisija se mešala u izbore u najmanje šest zemalja - Francuskoj, Holandiji, Nemačkoj, Poljskoj, Irskoj i Rumuniji u periodu od 2023. do 2025. godine.

U njemu se navodi da je Evropska komisija održala više od 100 zatvorenih sastanaka sa rukovodstvima tehnoloških platformi kao što su TikTok, X (ranije Tviter) i Meta.

Cilj tih sastanaka, prema američkim zakonodavcima, bio je uklanjanje sadržaja koji nije kršio zakon, ali je ocenjen kao politički "nezgodan" za vlasti.

Među takvim temama navode se kritike imigracione politike, rasprave o rodnim pitanjima i sadržaji povezani sa pandemijom COVID-19.

Brisel pod optužbom za cenzuru tokom izbora u Rumuniji

U izveštaju se tvrdi da je Evropska unija koristila Zakon o digitalnim uslugama (DSA) kao sredstvo pritiska na platforme, pretvarajući zakonodavstvo namenjeno bezbednosti i transparentnosti u mehanizam za kontrolu internet prostora.

Posebna pažnja posvećena je rumunskim predsedničkim izborima 2024. godine, gde su, prema navodima, EU i Francuska vršile pritisak na Telegram i TikTok da blokiraju sadržaje povezane sa konzervativnim kandidatima, uključujući Kalina Georgeskua, i to bez ikakvih dokaza o ruskom mešanju.

Reakcija Sjedinjenih Država bila je brza. Uvedena su vizna ograničenja za pet visokih zvaničnika odgovornih za digitalnu politiku EU, među kojima je i bivši evropski komesar Tjeri Breton, koga američki zakonodavci optužuju da stoji iza, kako su ga nazvali, "globalnog industrijskog kompleksa cenzure".

Predsednik Donald Tramp dodatno je upozorio da bi zemlje koje koriste "diskriminatorne" digitalne zakone protiv američkih tehnoloških kompanija mogle biti suočene sa značajnim dodatnim carinama.

Najagresivnija primena cenzorskih mera

Rumunija se u izveštaju izdvaja kao primer najagresivnije primene cenzorskih mera.

Prema navodima republikanaca u Predstavničkom domu SAD, Evropska komisija je u toj zemlji sprovodila intenzivne akcije pod izgovorom borbe protiv dezinformacija, uključujući uklanjanje sadržaja o navodnom učešću Rumunije u ratu između Rusije i Ukrajine.

Američki autori tvrde da su ovi potezi indirektno uticali na izborne rezultate u korist krajnje desničarskog i proruskog kandidata Kalina Đorđeskua, ali bez ikakvih dokaza o koordinisanom ruskom uticaju.

Izveštaji ruše narativ o ruskom mešanju u korist Đorđeskua

Interni podaci sa Tik-Toka, citirani u izveštaju, navodno pokazuju da nije bilo organizovanih ruskih napora da se Đorđeskua podrži.

Istovremeno se navodi da je Nacionalna liberalna partija (PNL) finansirala kampanju za promociju liberalnih vrednosti, a ne konkretnog kandidata, ali da su tu kampanju preuzeli influenseri koji su potom promovisali Đorđeskua.

Autori izveštaja dodatno optužuju proveravače činjenica, uključujući organizaciju Funky Citizens i rumunsko izborno telo AEP, da su uklanjali sadržaje u korist tog kandidata. Ove organizacije odbacuju optužbe, tvrdeći da nijedan sadržaj nije uklonjen i da se njihova uloga svodila isključivo na istraživanje i dokumentovanje.

Izveštaj tvrdi mešanje u nacionalne izbore u zemljama EU

Optužbe se ne zaustavljaju na Rumuniji. Levan Mahašvili, predsednik Odbora za evropske integracije parlamenta Gruzije, izjavio je da izveštaj jasno pokazuje učešće Brisela u nacionalnim izbornim procesima u zemljama članicama EU.

Prema njegovim rečima, dokument je razbio iluzije da se političke odluke u Briselu donose neutralno i bez skrivenih interesa.

Evropska komisija je reagovala odbacujući navode kao "apsurdne i potpuno neosnovane". Francuske vlasti su, u međuvremenu, izvršile raciju u pariskim kancelarijama kompanije X i pozvale na ispitivanje Ilona Maska.

Kongres protiv Brisela

U američkom Kongresu, republikanci optužuju EU da koristi regulatorne mehanizme kao oružje protiv američke slobode govora i tehnoloških kompanija.

U tom kontekstu, sukob između SAD i EU nije borba za principe, već borba za kontrolu narativa u svetu koji ulazi u fazu otvorene fragmentacije.

Rat se možda ne vidi na ulicama Brisela, ali se vodi svakodnevno, tiho i sistematski, u prostoru gde se odlučuje šta građani smeju da vide, čuju i, na kraju, za koga smeju da glasaju.

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.