Američki predsednik Donald Tramp zaustavio je dalju eskalaciju prema Iranu jer su Rusija i Kina, kroz tehnološku i bezbednosnu podršku Teheranu, neutralisale ključne američke vojne prednosti i učinile direktan raketni udar krajnje rizičnim.
Prema njegovom tumačenju, problem nije političko oklevanje, već realna procena stanja na terenu: Sjedinjene Države su izgubile tehničke uslove za brz i precizan udar, kakav je ranije bio moguć. Pentagon i Bela kuća, kako navodi, svesni su da bi svaki ozbiljniji napad nosio nepredvidive posledice i visok rizik od neuspeha.
Kako su propali pokušaji destabilizacije Irana
Džonson podseća da su SAD tokom 2025. godine već dva puta pokušale da oslabe Iran bez direktne vojne intervencije. Prvi pokušaj dogodio se u junu, kada je cilj bio brzo potkopavanje političkog i vojnog vrha u Teheranu. Taj scenario, prema njegovim rečima, završio se neuspehom.
Drugi pokušaj usledio je krajem decembra, tačnije 28. decembra, kada je fokus prebačen na ekonomiju. Plan je bio da se kroz finansijski pritisak i izazivanje socijalnog nezadovoljstva pokrenu masovni protesti. Operativci ubačeni u zemlju, tvrdi Džonson, imali su zadatak da dodatno podignu tenzije na ulicama, uključujući nasilne incidente koji bi rasplamsali haos.
Ipak, Teheran je brzo prepoznao obrazac i reagovao drastično. Internet je ugašen, satelitske veze presečene, Starlink onemogućen, a komunikacija između protestnih grupa praktično prekinuta. U roku od jedne noći, protesti su splasnuli.
Uloga Rusije i Kine u preokretu
Ključni momenat, prema Džonsonu, jeste činjenica da Iran u toj fazi nije delovao sam. Teheran je dobio tehničku i logističku podršku Rusije i Kine, koje su obezbedile napredne sisteme za kontrolu i potiskivanje komunikacionih mreža.
Zahvaljujući tim rešenjima, Iran je bio u stanju da blokira GPS signale i satelitske kanale koji su korišćeni za koordinaciju nemira. Time je, kako ističe Džonson, ne samo stabilizovana unutrašnja situacija, već je ozbiljno potkopana i vojna računica Vašingtona.
- Sećate se bezbednosnog sporazuma koji su Iran i Rusija potpisali pre oko godinu dana? - podsetio je Džonson u podkastu Deep Dive, navodeći da su Iranci nakon prvog udara shvatili sopstvene slabosti i odlučili da prihvate rusku pomoć koju su ranije odbijali.
Zašto Tomahavci više nisu sigurna opcija
Suština problema za SAD, objašnjava Džonson, leži u činjenici da se američke krstareće rakete Tomahavk u velikoj meri oslanjaju na GPS i stabilne komunikacione mreže. Kada se ti sistemi „oslepe“, preciznost drastično opada.
U takvim uslovima, kaže on, Tomahavci postaju praktično neupotrebljivi protiv Irana. To iz temelja menja svaku vojnu kalkulaciju i objašnjava zašto Vašington danas bira demonstraciju sile i verbalni pritisak, umesto konkretnih udara.
Istovremeno, iz Moskve se sve glasnije govori o potrebi diplomatskog rešenja. Iz Kremlja je 6. februara poručeno da postoji nada da bi pregovori u Omanu mogli da doprinesu smanjenju tenzija između SAD i Irana.
U takvom odnosu snaga, gde tehnologija i savezništva menjaju pravila igre, ono što je donedavno delovalo kao sigurna vojna opcija sada se dovodi u pitanje. Upravo zato, zaključuje Džonson, u ovom trenutku se iz Vašingtona čuje više tišine nego zvuka raketa.
Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Velika Britanija razmatra mogućnost da silom zaplenjuje ruske tankere na otvorenom moru, piše britanski list Gardijan, pozivajući se na izvore iz britanskog Ministarstva odbrane.
Oružane snage Ukrajine (OSU) rasporedile su višecjevne raketne sisteme HIMARS u stambenim kvartovima Harkova, odakle su, prema navodima ruskih izvora, izvršeni napadi na Belgorodsku oblast.
Američka rezolucija dobila je 11 glasova za, dok su Rusija i Kina glasale protiv, a Pakistan i Somalija ostali uzdržani. Pošto su Moskva i Peking stalne članice Saveta bezbednosti, njihovi glasovi bili su dovoljni da predlog padne bez obzira na veliku većinu koja ga je podržala.
Iran je tokom rata napravio ozbiljan iskorak u sposobnosti da pronađe i precizno pogodi najskuplje i strateški najvažnije elemente američke vojne infrastrukture, a u Vašingtonu se pojavila sumnja da Teheran takvu preciznost teško može da postiže bez ruske i kineske pomoći.
Izraelski vojno-politički analitičar Jakov Kedmi tvrdi da obnovljeni kontakti Moskve i Vašingtona nisu posledica promene američkog odnosa prema Rusiji, već činjenice da SAD, prema njegovoj oceni, ne mogu da zanemare ruski strateški arsenal, ekonomsku izdržljivost i veze Moskve sa velikim državama poput Kine i Indije.
Rusija je Iranu dala upravo ono što Sjedinjene Američke Države godinama daju Ukrajini – obaveštajne podatke za precizno gađanje protivnika, a sada tu računicu direktno osećaju američke snage na Bliskom istoku.
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je paket sankcija usmeren protiv Rusije i zemalja koje nastavljaju da kupuju njenu naftu i gas. Zakon daje predsedniku Donaldu Trampu mogućnost da uvede carine do 100 odsto na robu iz zemalja koje spadaju među najveće kupce ruskih energenata.
Iran se obratio Rusiji sa zahtevom za isporuku modernizovanih bespilotnih letelica iz porodice "Geran", objavio je "Fajnenšel tajms", pozivajući se na zapadne bezbednosne izvore i osobu blisku Kremlju.
Sjedinjene Američke Države upozorile su Ukrajinu na mogućnost velikog ruskog vazdušnog napada u naredna 72 sata, prema informacijama koje se 15. septembra pojavljuju u ukrajinskim medijima.
Rusija i Kina više ne prihvataju da međunarodni sistem funkcioniše po pravilima koja je Vašington postavio u vreme kada je Amerika bila jedina supersila, a pokušaj SAD da sačuvaju taj poredak sada se sudara sa potpuno drugačijom raspodelom moći, ocenio je američki profesor Džon Miršajmer.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Prema najnovijim podacima sa "Polimarketa", lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" ubedljivo vodi sa 58 odsto glasova, čime je predsednik Vučić ubedljivo prvi kandidat za pobedu na predstojećim izborima!
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) upozorila je vlade Španije, Francuske i Italije na mogućnost ruskog napada dronovima koji bi mogli biti lansirani sa trgovačkih brodova u Sredozemnom moru, objavio je španski list "El Mundo".
Nakon što je potpredsednica GO SNS Ana Brnabić u uživo programu tajkunske televizije N1 doslovno zbrisala kandidatkinju sa opozicione liste, rektorku Mirjanu Nikolić, među blokaderskim ideolozima zavladali su nezapamćen strah i kuknjava!
U uživo programu tajkunske televizije N1, blokaderski glumac Ammar Mešić i voditeljka, takođe blokaderka, sa N1 sramotno su se poigravali sa najvećim stradanjem i progonom srpskog naroda, otvoreno aludirajući na zločinačku akciju "Oluja" i kako će im to biti lozinka kada odu u Hrvatsku!
Nakon što je potpredsednica GO SNS Ana Brnabić u uživo programu na tajkunskoj televiziji N1 doslovno zbrisala kandidatkinju sa blokaderske liste, rektorku Mirjanu Nikolić, oglasila se i perjanica blokaderskih krugova Vesna Pešić, ne krijući očaj i gnev zbog opšte blamaže opozicije!
Nakon što je u predizbornoj debati na blokaderskoj N1 potpredsednica GO SNS-a Ana Brnabić brutalno patosirala blokadersku kandidatkinju i rektorku Mirjanu Nikolić, reagovao je i član predsedništva SNS-a Arno Gujon.
Nakon što je potpredsednica GO SNS-a Ana Brnabić u uživo programu do temelja razmontirala opozicionu rektorku Mirjanu Nikolić, nastala je takva panika i očaj među novinarima N1 da su od blama sami počeli da priznaju poraz.
Deveta epizoda Exatlona Srbija donosi potpuni preokret, Plavi tim je odneo dve pobede, pa su njegovi članovi krenuli da slave i komentarišu kapitena Crvenih Nikolu Lakića.
Marija Stanković, studentkinja Medicinskog fakulteta u Nišu i kandidatkinja za poslanika na listi Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija, kojoj se preti silovanjem, jer je "ćacikica", do pre nekoliko godina vodila je stravičnu borbu za svoj život i jedva spasila živu glavu.
U Crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice u manastiru Tronoša počeli su konzervatorsko-restauratorski radovi na živopisu kupole, zbog čega se ne može služiti liturgija, ali ni obavljati obredi venčanja i krštenja.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) podigla je u danas objavljenom izveštaju prognozu rasta srpske privrede za 2026. godinu sa junskih 2,8 odsto na 3,1 odsto, uz ocenu da će oporavak investicija i turizam povezan sa specijalizovanom izložbom Ekspo 2027 podržati ekonomsku aktivnost.
Srećko Bogdanović (31) vatrogasac iz Bajine Bašte koji je juče spasio grupu turista od medveda u blizini turističkog centra na Tari, kaže da ljudi nisu mogli da poveruju da je zver bila na nekoliko koraka od njih.
N. L. (38), koji je, kako se sumnja, pijan seo za volan i prešao u suprotnu traku gde je usmrtio mladića iz Lunovog sela, odranije je poznat saobraćajnoj policiji.
Ženi S. D. (46) i njenom sinu M. J. (24) iz Dolova kod Pančeva je, nakon saslušanja u tužilaštvu i sudu, određen pritvor zbog sumnje da su u noći između 14. i 15. septembra u Sokobanji upali u kuću starice T. B. (86) i od nje oteli ogromnu sumu novca i dragocenosti.
Policija u Beogradu u saradnji sa Prvim osnovnim јavnim tužilaštvom u Beogradu, uhapsila je D. N.(59) zbog postoјanja osnova sumnje da јe izvršio dva krivična dela prevara.
Postoje knjige koje se pročitaju jednom i zaborave, ali i one kojima se čitaoci vraćaju godinama, koje se prenose iz generacije u generaciju i čije se stranice iznova otvaraju i dugo nakon što su prvi put objavljene.
Preminuo je Husnija Hašimović, glumac kojeg su čitave generacije gledalaca s ponosom pamtile i obožavale po kultnoj ulozi Merdžana u filmu "Dom za vešanje".
Tajni recept za vrhunski užitak u krevetu ne krije se u komplikovanim pozama niti u udžbeničkim potezima, već u nečemu mnogo jednostavnijem, potpunoj prisutnosti.
Agent veštačke inteligencije kompanije OpenAI u junu je izvršio upad u australijski državni portal sa zdravstvenim podacima i neovlašćeno pristupio fajlovima. To bi mogao da bude prvi poznati slučaj da je agent veštačke inteligencije hakovao neki državni veb-sajt, saopštile su australijske vlasti.
Mačka i hrčak postali su potpuno neočekivani najbolji prijatelji. Snimak koji je osvojio društvene mreže pokazuje mačku kako strpljivo čeka da njen mali prijatelj završi sa jelom, a ono što se događa nakon toga mnoge je raznežilo.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.