Američki predsednik Donald Tramp zaustavio je dalju eskalaciju prema Iranu jer su Rusija i Kina, kroz tehnološku i bezbednosnu podršku Teheranu, neutralisale ključne američke vojne prednosti i učinile direktan raketni udar krajnje rizičnim.
Prema njegovom tumačenju, problem nije političko oklevanje, već realna procena stanja na terenu: Sjedinjene Države su izgubile tehničke uslove za brz i precizan udar, kakav je ranije bio moguć. Pentagon i Bela kuća, kako navodi, svesni su da bi svaki ozbiljniji napad nosio nepredvidive posledice i visok rizik od neuspeha.
Kako su propali pokušaji destabilizacije Irana
Džonson podseća da su SAD tokom 2025. godine već dva puta pokušale da oslabe Iran bez direktne vojne intervencije. Prvi pokušaj dogodio se u junu, kada je cilj bio brzo potkopavanje političkog i vojnog vrha u Teheranu. Taj scenario, prema njegovim rečima, završio se neuspehom.
Drugi pokušaj usledio je krajem decembra, tačnije 28. decembra, kada je fokus prebačen na ekonomiju. Plan je bio da se kroz finansijski pritisak i izazivanje socijalnog nezadovoljstva pokrenu masovni protesti. Operativci ubačeni u zemlju, tvrdi Džonson, imali su zadatak da dodatno podignu tenzije na ulicama, uključujući nasilne incidente koji bi rasplamsali haos.
Ipak, Teheran je brzo prepoznao obrazac i reagovao drastično. Internet je ugašen, satelitske veze presečene, Starlink onemogućen, a komunikacija između protestnih grupa praktično prekinuta. U roku od jedne noći, protesti su splasnuli.
Uloga Rusije i Kine u preokretu
Ključni momenat, prema Džonsonu, jeste činjenica da Iran u toj fazi nije delovao sam. Teheran je dobio tehničku i logističku podršku Rusije i Kine, koje su obezbedile napredne sisteme za kontrolu i potiskivanje komunikacionih mreža.
Zahvaljujući tim rešenjima, Iran je bio u stanju da blokira GPS signale i satelitske kanale koji su korišćeni za koordinaciju nemira. Time je, kako ističe Džonson, ne samo stabilizovana unutrašnja situacija, već je ozbiljno potkopana i vojna računica Vašingtona.
- Sećate se bezbednosnog sporazuma koji su Iran i Rusija potpisali pre oko godinu dana? - podsetio je Džonson u podkastu Deep Dive, navodeći da su Iranci nakon prvog udara shvatili sopstvene slabosti i odlučili da prihvate rusku pomoć koju su ranije odbijali.
Zašto Tomahavci više nisu sigurna opcija
Suština problema za SAD, objašnjava Džonson, leži u činjenici da se američke krstareće rakete Tomahavk u velikoj meri oslanjaju na GPS i stabilne komunikacione mreže. Kada se ti sistemi „oslepe“, preciznost drastično opada.
U takvim uslovima, kaže on, Tomahavci postaju praktično neupotrebljivi protiv Irana. To iz temelja menja svaku vojnu kalkulaciju i objašnjava zašto Vašington danas bira demonstraciju sile i verbalni pritisak, umesto konkretnih udara.
Istovremeno, iz Moskve se sve glasnije govori o potrebi diplomatskog rešenja. Iz Kremlja je 6. februara poručeno da postoji nada da bi pregovori u Omanu mogli da doprinesu smanjenju tenzija između SAD i Irana.
U takvom odnosu snaga, gde tehnologija i savezništva menjaju pravila igre, ono što je donedavno delovalo kao sigurna vojna opcija sada se dovodi u pitanje. Upravo zato, zaključuje Džonson, u ovom trenutku se iz Vašingtona čuje više tišine nego zvuka raketa.
Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Velika Britanija razmatra mogućnost da silom zaplenjuje ruske tankere na otvorenom moru, piše britanski list Gardijan, pozivajući se na izvore iz britanskog Ministarstva odbrane.
Oružane snage Ukrajine (OSU) rasporedile su višecjevne raketne sisteme HIMARS u stambenim kvartovima Harkova, odakle su, prema navodima ruskih izvora, izvršeni napadi na Belgorodsku oblast.
Sve je izvesnije da se situacija oko Ukrajine dramatično usijava, a kijevski mediji otvoreno upozoravaju da Belorusija i Rusija možda planiraju "nešto užasno" uz pomoć Kine.
Američka vojska izvela je tokom noći nove udare na Iran, a na meti je bilo 10 vojnih ciljeva na više lokacija u i oko Ormuskog moreuza, saopštila je Centralna komanda Oružanih snaga SAD.
SAD su izvele nove udare po iranskim skladištima raketa i bespilotnih letelica, kao i po obalskim radarskim instalacijama, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp optužio Teheran da je ponovo prekršio sporazum o prekidu vatre.
Iran je saopštio da su pomorske snage Korpusa čuvara islamske revolucije izvele udare na položaje američke vojske u regionu, kao odgovor na američki napad na iransku obalu posle incidenta u Ormuskom moreuzu.
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan ni dve nedelje posle parlamentarnih izbora nije dobio tradicionalne čestitke iz Moskve, Pekinga i Teherana, što je u Jerevanu odmah otvorilo pitanje da li se zemlja našla pred ozbiljnim spoljnopolitičkim zahlađenjem.
Predsednik SAD Donald Tramp zahvalio je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i kineskom lideru Si Đinpingu zbog njihovog stava tokom rata sa Iranom, ocenjujući da su obojica zadržala neutralnu poziciju i time, kako je rekao, pomogla da situacija bude bolja.
Bivši oficir CIA Šon Visveser izjavio je da Zapad mora dodatno da zaoštri antirusku politiku, isporuči Ukrajini još više oružja za udare po Rusiji i time istovremeno pošalje poruku Kini.
Korpus čuvara islamske revolucije (KSIR) saopštio je da je balističkim raketama pogodio američku bazu Al-Azrak u Jordanu i uništio četiri važna cilja, među njima hangare sa avionima F-35 i centar za komandu i kontrolu američke vojske.
Iran je saopštio da su njegove oružane snage, u osvetničkim udarima posle američkog napada, nanele veliku štetu američkim bazama i položajima u regionu koji su korišćeni za napade na iranske ciljeve.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Opozicioni korisnik društvene mreže Iks Vukša Dragović, koji je prethodne nedelje uzdrmao javnost Srbije objavivši detaljnu listu NVO hidre, kao i detalje na koji se način u našoj zemlji finansiraju neke od najpoznatijih i najvećih nevladinih organizacija, ali i onih blokaderskih, sada je otišao korak dalje.
Uticajni briselski list blizak najvišim instancama vlasti u srcu Evropske unije (EU) objavio je analizu kojom je žestoko udario na Hrvatsku, optuživši tu zemlju da čak ni više od tri decenije nakon sticanja nezavisnosti ona nije raščistila sa ustaškom prošlošću!?!
Glavni i odgovorni urednik Infornera komentarisao je prilikom gostovanja u emisiji "Hit Tvit" to da je NATO lobista Zdravko Ponoš bio prvi koji je objavio da je korišćen zvučni top.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" otkrili smo vam čime se sada bavi novinarka blokaderka Ana Mihajlovski, iza čega se skriva njen kolega blokader Slobodan Georgiev, kako se opušta “blokader junior” Aleksej Bjelogrlić, koji su izvori prihoda još jednog blokadera, glumca Nikole Đurička, gde se kreće i šta vozi najbolji prijatelj rektora politikanta Vladana Đokića, Nebojša Bojović.
Penzionisani zastavnik Radiša Paunić (57) koji je donirao kožu i spasao život Milu Ivanoviću (30) iz Branjeva u Republici Srpskoj, vratio se sa Klinike za opekotine su rodno selo Badovince.
Čuveni italijanski proizvođač superautomobila predstavio je ekskluzivni model „ferari“ 12Cilindri Manuale, opremljen inovativnim digitalnim sistemom koji simulira rad klasičnog mehaničkog manuelnog menjača.
Avio-kompanije i aerodromi traže hitnu obustavu EES sistema zbog haosa i praznih sedišta u avionima. YUTA apeluje na putnike da na aerodrome dolaze znatno ranije.
Kada monstrumi u naletu bolesne ljubomore, posesivnosti ili želje za kontrolom zverski likvidiraju osobu koju su navodno voleli, prva karta na koju igraju u sudnici jeste neuračunljivost. Međutim, forenzička psihijatrija poseduje filtere koje nijedan glumac pred sudijama ne može da prevari.
D. Š. (55) iz Razgojnskog Čifluka zadobio je večeras višestruke povrede opasne po život, kada je motorom udario u banderu, potvrđeno je u policiji i Opštoj bolnici Leskovac.
Pre četiri dana, 1. jula, oko dva sata iza ponoći, muškarac Lj. G. (47) napadnut je nožem u porodičnom domu svoje ćerke na Zvezdari u Beogradu, u Bulevaru kralja Aleksandra, a njegova trudna ćerka K. G. bila je svedok brutalnog nasilja.
Nezapamćena drama dogodila se jutros oko 10 sati na Zvezdari u ulicu Braće Srnića, a kada je, kako se saznaje, pretučen vozač trolejbusa Jovan R. (42) od strane starijeg muškarca.
Jedan od glavnih likova serije "Tajne malog grada" je ruski glumac Maksim Bitjukov, koji tumači lik policijskog načelnika i iskusnog istražitelja Porfirija Petroviča Parfjonova.
Godinama je border koli važio za najpametnijeg psa na svetu, ali novo naučno istraživanje pokazalo je da ga je malinoa nadmašila i preuzela prvo mesto.
Putnici širom sveta sve češće se susreću sa strožim pravilima o ručnom prtljagu, jer avio-kompanije pokušavaju da ubrzaju ukrcavanje, smanje kašnjenja i povećaju bezbednost letova.
Muzička zvezda Jelena Karleuša ponovo je izazvala ogroman interes javnosti, ovog puta povodom promocije velikog koncerta koji će biti održan u Banjaluci 17.07.2026. godine.
Sin nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde Ivana Gvozdenovića privlači veliku pažnju na društvenim mrežama, i to ne zbog sporta, već zbog upečatljivog modnog izraza.
Pobednica "Zadruge 1" Kristina Kija Kockar ponovo je javno prozvala pevačicu Anabela Atijas, podelivši snimak sa njenog nastupa na kojem se vidi mali broj posetilaca.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.